Radovali smo se neuobičajeno blagoj zimi, sve dok nismo počeli porodično da se razboljevamo. Jedna prehlada je smenjivala drugu i na žalost na svojoj koži smo osetili ono što sam već znala – imunitet je veoma kompleksan i osetljiva ravnoteža se lako poremeti,nije lako dovesti ga ponovo u optimalno stanje.
Ako se niste do sada mnogo bavili prevencijom, možda je ovaj sneg i niske temperature pravo vreme da se ozbiljno pozabavite podizanjem imuniteta vaših ukućana na optimalan nivo. Iako sam bila ubeđena da manje – više sve radimo ispravno, i da naše zdravlje zavisi od naših porodičnih navika: hranimo se (relativno) zdravo, unosimo dovoljno tečnosti, pijemo limunade s medom, bavimo se sportom, nešto mi očito promiče, jer sam ja ove zime čak četiri puta bila prehlađena, a ni dečiji zdravstveni karton nije mnogo bolji. Odgovore na ove teme potražila sam od stručnjaka, dr Katarine Milošević, pedijatra- alergologa.
Lekari, farmaceuti, mediji, svi govore o važnosti dobrog imuniteta za prevenciju raznih oboljenja, ali i efikasniju borbu sa virusima i bakterijama. Ali, šta imunitet zapravo znači, kako da to objasnimo jednostavno i razumljivo roditeljima, na kom nivou se on stvara i kako održava?
Reč imunitet potiče od latinske reči immunis, što znaći zaštićen. Imuni sistem je odbranbeni sistem našeg organizma, koji se najpre povezuje sa odbranom od infekcije, međutim uloga imuniteta je mnogo složenija. Imuni sistem nas štiti ne samo od mikroogranizama, nego i od prodora stranih ćelija, ali i od sopstvenih ćelija, ukoliko dođe do poremećaja njegovog normalnog fiziološkog funkcionisanja.
Imuni sistem počinje da se stvara u prvim nedeljama razvoja ploda. Po rođenju, beba se sreće sa velikim brojem stranih materija iz okoline – aktivira se i sazrevanjen imuni sistem.Beba u sebi ima majčina antitela, koja postepeno nestaju oko 6 meseca života,a dojenje dodatno podstiče razvoj imuniteta bebe i to je jedan od razloga zašto je toliko važno. Do polaska u školu dete ima nivo antitela kao i odrasli.
Dodir sa virusima jača imunitet
Mnogi roditelji se razočaraju kada dete krene u vrtić i počnu učestala razboljevanja, ali će vam pedijatri reći da je to normalan put sazrevanja dečijeg imuniteta. Kako potvrđuje moja sagovornica, drugu godinu života najčešće obeležava često razboljevanje u kolektivima.
Respiratorne infekcije koje se tada najčešće javljaju manifestujuse curenjem nosa, kašljanjem i kijanjem, a mogubiti praćene i povišenom temperaturom. Najčešće zahvataju gornje disajne putove (nos i grlo) i uvo, a kod nekih se (što je dete mlađe komplikacije su češće) mogu vrlo lako spustiti na donje disajne putove (bronhitisi, bronhiolitisi i upale pluća). Najčešći uzročnik respiratornih infekcija koddece su virusi i to oko 250 sojeva od kojih su najčešći Rhino (30-35 % prehlada), Corona i drugi.
Danas su brojna epidemiološka istraživanja pokazala da normalno zdravo dete između 3 i 7 godine ima od 6 do 8 respiratornih infekcija godišnje.
„Naš zadatak kao pedijatara je da ukažemo roditeljima na tu činjenicu i da se u kontaktu sa različitim virusima i bakterijama stvara čitav spektar imunoloških ćelija i antitela, koji će koristiti pri novom kontaktu sa uzročnikom i tako štiti od novih infekcija“, pojašnjava dr Katarina Milošević i dodaje:
Najčešće doba pogodno za širenje respiratornih infekcija su jesen i zima i to zbog nekoliko razloga. Prvi je da su to prva hladnija godišnja doba kada se deca lakše prehlade. Zatim, u tom periodu je često slabiji imunitet dece ali i odraslih. Jer, respiratornim infekcijama pridonosi pretežno boravak u zatvorenim, slabo prozračenim, pregrejanim prostorijama u kojima boravi veći broj ljudi, gde se infekcije lakše šire
kaže doktorka Milošević.
