Lečite se – notama!

U vreme najnovijih farmaceutskih lekova u koje se ulažu milioni dolara, zvuči u najmanju ruku čudno kada se spomene da i muzika može da  – leči.    Muzikoterapija je naučna disciplina u kojoj se zvuk (glas, muzički instrumenti i kompjuterska tehnologija)  koristi za prevenciju, dijagnostiku i terapiju. Kao univerzalni medij muzika je pogodna  za uspostvljanje veze, s njom smo okruženi od detinjstva i može da se prilagodi svakom. Njena primena je u  svetu  počela sredinom prošlog veka, a u Nišu je aktuelizovala Ivana Ilić, prva u ovom gradu i  jedna od malobrojnih školovanih muzikoterapeuta na jugu Srbije. Zahvaljujući njoj, u Nišu je počela primena muzikoterapije i u radu sa decom u  nekim niškim vrtićima, kako bi se podsticao njihov psihomotorni razvoj i (pro)budili njihovi kreativni potencijali, ali i kao način preventive  od  socijalnih i emotivnih konflikata.

Ivana  ima uspeha i u radu sa decom sa smetnjama u razvoju, a muzikoterapiju preporučuje i  odraslima, koji uz pomoć stručnog muzikoterapeuta mogu lakše da spoznaju svoje potrebe i pronalaze rešenje za  stres.

Muzika u borbi s razvojnim poteškoćama

O svojim iskustvima od kako je uopšte počela da se  bavi muzikoterapijom, Ivana govori upoređujući ih sa  onim što je naučila u Barseloni, gde se usavršavala i stekla zvanje mastera.

Lečite se – notama!

• U Nišu se još ne zna dovoljno o ovoj naučnoj disciplini i ljudi su, nažalost, ali  često opravdano, još skeptični po pitanju nekih novih metoda u tretiranju stanja koja želimo da promenimo – kaže Ivana Ilić. – No, izuzetno sam zadovoljna interesovanjem kada je reč o radu sa decom. Svima je jasno da muzika ne može nikom da škodi i da deca prirodno dobro reaguju na nju. Uz pravilan pristup i adekvatne metode, muzika može da bude snažno oružje u borbi sa određenim razvojnim poteškoćama, a rezultati su uglavnom evidentna promena ponašanja, bolja komunikacija, potreba za socijalnom interakcijom i emocionalno osvešćivanje deteta. U Španiji je muzikoterapija  kao nezavisna naučna disciplina u mnogo većoj meri razvijena nego kod nas. Obuka za buduće terapeute obavlja se širom zemlje, kako na privatnim, tako i na državnim fakultetima, što omogućava svima koji su zainteresovani  za ovu oblast da priušte sebi obrazovanje. U Barseloni mnoge medicinske, obrazovne i socijalne ustanove već uveliko angažuju muzikoterapeute, tako da sam i ja imala priliku za vreme obavezne stručne prakse da radim u centru za decu i mlade ometene u razvoju. Ovakvo iskustvo pomoglo mi je da upoznam sebe u praksi, da razvijem svoj stil primene muzikoterapije, a svoje prve pacijente nikada neću zaboraviti.

Muzika stimuliše pažnju, memoriju i ostale saznajne procese

Različiti razvojni poremećaji kod dece tretiraju se na razne načine – slušanjem muzike koja stimuliše pažnju, memoriju  i  ostale saznajne procese, a koristi  se i ples, kako bi se pospešio  razvoj motorike , ali i govora. Na muziku reaguju svi, bez obzira na to koliko sluha imaju, pa  samim tim  rad muzikoterapeuta  vrlo brzo i neminovno donosi vidljive  rezultate.

Ivana naglašava da s posebnom radošću priprema radionice za decu u niškim vrtićima (“Bambini” i “Naše sunašce”),  budući da se najveći broj neuronskih veza, takozvanih sinapsi, razvija do treće godine. Deca se bukvalno iz časa u čas  menjaju, razvijaju, a muzikoterapeut ima mogućnosti da ih uz muziku prati, usmerava i da utiče na eventualne nepravilnosti.

Razvoj sinapsi najintezivniji do treće godine

–   Rezultati dosadašnjeg rada sa njima su sve bolja verbalna komunikacija, socijalna interakcija, tolerancija i mnogo veće interesovanje za muziku. Ne postoji nemuzikalno dete. Svi se rađamo kako sa potencijalom da govorimo jezik, tako i sa potencijalom da percipiramo i interpretiramo muziku. Moja praksa pokazuje da pravilnim usmeravanjem i vežbama aktivnog slušanja dete može u velikoj meri da razvije muzički sluh, čak i kada kažemo da ne postoje predispozicije za to – uverena je Ivana. – Oprobala sam se i u radu sa najmlađima kroz radionicu za mame i bebe. Svrha ovakvih radionica je naglašavanje bezuslovne povezanosti majke sa detetom, zvučna stimulacija bebe kroz pevanje, njihanje i zvučnu masažu.

