Svi mi imamo, po fiokama, ostavama, ormarima, pregradama, u podrumima, sijaset „šarenih laža“, čak i neraspakovanih ili otvorenih i nikad upotrebljenih, sklonjenih posle prve probe, mesec ili godinu dana korišćenja … kada smo uvideli da baš i nije trebalo da dajemo pare za tako nešto, jer ne služi svrsi, nije ono što smo očekivali, često se kvari …
Čemu OVO služi?
Postoje domaćice koje će i poslednji dinar dati za kupovinu neke nove, tek „iskočile“ u reklamama sprave, primamljene dugačkim spiskom njihovih performansi, često i nepotrebnih i nikada iskorišćenih. Pa ih, posle početnih ushićenja i radosti, uredno spakuju u kupovnu ambalažu, slože pored ko zna još koliko sličnih mamipara, a nastave da seckaju ručno, meso „melju“ u mesarama, sokove cede na staroj spravi nasleđenoj od babe, a orahe melju u maminoj vodenici s drvenom ručkom.
I postoje one druge, racionalnije domaćice, koje tačno znaju šta im je potrebno i koliko će šta koristiti, pa kupuju planski i samo u slučaju istinske potrebe. A one pare koje ove prve bacaju na bespotrebne i jedva upotrebljene sprave, ulože u korisnije svrhe.
– Htela sam da umrem ili da kupim mini sušaru za voće i povrće – kaže Nevena Mančić, nezaposleni tehničar. – Prvih godinu dana je nisam ni raspakovala, a prošle godine mi se digla kosa na glavi kada sam videla koliko struje troši. Pa sam je brže bolje spakovala i odložila, za neka bolja vremena, kada računi za struju ne budu ovoliki. I ne samo nju. Odustala sam i od upotrebe friteze, koja zahteva pet litara zejtina koje posle mora da se baci, i od automata za kafu donetog iz nekog inostranstva, jer se zaista više ne isplati bacati pare i na skuplju kafu i na filtere za njeno ceđenje. Jedino još koristim sokovnik, mada i voće sve češće jedemo, ne pijemo sokove.
Slična iskustva s nepotrebnim spravama i spravicama na koje se bespotrebno odlivaju pare iznosi i Jagoda Pešić: – Konačno sam shvatila da mi funkcionisanje u kuhinji olakšavaju jedino najjeftniji secko, pica pekač u kojem pečem ne samo picu, nego i meso, krompir, podvarak i đuveč i sprava za galete. Žali bože para za onu glomaznu spravu za zavarivanje kesa, pa za onu još glomazniju za sečenje hleba, pa još i za onaj masažer od kojeg baš nikakve vajde nismo videli.
Prodavnice su prepune nabrojanih i sijaset drugih uređaja čije reklame bombastično obećavaju sve i svašta. Na vašoj savesti je hoćete li podleći reklamama ili ćete dva ili više puta razmisliti imate li zaista potrebe za nekom od njih i da li je ipak bolje pare uložiti u odlazak u pozorište ili na izlet, u čašćavanje sebe novom haljinom ili šminkom ili jednostavno- štekovanjem, za zlu ne trebalo.
