Koliko puta vam je došlo do glave koliko bajke mogu da budu strašne, naročito kada krenete da ih čitate pred spavaje? Čak trećina roditelja iz jednog istraživanja (koje je sproveo engleski TV kanal „Watch“), tvrdi da su se njihova deca rasplakala nakon čitanja bajke “Crvenkapa“.
Sličan efekat imaju i bajke “Snežana i sedam patuljaka”, “Zlatokosa i tri medveda” i “Ivica i Marica”. Ovo istraživanje pokazuje da svaki peti roditelj izbegava da deci čita tradicionalne bajke, zamenjujući ih modernijim pričama.
Modernije priče umesto „krvoločnih“ bajki“
U ispitivanju je učestvovalo 2.000 roditelja. Čak četvrtina njih smatra da bajke na kojima su generacije do sada odrastale deci treba čitati tek kada napune pet godina, pre svega zbog mnogo agresivnih elemenata koje sadrže. I zaista, ako pogledate tradicionalne bajke, zlog vuka ubijaju, Ivica i Marica nemaju šta da jedu, i ubijaju zlu vešticu, vuk prasićima oduva kuću, sve vrvi od nekog nasilja i smrti.
Istraživači tvrde da mnoge od ovih stvari deca mogu da shvate doslovno, a neke pojmove poput smrti, izdaje, vaskrsnuća, veoma im je teško u tom uzrastu objasniti.
Dešava se često mnogim roditeljima da samovoljno menjaju delove bajki, smišljaju manje težak kraj. Ali onda upadaju u drugi problem – ako sledeći put bilo šta promene, deca će zahtevati da im se priča ispriča na isti način!
Večernje čitanje je način da deca zavole bajke
S druge strane, sve bajke imaju moralnu pouku o borbi dobra i zla, u kojem je dobro uvek pobeđuje. Tako da mračna strana priča ima poentu. A večernje čitanje priča često vodi tome da deca zavole čitanje. Ipak bez obzira na to, polovina roditelja izbegava da čita Pepeljugu, jer je pouka o siromašnoj devojci koja po ceo dan čisti kuću neprimerena. Ostaje da se upitamo kako smo to mi porasli uz klasične bajke, sasvim dobro i na pravi način upijajući moralne i druge poruke ovih bajki.
1 comment
[…] Knjiga se mojoj deci veoma dopala, odgovara Sarinom uzrastu (ona ima 6) ali su i dvoje starijih rekli kako im je zanimljivo da slušaju. Posebno mi se dopalo što junaci imaju naša domaća imena, što je retkost u knjigama. Da ne govorim o tome da sam umorna od čitanja loših prevoda, gramatički i stilski nekvalitetnih knjiga, čije sam tekstove morala da menjam u hodu. Da ne pričam o paničnom smišljanju alternativnog i manje strašnog kraja priča, kako mi se deca ne bi plašila bajki. […]