Možda vas nervira poplava knjiga koje vas uče gomilu stvari koje vi niste ni znali da radite loše, od uređenja kuće do vaspitanja dece. Ovo poslednje naročito ide na nerve roditeljima, jer, pošto nisu polagali neki ispit da bi postali mama i tata, većina njih smatra da ne treba da idu ni u kakve škole da bi – bili roditelji.
I takav način razmišljanja je donekle ispravan, jer je teorija jedno a praksa drugo (a neki od nas su morali da pročitaju kamare knjiga o roditeljstvu pre nego što su to shvatili). Ali, postoje neke situacije gde se zaista osećate nemoćni, ne znate šta da radite, ili znate da radte loše, pa osećate grižu savesti. To su situacije izliva besa i ljutnje na decu, koje ne znamo kako da kontrolišemo.
Čitali smo: Naučite da se ljutite
Zato je knjiga Nevene Lovrinčević „Naučite da se ljutite“, veoma korisna, jer nas uči ono što nas niko od detinjstva ne uči – kako da se ljutimo, ali tako da ispoljimo svoja osećanja, a da od toga nema štete (ili da je što manje ima). Kako sama autorka kaže, cilj knjige je da bolje upoznamo ljutnju, da naučimo kako i ukojoj meri da njome upravljamo.
Knjiga razumljivim jezikom, uz pouno konkretnih primera i opisa govori o nekim tišpičnim roditeljskim situacijama u kojima dolazi do ljutnje, kao i o okidačima za takvo ponašanje.
Ukazuje i na neke dublje mehanizme kojima se emocije, pa i ljutnja kod roditelja i dece potiskuju, što takođe nije dobro, jer može da dovede do problema, do zamene emocija u sferi nesvesnog.Ma kako neprijatna, sva negativna osećanja su ponekada neminovna imaju svoju ulogu, kaže autorka u knizi.
Kada smo ljuti, način izražavanja ljutnje uglavnom prilagođavamo soijalnoj situaciji, pa tako u paradokaslno da u odnosu na decu imamo najširi dijapazon reagovanja, za razliku od šefa, kojeg sasvim izvesno manje volimo od dece“ –
kaže Nevena Lovrinčevič i predstavlja načine izražavanja ljutnje kod roditelja. Tako imamo „batina je iz raja izašla“ tip roditelja, roditelj galamdžija, „ i to mi je hvala roditelj“…
S druge strane, autorka daje roditeljima odgovor na pitanje zašto se deca ponašaju tako kako se ponašaju, demistifikujući neke od njih, poput temperamenta, uzrasta, iskustva, okolnosti. A još važnije objašnjava zašto se mi roditelji ponašamo onako kako se ponašamo kada dozvolimo da nas obuzmu ljutnja i bes: da li smo to doneli iz svojih primarnih porodica, stres i umor.
Iako nevelika, knjiga je korisna, ne toliko možda za davanje odgovora, već sa zpostavljanje pitanja samom sebi. Ako nama ili našoj deci smeta što smo često ljuti, možda je vreme da to promenimo i da svoju ljutnju ukrotimo i naučimo da je pravilno ispoljimo. Naša preporuka!
