Šta kada završite sa rađanjem – kontracepcija za mame

Možda će neko pomisliti – kontracepcija, pa tu smo temu sto puta prežvakali, šta tu ima da se piše? Ali, sve dok je abortus vodeći „metod kontracepcije“, a žene o neželjenoj trudnoći misle tek kad se ona desi, čini se da je potrebno pisati i objašnjavati. Brojke su obično dovoljno ubedljive:

• U Srbiji 50 odsto seksualno aktivnog stanovništva ne koristi NIKAKVU zaštitu
• Prema podacima UNICEF-a za Evropu, u Egleskoj 80% parova koristi savremena sredstva za kontracepciju, a Poljska i Srbija su pri dnu sa oko 20%.
• Više od 150.000 abortusa se obavi godišnje u našoj zemlji (neki upozoravaju da su brojke mnogo veće jer privatne klinike ne prijavljuju ažurno urađene prekide trudnoće)
• Iako su medijima i stručnjacima najzanimljiviji podaci vezani za abortus kod maloletnica, istraživanja pokazuju da najveći procenat abortusa rade žene koje su u braku ili vezi i ne žele da imaju više dece
• Prema podacima Gradskog Zavoda za javno zdravlje, neke žene abortus izvrše i po 15 puta!

Abortus je svakako pravo svake žene i jedna od opcija, ali kako lekari uvek tvrde, poslednja, i „nužno zlo“, pritom, emotivno teška i sa mogućim zdravstvenim posledicama.  Naročito u vreme kada je izbor kvalitetne kontracepcije veoma veliki, neogovorno je i prema sebi i prema porodici oslanjati se na abortus kao „metodu kontracepcije“.

KOJI NAČIN zaštite da odaberem?

• TRADICIONALNE METODE / prekinut snošaj, i plodni dani,  cervikalna sluz, merenje bazalne temperature, pre svega su veoma nesigurne, pa se i ne smatraju kontracepcijom u užem smislu reči.  Kažu da se parovi koji koriste samo ovu metodu kontracepcije najčešće zovu – roditelji 🙂
• KONDOM – mada je dosta solidna zaštita od trudnoće, parovi koji su dugo zajedno nisu ljubitelji ovakvog načina zaštite. Takođe, nije neuobičajeno da kondom pukne, pa se uvek preporučuje i neko dodatno, pomoćno sredstvo za kontracepciju.
• Foto
• ŽENSKA BARIJERNA sredstva – dijafragme, kapice, sunđeri,  na mehanički način sprečavaju da spermatozoidi dođu u kontakt sa jajnom ćelijom, ali se najčešće koriste uz pomoćna hemijska sredstva, jer sami po sebi nisu potpuno pouzdani. Postoji i ženski kondom, koji takođe kod nas nije doživeo masovniju primenu. Takođe, cervikalne kape, na primer, nisu pouzdane, jer mogu da skliznu, i zaštita u tom slučaju nije pouzdana.
• HEMIJSKA  SREDSTVA se koriste uglavnom kao pomoćna sredstva za kontracepciju. Iako nemaju kontraindikacija, i prilično su jednostavna za korišćenje, ova sredstva nisu naročito popularna kod nas, čak i h i ginekolozi ne preporučuju često.
• KONTRACEPTIVNA PILULA – veoma je komforna, a savremene pilule i kombinovane pilule sadrže malu dozu hormona, pa se sasvim dobro podnose. Mana može da joj bude što žene često zaborave da popiju, ili preskoče pilulu, a misle da su i dalje zaštićene. Takođe, postoje žene čija tela reaguju na manje količine hormona, pa bi svakako pre korišćenja ovakve kontracepcije trebalo se konsultovati sa ginekologom i po potrebi uraditi neke prethodne analize.  Određene grupe žena ne bi trebalo da je uzimaju (kontraindikacije mogu da budu pušenje, dojenje, bubrežne i srčane bolesti)
• KONTRACEPTIVNI FLASTERI I IMPLANTATI – savremene verzijehormonske kontracepcije, koje su komfornije, jer nema mogućnosti zaboravljanja uzimanja kontracepcije, što u velikoj meri povećava procenat zaštite. Takođe, hormoni se pravilnije apsorbuju preko kože nego kada ih unosimo tabletama.

• INTRAUTERINA KONTRACEPCIJA / spirale, bakarne i hormonske. Rade po principu sprečavanja jajšceta da se „ugnezdi“ u materici, s tim što hormonska spirala ispušta malu količinu hormona koji imaju takvo dejstvo. ugranja ne traje dugo, a najčešće ove spirale imaju period dejstva oko 5 godina.  Dok klasičmne spirale donekle produžavaju ciklus i obim krvarenja, hormonska spirala smanjuje krvarenje, pa se preporučuje i kod žena koje imaju problema sa obilnom menstruacijom.
• HITNA KONTRACEPCIJA – u slučajevima kada ste svesni da je odnos bio rizičan, uvek je bolje delovati preventivno nego razmišljati da li je došlo do trudnoče. Ovi preparati, popularno nazvani „pilula za jutro posle“. Do skoro su se na tržištu uglavnom mogle naći pilule na bazi levonorgestrela koje je Svetska zdravstvena organizacija je još 1998. godine označila kao zlatni standard u hormonskoj hitnoj kontracepciji. Kod njih je optimalno da se pilula uzme DO 72 sata posle nezaštićenog odnosa ( a što se duže čeka, nivo efikasnosti je niži), a najbolje u prvih 24 sata.

Na našem tržištu pojavile su se i pilule koje imaju dejstvo do pet dana,  Dobra stvar kod ovih pipula, koje deluju do 120 sati posle rizičnog odnosa je što se uzimaju uz lekarski recept, pa će se koristiti onda kada su zaista potrebne. Da je edukacija na ovu temu potrebna ogovori i jedno od istraživanja, koje je pokazalo da je svaka četvrta žena bar jednom u životu koristila „pilulu za da posle“, ali da  polovina nije znala kako se ova kontracepcija ispravno koristi, niti kako deluje.

Žene koje su završile rađanje, ili su sigurne da u nekom narednom periodu ne žele decu treba u svakom slučaju sa svojim ginekologom da odaberu kontracepciju, u zavisnosti od zdravlja, navika i želja pacijentkinje. One koje žele da se posle rizičnog odnosa spreče neželjenu trudnoću treba dobro da se informišu kada, kako i u kom roku se primenjuje „pilula za dan posle“. Iako je lekari hvale, jer za razliku od abortusa, ona sprečava da se jajna ćelija ugnezdi i dođe do trudnoće, nije dobro ni prečesto je koristiti, niti da ova pilula bude glavni „izbor“ kontracepcije.