Ne znam da li to ide s godinama ili smo mi prosto takvi, ali sve više nam samo priroda pomaže da se oporavimo i resetujemo. I sve više bežimo u mesta sa što manje civilizacije. Nama matorima prija, a važno nam je da naša deca uspostave i održe vezu sa prirodom.
Divan vikend u prirodi, Klub Budimlija, planina Gučevo #Kudasdecom
Proteklog vikenda imali smo prilike da zavirimo u gotovo netaknutu prirodu planine Trbušnica kod Loznice. Ovaj kraj nikada pre nisam posetila, i malo me je sramota zbog toga. Već duže vreme moj dragi i ja smo u misiji upoznavanja skrivenih krajeva naše lepe zemlje. Em nam je inostranstvo teže dostupno, em, zar nije malo glupo da dete vucaraš po nekim belosvetskim lokacijama, a ima toliko divnih mesta po Srbiji koje vredi videti i upoznati.
Bili smo gosti u Klubu Budimlija, maloj oazi kao stvorenoj za porodice, usred zelenila planine Gučevo. Na samo 5 km od Loznice, do Budimlije se stiže uskim i krivudavim putem, a imaćete utisak da ste ko zna koliko daleko od civilizacije.
Gosti Kluba Budimlija
Naša vikend putovanja u poslednje vreme izgledaju tako što moj dragi kreće nekoliko sati pre nas, biciklom. Ja, sa decom, dolazim kolima. Ovog petka, kako je počela škola (ne znam da li da se radujem ili plačem) krenuli smo kasno popodne iz Beograda, i stigli uveče do Kluba Budimlija.
Prvo oduševljenje usledilo je kada sam videla koliki je naš apartman. Sve u svemu, imalo je prostora i više nego za petoro. Moja deca uz to imaju čudnu naviku da koliko god da nam je kreveta na raspolaganju, oni spavaju zajedno 🙂 Apartman nije fensi, ali je sve novo, prostrano, pristojno i jako, jako čisto, a od takvog mesta samo to i očekujem. Realno, ja sam bila spremna i na drvene kućice ili šator, jer mislim da i to deca treba da dožive, ali ovo je i više nego dovoljno za komforan boravak.
Klub Budimlija je ušuškan u prirodi, na obodu šume, a dobio je ime po istoimenoj rečici koja protiče pored, tako da u pozadini stalno čujete žubor vode i to neviđeno prija. Posle dva dana provedena na ovoj lokaciji, moj najjači utisak je da deca nijednom nisu tražila mobilni, ni igrice, ni da gledaju TV. Imali su pametnija posla 🙂 U celom, nevelikom kompleksu, gde god se okrenete nalazi se dečije igralište. Ili barem trampoline, drvene sprave za igranje, ljuljaške, klackalice, kućice za penjanje, sto za stoni tenis, sportski tereni. Pored bazena, klincima ne treba ništa više za celodnevnu zabavu.
Vodopad Skakavac do kojeg se dolazi – rečicom
Hrana u ovom kompleksu je, očekovano, domaća, i veoma,veoma ukusna. Jedino su ovog puta pokazali malu nemaštovitost kada je prilog u pitanju. Ipak, s obzirom na to da moja deca od povrća najviše vole krompir, nije mi uopšte smetalo.
U subotu pre podne imali smo organizovan izlet do vodopada Skakavac, do kojeg se može doći samo – gazeći rečicu! Laganom šetnjom, uz obaveznu stanku da se pomaze ovčice i proba da se pomazi jarac :). A zatim vrludanje preko kamenja u potoku dovelo nas je do skoro skrivenog vodopada, sedam metara visokog raja za oči. Jedino što po našem starom običaju, kad se negde stigne nastane gužva i gungula, tako da smo moji najdraži i ja sačekali da se gužva malo raziđe a onda na miru uživali u prizoru i tišini.
