Kao i u mnogim drugim situacijama kada su u pitanju deca i ovde jedan i jedan nisu dva. Glavnu zabunu pravi nezrelost deteta i njegov nezreli način mišljenja. U mlađim uzrastima deca nisu u stanju da jasno razdvoje stvarne i nestvarne sadržaje. Događaji koji su stvarno doživljeni i koji su zamišljeni se tretiraju podjednako istinito. Tako dete iznosi oba sadržaja kao istinita bez namere da obmane drugog. Mi odrasli izmišljene sadržaje tretiramo kao laži, ali u ovom slučaju ih možemo nazvati nedužnim lažima, a decu nevinim.
Šta možemo da uradimo? Da uživamo u interesantnim pričama i doživljajima deteta, možda ponešto i zapišemo, kako bismo mogli kada dete poraste da se slatko nasmejemo.
Starija deca su u stanju da realno sagledaju stvarnost. Ako su onime što vide nezadovoljna i osujećena a tu neprijatnost ne mogu da podnesu, onda (u skladu sa svojim željama) mogu nadograditi stvaran sadržaj izmišljenim. Ovakvo laganje ima funkciju ispunjenja želja sa jedne strane i ublažavanje osujećenja sa druge. Laganjem se na neki način dete“ čuva“ od neprijatnosti i frustacije.
Šta možemo da uradimo? Osim što ćemo reći naravno da nije dobro lagati, bilo bi dobro otkriti motiv laganja, pronaći tačno sadržaj koji je za dete bolan i razumeti zašto je bolan, kako bismo mogli da mu pomognemo da prihvati realnost ili zadovolji određenu želju na neki drugi način.
Deca mogu koristiti laži u svrhu ostvarenja neke koristi ili da bi izbegla kaznu i sve bi bilo dobro da nisu „u laži kratke noge“, te roditelji vrlo brzo otkriju pravu istinu (osim kad ipak budu nasamareni, ali onda je reč o pravom tata- mati u laganju).
Šta možemo da uradimo? Da pružimo detetu dobar primer. Ako je ono pored nas kada izgovaramo neistine drugima velika je verovatnoća da će prihvatiti laganje kao legitiman vid komunikacije. Deca primećuju laganja u našoj svakodnevnoj komunikaciji sa drugima. Da li Vam se nekada dogodilo da ste, ne obraćajući pažnju na to da Vas dete čuje, izmislili izgovor za neki sopstveni propust ili još gore, njegov propust. Dešava se čak i da roditelj u dogovoru sa detetom govori neistinu drugome (učitelju, nastavniku, drugu, drugom roditelju…) kako bi zajedno izbegli neku neprijatnost ili se predstavili u boljem svetlu. Sigurno Vam padaju na pamet i drugi primeri iz Vaše okoline. Na žalost ima ih dosta.
Kada sam ja bila dete važilo je „ko laže taj krade, ko krade taj ide u zatvor a ko ide u zatvor….“ i tu je bilo različitih varijanti, ako se sećate dovršite niz, a onda na ovaj ili neki drugi način pošaljite jasnu poruku detetu da je laganje štetno po njega i njegov odnos sa drugima.