Kao pionir muzikoterapije na području juga Srbije, sa velikim entuzijazmom radi svoj posao, a činjenica da je jedna od retkih koja kod nas primenjuje ovu disciplinu  podstiče  je  da bude upornija i bolja u promociji ove veštine. Želi, kaže,da svi dobiju priliku da osete zbog čega muzikoterapija  doživljava veliku ekspanziju u Evropi. Volela bi  da bude angažovana na što više projekata vezanih za rad na podsticaju razvoja kod dece.

• Želja da predstavim muzikoterapiju kao samostalnu delatnost  stimulisala me je da osnujem studio “Musicorn”, čiji je cilj da poveže decu i roditelje. Roditelji su aktivni učesnici u terapeutskim ili kreativnim radionicama.  Imaju priliku da vide kako se njihova deca ponašaju na individualnim časovima ili u grupi, da nauče nešto što nisu znali o svojoj deci, kao i da sami učestvuju u aktivnostima. A  to je ono što je od ogromne važnosti za razvoj komunikacije i podsticaj samopouzdanja kod dece.

 Muzika otklanja stres

Osim snažnih podsticajnih i terapeutskih efekata kod najmlađih, muzika , korišćena na adekvatan način, može da pomogne i odraslima. U službama socijalne zaštite može se korisiti pri rešavanju socijalnih i emocionalnih konflikata, a evidentno je njeno blagotvorno dejstvo i pri otklanjanju stresa.Omiljena, rado slušana muzika, pozitivno deluje na neurološki sistem i na celokupno čovekovo zdravlje.  Odraslima se, stoga, preporučuju manje ili više kompleksne aktivnosti u kojima pacijent učestvuje receptivno ili aktivno, pri čemu “stručnjak za lečenje  notama” može pomoći spoznaji problema, ličnih potreba i nalaženju rešenja.

Ivana je, inače, u Nišu završila Fakultet umetnosti ( bila je najbolji student 2006. godine) i poželela da iskoristi muziku na drugačiji način, ne samo kao umetničku formu, već i kao sredstvo komunikacije, izgrađivanja empatičkih odnosa i postizanja nemuzičkih ciljeva.  Budući da je master studije , koje su joj omogućile usavršavanje u tom pravcu  završila na Državnom univerzitetu Pompea Fabra  u Barseloni, član je Udruženja profesionalnih muzekoterapeuta u Španiji. Koautor je Prvog internacionalog rečnika muzikoterapije izdatog u Americi i Kanadi. Nedavno je držala predavanje  na poziv Regionalnog centra u Nišu za zaposlene u prosveti, o motivacionoj ulozi muzike u obrazovanju i vaspitanju dece.

Posebno ističe da joj je muzikoterapija omogućila da upozna sebe, podstakla je njen lični razvoj i naučila je toleranciji i prihvatanju različitosti. Još ne ograničava sebe profesionalno i  ne opredeljuje se za konkretnu oblast delovanja, jer je njena glad za novim saznanjima,  za ličnim i profesionalnim razvojem nepresušna. Želi uvek da isproba nove stvari i  da omogući svima, nezavisno od godina, da uživaju u blagodetima muzike, u preventivnom, dijagnostičkom ili terapeutskom smislu.

A dokazano je , primena muzike daje očigledne rezultate u pedijatriji i gerijatriji, onkologiji, ginekologiji, neurologiji, kod lečenja bolesti zavisnosti. Ipak, kao najveću prepreku u radu  označava sporost u realizaciji svake ideje jer ovu disciplinu mnogi još ne prepoznaju

• Međutim, ja sam izuzetno strpljiva i verujem u ono što radim. Moje dosadašnje iskustvo pokazuje da i drugi u to veruju i da će muzikoterapija ubrzo dobiti pažnju koju zaslužuje –  ističe Ivana Ilić, stručnjak za primenu nota u podsticanju razvoja i lečenju  malih i većih tegoba najmlađih i za pomoć starijima u rešavanju emocionalnih i socijalnih konflikata i lečenje stresa.

 Ukratko o muzikoterapiji

• Slušanje muzike koristi se za stimulisanje pažnje, memorije i ostalih kognitivnih radnji,  za podsticanje psihomotornog razvoja i kreativnosti
• Muzika  kod odraslih pomaže u  rešavanju emocionalnih i socijalnih konflikata i za otklanjanje  stresa
• Evidentni  su rezultati primene muzikoterapije – u pedijatriji, neurologiji, ginekologiji, gerijatriji, onkologiji, u lečenju bolesti zavisnosti