Ljubaznost kao iznenađenje
Inače, ne znam da li smo mi zaslužni za to, pošto još od pelena decu vučemo po šumama i gorama Srbije, ali mene oduševljava što naša deca zapravo obožavaju šetnju i boravak u prirodi. I iskreno se raduju svemu što vide, od ovčica, preko pečuraka u šumi, do cveća. Ne znam da li je do nas, ali nekako volim da zasluge za to pripišem meni i mom dragom.
Posle izleta, deca su jedva čekala da isprobaju bazen. S obzirom da je već početak septembra, voda je bila prohladna, jedino u malom, dečijem bezenu u sredini, je bila topla. To nas naravno nije sprečilo da se kupamo i uživamo, toliko da smo zaboravili za ručak. Dok smo se setili, vreme za ručak je već prošlo, ali naši domaćini nisu nikakav problem pravili. Vala su me i tim gestom kupili, jer sam navikla da u domaćem turizmu nešto svi budu bezvoljni i jedva čekaju da se ljutnu na goste.
Tršić u blizini
Dok smo se okrenuli, već je bilo kasno popodne i shvatili smo da smo omašili vreme da posetimo Tršić i rodnu kuću Vuka Karadžića, kao i tamošnji muzej. Kompleks se nalazi na samo 7km od Kluba Budimlija, ali radi samo do 17 časova (nedeljom ne radi), pa ako planirate taj izlet, bolje se organizujte nego mi.
I pored toga, nije nam nikako bilo dosadno. Uživali smo na bazenu, uz pićence – nemojte pasti u nesvest, kafa je u kafiću na bazenu 50 dinara, pivo 120! Popodne je organizovana animacija za decu, tako da možete da „danete dušom“ dok su deca na sigurnom. Posle toga, večera na otvorenom, šetnja i dečija igra dok nisu popadali od umora, nama ništa više ne treba. Inače, animacija, korišćenje bazena, izlet do vodopada i usluge vodiča, sve je uračunato u cenu boravka.
Sledećeg dana smo, osim kupanja i kuliranja na bazenu, malo detaljnije smo obišli mini zoo vrt koji je u okviru kompleksa – lane, zeke, ptičice, mace i kuce su stojički podnele oduševljenje naše dece, a u tom delu je i velika igraonica sa tematskim kućicama – kuhinjom, majstorskom radionicom i toboganima. Inače, pošto je ceo kompleks u vlasništvu kompanije koja se bavi izradom drvenog nameštaja, sve živo je od drveta – igraonice, kućice za sedenje, tremovi, ležaljke na bazenu, što je meni jako prijalo.
Šetali smo i po obližnjoj šumi, tražili pečurke (da ih gledamo, ne da ih beremo, pošto nismo poznavaoci) i zamalo uslikali najpoznatiju pticu u ovom kraju – Pupavca.
Dodatni izleti
Za one koji baš nemaju mira, organizuju se šetnje do Loznice, planine Gučeva, Banje Koviljače, paraglajding. Nama je ovog puta prijalo malo mira i odmora, posle napornog leta i nije nam se išlo ni u kakvu gužvu. I moj Miki i ja smo zaključili da smo se za dva dana na ovom mestu odmorili kao da smo proveli pola letovanja. On je u povratku bez problema biciklom prešao 140 kilometara, samo sa jednom pauzom, toliko mu je Gučevo prijalo 🙂
Akcija u Klubu Budimlija
Klub Budimlija, posle ovog vikenda mogu od srca da preporučim za #KudaSdecom, a trenutno imaju super jesenju ponudu, po veoma povoljnim cenama: Pun pansion, uz uključene sve sadržaje je 1490 dinara za odrasle, a 1090 dinara za decu. Pogledajte detalje.
Zaista su nas sjajno ugostili, a „domaćica“ Slađana je bila divna i predusretljiva, tako netipično za domaći turizam. Jedino što bi mogli malo više da reklamiraju šta sve može da se vidi i doživi tokom boravka tu Jer, mnogo ljudi ne zna na koji način može sjajno da ispuni vreme, čak i ako vremenski uslovi nisu fenomenalni, kao prošlog vikenda.
