Lekcije koje mi je donelo traženje posla u Australiji

Svaki rast traži izlazak iz zone komfora. Kažu da je to odlično za nas. Ono što te ne upozore je da taj rast boli i da bi bilo dobro biti spreman za otvorene prelome, bolne zglobove i hipertenziju. Bilo bi najbolje kada bi nam neko pre bacanja u provaliju zvanu „krećem od početka na novom tržištu“ dao uputstvo ispisano našom naknadnom pameću.

Pre tri i po godine, moja porodica i ja smo se preselili u Pert, Australiju. Skoro 13.000 kilometara puta da ih ja studirala master iz marketinga. Marketingom sam se već u Srbiji bavila nekoliko godina pre selidbe i iako sam zaista htela da ojačam temelje svog znanja i vidim kako to „beli svet“ radi, primarna svrha mojih studija posle 17 godina pauze bila je da dobijem ulaznicu za selidbu u neku drugu zemlju. Zemlju sa većim šansama za našu decu i za nas. Kako smo i muž i ja u godinama kada više nisi tako poželjan imigrant, krenuli smo malo zaobilaznim putem – preko Master studija.

Ono što nas je u novoj zemlji sačekalo je najneverovatniji koktel emocija, rolerkoster kojim smo se vozili dobre dve godine dok se nismo iskobeljali iz poslovno- privatnog ambisa u koji smo upali. Napravili smo mnogo grešaka, mašili zicere, vrteli se u krug, ali na kraju isplivali.

Kada se osvrnem, ovo iskustvo je jedno od najintezivnijih i najboljih u mom životu i volela bih da podelim neke male uvide do kojih sam došla – naknadna pamet koja može biti korisna onima koji planiraju da traže posao na australijskom tržištu, ili da se okušaju manje-više na bilo kom novom zapadnom tržištu.

Morate imati lokalno radno iskustvo

Ali stvarno morate. Baš lokalno. Ne važi se ni ono što se internacionalno radili, ma koliko bili ponosni na to ili izgleda lepo u vašem rezimeu. Ni ono što ste radili u na primer, Londonu. Oziji su izrazito lokalno nastrojeni, tako da možeš da budeš zvezda u Evropi, „down under“ si niko i ništa dok se ne dokaže suprotno.

Iako sam svojevremeno u New Moment agenciji bila digital account manager za P& G brendove – Pampers, Ariel, Fairy, koji su i ovde poznati i pristuni, nikog nije bilo briga za to. Nije ih zanimalo ni moje blogovanje, ni iskustvo u digitalu, ni influens marketing, ništa. Po dolasku ovde, bila sam jedna velika profesionalna 0. Gorka pilula, nimalo laka za gutanje, posle 15 godina karijere. Ali, odlično mesto preseka i izlaska iz zone komfora.

Moj dragi i ja smo dve i po godine radili kao čistači. Osnovali smo svoju firmu za čišćenje i radili kao blesavi, jer je trebalo platiti moj preskupi master. I to je bila odlična škola, a od tog posla može da se odlično zaradi, iako nije nimalo lak.

Ne treba vam veza, treba vam preporuka

Jedna „bogougodna“ reč od lokalnog nadređenog znači mnogo više od odličnog, prepunog rezimea. Mnogo nas je otišlo iz Srbije zbog nepotizma i korupcije i šta nas onda sačeka – preporuke?

Hm, nije isto. Ozbiljni biznisi ne žele da ulažu vreme i novac u nepouzdane radnike. Žele da čuju preporuku, dobro iskustvo. I vrlo su prilježni u tome. I preporuke se ne daju lako. Timski rad i prilagodljivost nekada vrede više od godina radnog iskustva. Oba marketing posla dobila sam na preporuku. Baš kao i u Srbiji, kad malo razmislim.

Vaša viza i status su važni, ne zanosite se

Prve dve godine smo bili na mojoj studentskoj vizi, koja nas ograničava u raznim pravima a najveća mana joj je što se smatra privremenom i prolaznom. To veoma otežava probijanje na novom tržištu rada i čini ga skoro nemogućim, osim ako ste došli na radnu vizu i čeka vas posao u struci. Tako je barem u Australiji, koja ima dosta strog režim viza.

