Stvarna žena nije bezlični čiviluk

Mršavost do „gole“ kože – kako se boriti  protiv  mršavosti, diktata modne industrije koji vodi u anoreksičnost

  Kako se osećate kada  u prodavnici markirane garderobe  ne možete da uđete ni u jedan model koji vam se dopada? A pri tome ne ispunjavate nijedan uslov koji bi vas svrstao ne samo u punije, nego ne spadate čak ni u kategoriju  iole punačkih dama! I sigurni ste da bi vam odabrani model dobro stajao, da bi zapravo  stajao dobro  još  i mnogim  damama koje nose veličine van raspona za koji se odlučuju dizajneri i proizvođači koji diktiraju modne trednove.

Šta se krije iza poslovne politike modne industrije da propagira i nudi  modu za devojke  i  mlade  žene  u veličinama koje su još pre puberteta prerasle mnoge devojčice, širom sveta? Koliko se na ovaj način uspostavlja diktat mršavosti,  anoreksičnosti čak, u svetu u kojem sve više važi pravilo da, ipak, odelo čini čoveka? I koliko je, zapravo,  sa aspekta zdravlja ispravno i opravdano  povinovati se modnom diktatu koji vam garantuje da ćete  biti u trendu  jedino ako prihvatite model ponašanja koji podrazumeva gladovanje ili bar boravak u teretanama do besvesti? Ovo pitanje treba dobro  da promisli svaka žena, naročito ona koja ima kćerku.  Čak i neke kompanije, poput Dove, shvatile su u čemu je problem i krenule da propagiraju zdrav izgled i realne, prave žene u svojim kampanjama.

Plus size – veličina 44

Seks simbol  Katye Zharkova, takozvani  internacionalni plus size model, nosi veličinu 44 ( baš kao i Cindy Crawford, nekadašnja zvezda modelinga). Nedavno je PLUS Model Magazin objavio  fotografije Victorie Janashvili, na   kojima je  pored Katye model po sadašnjem ukusu, bolje rečeno diktatu, modne industrije. Cilj ovih fotografija, kampanje zapravo,  je buđenje svesti modne industrije današnjice, koja svesno ili ne propagira anorekstičnost. I to  ne samo kod modela koje angažuje, već i kod svih devojaka koje se povode za aktuelnim trendovima, u kojima je veličina 36 postala  njihovo “vjeruju” . A zbog toga, inače, gladuju ne samo devojke i devojčice u pubertetu širom  sveta, već vrlo često i žene koje su se tek porodile, čime dovode u opasnost ne samo svoj, već i život deteta koje bi trebalo da doje.

     Studija američke organizacije Model Alliance na 241 zaposlenih modela je pokazala  da  modna industrija od njih zahteva da smršaju ukoliko žele nastavak angažmana. Čak 60 odsto njih je priznalo da pati od nekog oblika depresije, zbog načina života i ishrane koji im nameću gladovanje i uzrokuju  anoreksičnost, a trećina ima neki oblik poremećaja ishrane.

Upravo u cilju buđenja svesti modne industrije koja je do ivice ne-humanosti pomerila granice, pomenuti magazin je naglasak stavio na potrebe i, u skladu s tim, i  na prava žena. Zabrinutost nad sudbinom, ne samo aktuelnih manekenki već i sve većeg broja mladih žena koje se povinuju ovim izopačenim modnim diktatima, argumentovana je i statističkim podacima  –  pre 20 godina manekenke su bile samo odsto maršavije od prosečnih žena, dok su današnje manekne mršavije čak 23 odsto!!

Beograđanka Ana Janković, programer po struci, u modnom i blog svetu AnaJan Štepalica,  poznatija je kao  kreator, konstruktor  i  krojačica u svetu, nego kod nas.  Piše za američki časopis o šivenju Sew News   već četiri godine, a tema koju obrađuje su krojevi za šivenje garderobe. Njenih ruku dela su i krojevi i sašiveni modeli, koje joj po fotografisanju vraćaju. Sarađivala je i sa  vebsajtom Burda Style  na izdavanju knjige Burda Style Sewing Handbook, i napisala nekoliko članaka za blog na sajtu – takođe o šivenju. Sarađuje i sa domaćim  modnim magazinima .

O svim iskustvu, kada su “zadate veličine “ u pitanju, kaže:

– Lično nisam nikada imala problem zbog veličine odeće koju šijem za magazin, a svu odeću pravim prema svojim veličinama – nosim  40 konfekcijski broj. Ali znam za par slučajeva kada se od koleginica tražilo da naprave modele u veličinama znatno manjim od onih koje same nose. Generalno, kompletna grana industrije koja se bavi izdavanjem šivaćih krojeva je pronašla novo tržište zahvaljujući sve većem odstupanju između uobičajenog i normalnog izgleda prosečne žene i tananih manekenki. Sve više se prave krojevi namenjeni krupnijim damama s jedne strane, a s druge sve više raste potražnja za tim krojevima, jer je šivenje po meri postao jedini način da se premosti jaz između ponude konfekcijske garderobe i realnih dimenzija potencijalnih kupaca. Kroz kontakt sa čitateljkama  na mom blogu primetila sam kod mnogih žena veliku frustraciju zbog nemogućnosti da se obuku primereno svojoj građi. I to je glavni razlog što žele da nauče da šiju.

Takođe, priča o podeli žena na anoreksične i normalne je u par navrata izazvala veliku buru na različitim onlajn forumima, jer niko ne voli da bude etiketiran. Vitke i tanane žene se osećaju loše kada ih neko svrstava u kategoriju žgoljavih, anoreksičnih, nerealnih žena, baš kao što se krupne žene bune kada ih neko klasifikuje kao debele i gojazne. Svet mode, ma koliko kreativan bio, nosi sa sobom i sve veće podele na lepe i ružne, zgodne i loše građene, mršave i gojazne, dobro i loše odevene.”

Mršavost kao savremeni ideal lepote, često i pristojnosti, prihvatljiva je kategorija sve dok ne podrazumeva i ne propagira nezdravo ponašanje čiji je rezultat ne lep, nego bolestan izgled.  I to je ono oko čega se slažu i medicina i manje ili više nestručna javnost.

Hoće li na ovakav način otvorena debata, ne samo o životu modela prinuđenih na anoreksičnost već i o potrebi nametanja zdravog  umesto bolesnog izgleda, uzrokovati promenu ponašanja modne industrije, ostaje da se vidi. A to ponašanje istovremeno je i licemerno i nedosledno – ma koliko nametali model koji ženu svodi na bezlični čiviluk za kačenje garderobe i  ma koliko povećavali razliku između modela i stvarnih žena na ulici,  nimalo nisu gadljivi na pare onih žena koje uspevaju da se nekako uvuku u najveće veličine od onih za koje je ta industrija smilovala da im ponudi.

Jasno je da je daleko lakše kreirati za mršavice kojima ionako sve lepo stoji,  nego se truditi oko korigovanja nesavršenosti tela zgodnih manekenki koje liče na prosečnu ženu. Baš kao što je  jasno da je isplativije šivenje modela u manjim veličinama, budući da je za njihovu izradu potrebno manje materijala, a cena veličine 36 i 46 je obično jednaka.