Neke od tih situacija prosto ne možemo izbeći, ako deca idu u vrtić i školu, a mi boravimo u zatvorenom dok smo na poslu. Kako potvrđuje moja sagovornica, učestala pojava i širenje raznih infekcija može biti uzrokovano time što su deca izložena velikom broju virusa i bakterija u svom svakodnevnom okruženju.
Pomoćni preparati za podizanje imuniteta
Nedavno smo dobili da isprobamo sirup Imunoglukan, koji spada u domen takozvanih imunomodulatora, koji regulišu reakciju imunog sistema. Na koji način to čine?
Pojednostavljeno rečeno, Imunoglukan posle unošenja dospe u tanko crevo, gde se nalazi limfno tkivo bogato imunološkim ćelijama. Te imune ćelije imaju receptore, kojima prepoznaju Imunoglukan. Vezujući se za receptore tih ćelija, Imunoglukan ih „budi“ i time podstiče njihovu aktivnost. Sam Imunoglukan se ne apsorbuju u telu, već se izlučuju kao balast. Više o tome kako Imunoglukan deluje možete pročitati na sajtu ovog preparata.
Beta glukani su poslednjih godina u fokusu naučnih istraživanja jer je utvrđeno da doprinose oporavku i jačanju mnogih imunoloških funkcija. Smatra se da beta glukani inhibiraju replikaciju virusa u početnom stadijumu infekcije te se njihova primena preporučuje pri pojavi prvih simptoma infekcije, ali i preventivno, na početku sezonskih epidemija virusa. U eri neracionalne i prekomerne upotrebe antibiotika i sve izraženije rezistencije bakterija jedini način da se ovo predupredi je adekvatna prevencija. Dosadašnja naučna istraživanja su pokazala da beta glukani povećavaju otpornost organizma prema bakterijama i virusima, a osim toga takođe značajno skraćuju period oporavka od infekcije,
pojašnjava dr Milošević.
Imunitet traži jačanje na duže staze
Ono što me je naročito zanimalo, s obzirom na to da je već kraj februara i da zima još ne planira da ode, jeste da li su moguće „brze popravke“ ili je ipak potreban duži vremenski rok za podizanje imunog statusa?
U vreme virusnih infekcija i prvih jesenjih naleta promenljivih temperatura naše odbrambene snage se nađu na prvoj probi. Da li ćemo zimu provesti bez bolesti zavisi od virusa u cirkulaciji i jačine odbrambenih snaga u datom trenutku i to je vrlo individualno. Zbog toga, primena Imunoglukana i njegova funkcija uimunomodulaciji može biti od pomoći u akutnim respiratornim infekcijama i skraćivanju njihovog toka, ali svakako i prevencija kroz duži vremenski period je pravi ključ da se probudi i ojača imunitet deteta u period od oktobra do aprila.
Kako beta glukani pojačavaju imuni odgovor tela, zanimalo me i da li takvu vrstu preparata smeju da koriste deca i odrasli čiji imuni odgovor je prejak, na primer, oni koji imaju alergije ili neke autoimune bolesti. Prema rečima doktorke, 30 do 40% dece sa čestim respiratornim infekcijama imaju i alergiju. Rezultati poslednjih istraživanja dovode do zaključka da glukan može imati važnu ulogu u dodatnoj terapiji uz konvencionalnu terapiju alergijskih stanja. Dakle, odgovor je da i deca sa alergijama mogu da koriste ovakve preparate, i to preventivno, ili u akutnim stanjima, kao deo terapije.
