Ima tih dana, i to mnogo, kada ti kao roditelju dođe da poludiš. I urlao bi, do neba, iako znaš da je glupo i nedelotvorno. A onda ako se dovoljno koncentrišeš, prisetićeš se raznih trikova da situacija ne izmakne kontroli.
Evo, ja vam pružam svoje. To su sedam trikova koji mi pomažu da lakše „rukujem“ decom. Do njih sam došla mukotrpno, metodom pokušaja i grešaka. Nekad super deluju, a nekad treba da se prisetim da ih znam i primenim 🙂
1. Predvidi
Vi najbolje znate kada su vaša deca umorna, gladna, pospana. Nemojte baš tada terati mak na konac. Ja znam da moja Sara ako u roku od 15 minuta od ustajanja ne jede, pretvara se u malo četvorogodišnje čudovište. Zato znam da prvo što ujutru treba da uradim je – daj Sari nešto da jede. Odmah.
2. Umesto dreke – alarm
Mnoga deca će brže i lakše pozitivno reagovati na tajmer ili alarm nego na vaš glas koji čuju ovako “ Brzo pokupi, bla bla blabla“. Alarm je sjajan za postavljanje granice, koliko dugo može da se gleda crtani, igra igrica, ostane budan, koliko treba čitati knjigu.
3. Poruke
Nekada je najbolje da zapišete njihove obaveze. Pomoći će im da i sami naprave strukturu u svojoj glavi. Ja sam mojoj deci napisala dnevne rutine, čak i one banalne – umiti se, oprati zube, raspremiti krevet. Pomaže im da znaju šta je sve njihova obaveza a mnogo je manje naporno od mene koja im stalno ponavljam, bespomoćna da sakrijem ljutnju u glasu što to ponavljam svaki božji dan…
3. Vizuelni podsetnici
Za decu koja ne znaju da čitaju, super su vizuelni podsetnici, bilo da su crteži koji predstavljaju njihove zadatke, ili da je mali peščani sat koji pokazuje 3 minuta, koliko dugo treba da trljaju zubiće dok ih peru.
4. Metoda pokazivanja – ili „crna kesa“
Često mi je zaista previše da stalno ponavljam isto. Složi, skupi igračke. Jednostavno im kaem – pokupite igračke ili ću doći sa crnom kesom. To znači, da ono što ne pokupe zapravo im ne treba i da će biti sklonjeno (bar na neko vreme). Ne znam zašto, ali na pomen crne kese moja deca se pretvaraju u munje i spremaju stvari koje im zapravo ne trebaju 🙂 Nekada je zaista zdravo pokazati im kako posledice zapravo mogu da izgledaju.
5. Promenite sredinu
Ili oni, ili vi. Ima dana kada ništa ne pomaže, onda je najbolje prekinuti sve i izaći. Gde? U park, šetnju, na livadu, bilo gde. Svima će biti lakše. Ako je vreme spavanja, onda možda da odete samo vi. Jer i na taj način šaljete poruku deci – da ne odobravate njihovo ponašanje. Moja metoda – pobeći 10 minuta u kupatilo, rezultirala je time da sam neke knjige pročitala cele u – kupatilu.
6. Pustite ih da predlažu
Bune se što moraju ovo ili ono? Neće da skupljaju igračke. Onda ih pitajte šta žele! Imam običaj ponekad da ih pitam da sami kažu šta žele da urade, naprave, kako da se ponašaju. Ponekad to i napišemo. I uvek, uvek pali. Problem je što se ne setim dovoljno često da to i primenim. U tom brejnstormingu doći ćete do vrednih rešenja. Na primer, činjnicu da se peškir posle pranja ruku baca na pod, rešila sam dodatnom kukicom na istoj visini. Da li i dalje peškir zna da bude na podu? Da, ali mnogo, mnogo ređe.
7. Pustite muziku. Glasno
U momentima kada situacija preti da se usija, pustite muziku i krenite da se glupirate. Em će vas nerviranje proći em će deca savim sigurno popustiti napetost.
Imate li vi, dragi roditelji neki „trik“ koji spasonosno vadite iz rukava sekund pre potpunog ludila i haosa :)?
3 comments
Ali ovo sa knjigama u kupatilu ti je totalni hit 🙂 Čitam i pitam se je li pregovaranje teže kad su tako mali, kao ovaj moj od godinu i po, ili se još više zakuvava kako rastu 🙂
Možda ne bi trebalo da budem tako brutalno iskrena prema vama, taze mamama, ali zaista, imam knjige koje sam pročitala u kupatilu, dok se „krijem od dece“. Cele. Nisu baš od Umberta eka, ali su knjige 🙂
[…] samoći, a majkin sin i trećenče uživaju u igračkama: od autića, preko wii-ja, do lopte. Da, život mame troje dece danas je (ponekad) lak. Sve je lako. Kada su veći. Kada razumeju. Kada umeju da kažu gde ih boli i šta im […]