CENE
Imajući u vidu sve što Budimlija pruža, cene su i više nego povoljne. Ono što bi svakako moglo da se unapredi je da budu aktivniji u nudjenju različitih izleta i sadržaja turistima.
Ako želite da kontaktirate Klub Budimlija za više detalja, posle ove naše priče, možete to učiniti i preko ovog formulara:
8 comments
Ima tu na Gučevu i spomenik junacima iz I sv. rata, malo manje poznata bitka, ali ništa manje herojska (od Cerske i Kolubarske). Mislim da je možda i najduže trajala… prelep kraj…
Hvala, nismo ovog puta stigli obići, ali ćemo se svakako vratiti u ovaj kraj.
Na imanju su table sa znamenitostima ovog kraja i meni je suze na oči naterala priča o Momčilu Gavriću, najmladjem vojniku Prvog Svetskog rata, koji se upravo tu na Trbušnici i Gučevu borio a imao je godina kao moj sin sada…
„Momčilo Gavrić rođen je 1. maja 1906 godine u selu Trbušnica, pet kilometara udeljenom od Loznice, pod obroncima planine Gučevo. Otac Alimpije i majka Jelena već su imali sedmoro dece kad se Momčilo rodio. Porodični mezimac dočekao je početak Prvog svetskog rata 1914. godina sa nepunih osam godina.
Prve borbe i napad austrougarske vojske narod Podrinja dočekao je užasnut. Vojnici crno-žute monarhije prešli su Savu i Drinu, potisnuli srpsku vojsku ka jugu i zaposli Mačvu. Jedinice pretežno regrutovane iz krajeva preko Drine, sa hrvatskog područja koje će četiri godine kasnije postati deo Kraljevine SHS, su počele krvavi pir. Rat je tek počeo a za obične ljude koji su nakon povlačenja srpske vojske ostali u svojim kućama nastupio je pakao. Prizore užasa koje su iza sebe ostavljali austrougarski vojnici bilo je teško rečima opisati. U nameri da zločine vidi ceo svet srpska vlada pozvala je stručnjake iz neutralnih država kako bi se uverili u monstruoznost divljanja neprijateljskih vojnika. Među njima je bio i kasnije veliki prijatelj Srba, Arčibald Rajs. I svi su zanemeli pred prizorima masakriranog naroda Mačve. U tom pokolju mirnog, stanovništva stradali su i Momčilovi roditelji, sestre i četiri brata“.
[Petar Ristanović — Politikin zabavnik]
[…] NIje me bilo duže vremena sa klasičnim najavama #Kudasdecom za dešavanja po Beogradu, uglavnom je smo mi Radulovići gledali da letnje vikende provedemo van grada, na divnim vikendima u prirodi. […]
[…] Ako ste više za to da pobnegnete negde iz grada – najavljuju solidno vreme za vikend, sunčano i prohladno ali bez kiše, peporučujem vam Gučevo, Loznicu i Klub Budimliju. Imaju još akciju, super povoljnu, sa kojom vikend za celu porodicu košta 8.500 dinara! Pročitajte kako smo se mi proveli kada smo bili tamo. […]
[…] Vikend u Klubu Budimlija na padinama Gučeva, kod Loznice […]
[…] Vikend u Klubu Budimlija na padinama Gučeva, kod Loznice […]
[…] trudim da ne preterujem i da ne zasipam ljude našim kratkim i slatkim putešestvijima u prirodu i lepa mesta širom Srbije. Naša nova, velika ljubav je planinarenje, jer spaja našu želju da boravimo u prirodi, […]
[…] Znate li koliko ima divnih, skrivenih mesta u ovoj zemlji. Koliko poznatih planina, nepoznatih planina, rečica, staza čeka da ih istražimo? Koliko muzeja, igrališta, sela i zaselaka još nismo obišli. Koliko nemamo pojma o našoj […]