Nemojte se zavaravati, nijedan poslodavac vas neće uzeti za ozbiljno dok ste na studentskoj vizi i to je prosto tako. Evo, pun je Pert čistača, noćnih čuvara i kamiondžija koji studiraju master. Nemojte se nervirati i misliti da je do vas. Uglavnom je do specijalizovanih HR softvera, koji vas eliminišu čim se u ključnim rečima pojavi ime privremene vize. Dugo mi je trebalo da to shvatim i „progutam“ a prvi posao u marketingu sam našla tek posle godinu i po dana, zahvaljujući, pogađate – preporuci.

Osloniti se na našu dijasporu – da ili ne?

Ne znam za druge imigrante, ali ja sam u glavi imala sliku srpske/domaće-ex-you zajednice kao nečeg kompaktnog i okupljenog oko istih ideja, složnog i drugačijeg od matice. Kakva greška u koracima! Nema takve zajednice, bar ne ovde na zapadnom delu Australije, u kojem ima bogami popriličan nas uteklih s Balkana. Ima samo, kao i u matici zemlji, ovakvih i onakvih ljudi, dobrih i loših, mediokriteta i izuzetnih. Zavisi koga upoznaš i na koga naletiš.

Mnogi će ti obećati pomoć. Mnogi će u tebi videti jeftinu i naivnu radnu snagu. Neki će zaista pomoći i biti ti slamka spasa i takve ljude čuvaj a dobro delo nastavi kad budeš u prilici. Ono gde smo mi pogrešili je da smo prvih dve godine bukvalno učili, radili i spavali, tako da smo propustili da napravimo konekcije s našim ljudima koji žive u Pertu i Australiji. Povexivanje s našim ljudima zaista može da bude značajno u pronalaženju posla (i ne samo posla, trebalo nam je dve godine da saznamo gde su dobri čvarci a gde ćevapi u Pertu).

Probajte da se integrišete

Ovo zvuči mnogo lakše nego što jeste, jer neki ljudi na žalost provedu decenije u novoj sredini da se nikada u potpunosti ne integrišu. Nema pravog saveta ovde, osim da budete otvoreni prema novim poznanstvima, ljudima, kolegama sa studija, roditeljima iz vrtićkih i školskih grupa. Što pre prihvatite drugu kuturu, običaje, mentalitet, pre ćete izgraditi novu mrežu kontakata koja vas em može dovesti do posla, em vas ukoreniti na način da tu zemlju počnete da doživljavate svojom, ili da se u njoj makar osećate ugodno i prihvaćeno.

Traženje posla je ozbiljan posao. Full time posao.

Budite spremni na to. Radite šta god možete da preživite, resetujte svoj poslovni identitet i polako gradite novi.

Naš najveći problem je bio što nam poslovi u struci zbog vize nisu bili dostupni, a za poslove za koje smo aplicirali bili smo prekvalifikovani. Morate imati poseban, prilagođen rezime za svaku poziciju za koju aplicirajte. Izostavite sve što nije relevantno za baš taj posao, naročito ako ste na primer bili šef više prodavnica a aplicirate za gurača kolica (istinit slučaj, ne pitajte me kako znam).

Ne krećete od nule, krećete iz rupe

Ne od početka, ne čak ni od nule. Zapravo, od minusa. Jer kad ste počinjali jednom davno u Srbiji, imali ste već neku mrežu poznanika, neke kontakte, svoj maternji jezik ste (nadam se) dobro poznavali, živeli ste kod mame i tate ili studenstkom domu.

U našem slučaju, došli smo sa 40+, troje dece, podebelim dugom i svakim semestrom koji je koštao $12.000 +. Iako smo prvih nekoliko meseci živeli kod moje sestre i zeta, količina očaja u koju upadneš kada se prvi put u 15 godina nađeš u situaciji da nemaš posao, imaš dug, ne možeš da nađeš posao a živiš u jednoj od najskupljih zemalja na svetu, je nemerljiva. No, kad jednom isplivaš iz te močvare, postaješ neviđeno ponosan na sebe, jer si brate zeznuo i Segeja Bubku, jer on je skakao u vis s motkom a ti sam, samo s rukama i to iz rupe.

Ako planirate imigraciju, nadam se da će vam ovi uvidi biti korisni. Naknadna pamet je super, naročito kada je tuđa.