Imunoglukan je poželjno koristiti pri pojavi prvih simptoma infekcije, ali prednost svakako dajem prevenciji, na početku sezone virusa kada su respiratorne infekcije učestalije. Dužina primene preparata može biti u kontinuitetu 6 meseci ili u trajanju od po 3 meseca u jesen i zimu,
zaključuje dr Milošević.
Saveti za podizanje imuniteta, iz našeg iskustva
Moje lično mišljenje je da korišćenje dodataka ishrani i drugih prirodnih preparata može da bude veoma korisno i nikako nije naodmet. Naročito što se svega onoga, što i sami znamo da dugoročno treba da bude način života, koji će posledično dovesti do povećane otpornosti na infekcije, setimo tek kada bolest već zakuca na vrata. Nemam ništa protiv ni lekova ni prirodnih preparata, ako pomažu. Videćemo da li će se Imunoglukan pokazati tako dobrim kao što ga mame hvale, a da ne biste deci uzimali sirup, nama odraslima je Imunoglukan dostupan u obliku kapsula.
Zato koristim priliku da vas podsetim nekih jednostavnih saveta koji mogu da doprinesu jačanju imunog sistema i prevenciji većine respiratornih infekcija i drugih zimskih bolesti:
• Dovoljno sna
Čini se veoma važna stavka. Manjak sna veoma nepovoljno utiče na naš a naročito dečiji organizam i dovodi ga u stanje pojačane ranjivosti.
•Pazite na unos tečnosti
Da bi se podstakao metabolizam i probava, potrebno je dovoljno vode i minerala.
•Uravnotežite ishranu
Smanjite unos šećera i veštačkih zaslađivača i osigurajte dovoljnu količinu vitamina i minerala u ishrani.
•Koristite dodatke ishrani
Kao i pomoćna lekovita sredstva ako vam prijaju.
•Budite fizički aktivni
To vam može pomoći da se osećate bolje, ali i da se lakše izborite sa stresom.
•Izbegavajte neracionalnu upotrebu antibiotika
A ako ste već morali da ih koristite, obavezno uzimajte probiotike.
•Posebnu pažnju obratite na higijenu
Jer, virusi se zadržavaju na rukama, ali i na svakodnevnim predmetima.
•Provetravajte
U zatvorenim prostorima koncentracija virusa je mnogo viša zato provetravajte redovno i družite se sa vašom decom što više na svežem vazduhu.
•Rešite se stresa
Umanjite stres što više možete – ova stavka je veoma važna, a na nju često zaboravimo i tek kada osetimo da nas bolest „lomi“ setimo se da je trebalo da se opustimo.
Sve ovo vas možda neće sprečiti da ponekad budete prehlađeni, ali svakako će vam pomoći da budete zdraviji a vaše telo otpornije na viruse i bakterije. Meni tek predstoji da ispoštujem savete koje sam vam dala, ne bih li proleće dočekala u top zdravstvenoj formi.
Nadam se da su vam ovi saveti bili od koristi, i ako vi imate neka iskustva i trikove, bilo bi lepo da ih podelite s drugim mamama.
Napomena: Tekst urađen u Saradnji sa kompanijom Medis
4 comments
Očekivala sam nešto stvarno korisno, a ne reklamu za Imunoglukan. Mi smo ga davali svojoj djevojčici, i nikakve razlike u njenom zdravstvenom stanju nije bilo ni nakon dužeg korištenja ni kada ga uopšte nije koristila. Skup je a nikakve koristi….kasnije smo prešli na prirodne preparate, koje dajemo njoj i mlađim blizancima koji su u vrtiću – propolis, med, mješavinu trava, bijeli luk, i još ishrana bez grickalica, pašteta, hrenovki i drugih namirnica punih aditiva. Rezultati su bolji. Eto, možda to bude savjet i za vas 🙂
Draga Majo, hvala vam na komentaru. Sve ovo što navodite i mi smo koristili, makar kad su deca u pitanju ( ja priznajem da nisam pazila, i zato sam i prošla kako sam prošla).
Za imunoglukan sam čula od drugarica koje su ga davale svojoj deci. Imala sam prilike da pročitam istraživanja ovog preparata, i u rezultatima nigde ne stoji da dete ni vi neće nikada imati respiratornu infekciju, da tako nešto postoji, dobilo bi već Nobelovu nagradu za medicinu 🙂
I mi smo tek skoro počeli da ga koristimo, pa i ako se ne razbolim do sledeće zime ni to neće značiti da je ovaj preparat efikasan zar ne? To je i razlog zašto sam svoja pitanja postavila doktorki, jer je imunitet mnogo komplikovanija stvar od onoga što mi površno shvatamo. Poenta je da mislimo o tome stalno, da koristimo više stvari istovremeno /recimo ja kad god pokleknem pouzdano znam da nisam dovoljno spavala tih dana/ i da vidimo šta nam prija/deluje.
tekst je reklama za imunoglukan u smislu što obaveštava moje čitaoce da tako nešto postoji, šta se u preparatu nalazi i na koji način to deluje na telo.
Moj mališa ima 2,3 godine. Ide u jaslice od svojih 14 meseci, od kada i pije imunoglukan (u vidu sirupa). Koristimo ga po 6 meseci, pa napravimo pauzu. „Utempirali“ smo tako da pauza bude tokom letnjeg perioda. Tokom 2017. godine bio je prehlađen svaki mesec po desetak dana. Jednom smo zakačili i sinuzitis i celulitis (odmah po početku kretanja u jaslice, ali za to krivim pedijatra i njenu nemarnost, ali zaista, mada druga je to priča) i jedan bronhitis (jednostavno spustilo se i pored svih naših pokušaja da to sprečimo). Sve ostalo su bile uistinu kratkotrajne virusne infekcije, koje su prolazile za nekoliko dana. Iako znam da kroz to jednostavno mora da prođe, mislim da nam je Imunoglukan pomogao u onom smisliu da se koliko-toliko razvije mališin imunitet da infekcija ne bi prešla na pluća ili uši, tj. da se ne razvije u nešto „gore“. Infekcije su sada sve ređe ili bezbolnije (npr. slini već desetak dana, ali nema upale i nema temperature, higijena nosa se redovno održava na muku svih troje ukućana 🙂 ). I pored sirupa i dalje prirodnim sredstvima i načinom ishrane, boravkom na vazduhu i svakodnevnim šetnjama (posebno kad je hladno, ali da ne duva „košava sa Dunava“) dižemo imunitet. Nadam se da će ova godina biti bolja, očekujem manje infekcija a dolazak „dečijih“ bolesti (boginje, zauške, isl. mada smo već preležali „hand-mouth-feet“ pošast). Ne vredi, pomoćna sredstva su tu, ali jednostavno mora da prođe taj period. Svako dete ga ima. Ako ne u jaslicama, ono kasnije u vrtiću, ili još kasnije u školi.
Problem je samo što se ponekad vrtimo u krug. Ja npr. nikada nisam toliko bila prehlađena kao tokom 2017 godine. I sada sedim kod kuće, već sedam dana, za dlaku sam izbegla upalu pluća… Koristim suplemente i jako pazim na ishranu (i iz zdravstvenih razloga) ali treba mi još nešto. Tražim neke prirodne varijante, a da ih i ja smem koristiti, a za to treba malo vremena.
Draga Jelena, moja deca su takodje prolazila na sličan način period adaptacije na vrtić i što kažete, uspeh je stvarno ako prehlade ne odu na pluća ili uši i slično. S druge strane, najgore je prošlo najstarije dete em je krenula sa 11 meseci, em je prvo dete, ovi mlađi su bili u kontaktu s virusima preko nje i krenuli su sa po dve godine.
A ja čak ni tada nisam bila bolesna kao ove godine, pa verujem da je i do ovakve zime i toga da nam virusi a bogami i baktrerije mutiraju i menjaju se pa naše telo reaguje kao da se prvi put sreće s njima.
Kao što napisah imunitet nije nešto što može da se za dva dana podigne, već ahteva vreme i fronalni napad iz svih oružja. Svako dobro!