10 najvećih zabluda o vožnji dece u auto – sedištima i kako da ih prevaziđete

Svi koji me znaju verovatno su primetili  da sam zakleti zagovornik nekoliko roditeljskih mantri od kojih ne odstupam – a jedna od njih je “deca se uvek i svuda voze isključivo u autosedištima, sve dok nisu dovoljno velika za “obični” pojas”.  Famozna tema, o kojoj se troši mnogo reči, a nekako kao da se slabo mrda od početka – zašto je važno da se deca voze isključivo u auto- sedištima.

Pisala sam već o tome, na mnogo mesta, pomalo se i umorila objašnjavajući, jer za ljude koji neku ideju ne žele da prihvate, i argumenti su slaba vajda. No, nekako to sve legne na svoje, a čini se da je  pokretanje edukativnih kampanja poput ove “Bezbednost nikada nije na odmoru”  kao i što više ličnih primera mnogo bolje nego stalno plašenje brojkama i crnim statistikama. Neka misli svako za sebe, što reče drugarica blogerka Mama na ćoše  ma kakvi sedište skupo, lako ću za pare, njih uvek mogu ponovo da rodim. Decu, malo teže.

Zato sam ovog puta rešila da se obratim onima koji shvataju zašto su auto – sedišta važna i žele da zaštite svoju decu, ili se razmišljaju šta da rade i kako da prelome, a u moru informacija čuli  su i načuli mnogo pogrešnih i netačnih.

Ovi moji redovi su kombinacija iskustva i znanja koje sam godinama pokupila na ovu temu.  Možda će vam zaista biti korisno, jer statistika opet kaže, da od onih koji kupe auto – sedište, u 90 odsto slučajeva deca se opet ne voze pravilno i nisu maksimalno zaštićena. Pa, možda vam naredni redovi budu od velike koristi 🙂

U maminom naručju je najsigurnije

Mamino naručje jeste najsigurnije mesto na svetu, osim kada ste u  – automobilu. Nema te sile da zadržite bebu u rukama ako dođe do sudarai  na vas krenu da deluju zaista velike G sile. Istraživanja pokazuju da pri sudaru brzinom od 50 km na sat na putnike deluje sila oko 20 puta veća od težine objekta, što znači da dete koje ima telesnu težinu 10 kg u takvoj situaciji postaje „teško“  200kg ! Nema tih sigurnih ruku koje mogu da zadrže dete u toj situaciji.

I još gore, ako majka nije vezana (a podaci kažu da se na zadnjem sedištu vezuje tek  oko 5 odsto ljudi u Srbiji)  velike su šanse da pri sudaru upravo osoba koja drži bebu u rukama, nanese povrede detetu svojim telom. I eto tragedije. Zato, majčino naručje za vreme kada pravite pauzu u vožnji, što bi trebalo da činite makar na dva sata.

I mi smo se vozili bez auto sedišta, pa šta nam fali

Krenemo na more, a mama i tata nam naprave “krevet” od kofera i zadnje klupe  u kolima. Kakva bre auto – sedišta! Ovako mnogi roditelji iznose “argumente” zašto ni njihovoj deci ne trebaju auto – sedišta.

Iako su prvi modeli auto – sedišta izrađeni još šezdesetih godina u SAD, kod nas na tržište nisu došli decenijama kasnije. To što nečeg nema, ne znači da nije korisno i važno ( mada će nekom prvo pasti na pamet kako nekada u  SFRJ nije bilo mnogo toga, od Leviski 501, preko Meka do automobila drugačijih od Zastave). Današnji zakrčeni putevi, automobili kojima se vozimo, brzine koje se razvijaju pa i vozačke navike naprosto ne mogu da se porede sa nekadašnjim. Uostalom ovaj argument mi zvuči kao kada bi rekli da nećemo da koristimo struju jer je naši preci nisu imali ili da  izvodimo carski rez na živo jer stari Rimljani nisu koristi li anesteziju.

Auto – sedišta nisu potrebna pri gradskoj vožnji

Mnogi roditelji koje znam, svesni su da je potrebno da se dete vozi u auto – sedištu. Ali, nekako misle da na kratkim relacijama od škole, ili ka kući, ne može ništa im se desi, pa izbegavaju da vezuju decu ako će na “brzinu” negde da skoknu. Kakva greška!

Auto- sedište ima svrhe samo i ako UVEK kada pokrenete auto i dete u njemu, dete bude pravilno smešteno u sedište.  Statistika je opet neumoljiva – saobraćajne nesreće se u visokom procentu dešavaju baš na kratkim relacijama, u blizini kuće. Dakle, nema izuzetka, ljudi, uzmite se u pamet. Lično, imala sam saobraćajnu nesreću bukvalno dve ulice od kuće, drugu na nekoliko kilometara od kuće, a jednu porodičnu na sred auto – puta u Beogradu. Deca, su hvala bogu ostala ne povređena, u svojim auto- sedištima.

Bebe ne smeju u auto – sedišta

Mi smo ovako izašli iz porodilišta, Naravno 🙂

Ovo je, pravo da vam kažem, mnogo glup ali i opasan izgovor. Jer, kome je potrebnija potpora ismeštanje u auto- sedište, od bebe, koja još nije u stanju ni da drži glavu uspravno i čiji vratni mišići  i mišići duž kičme totalno nerazvijeni.

Kod prevoženja novorođenčadi  naročito je važno da naslon sedišta mora biti pod uglom od otprilike 45 stepeni u odnosu na tlo. Taj ugao obezbeđuje poluležeći položaj, tako da beba nije previše polegnuta da bi došlo do istezanja vrata prilikom sudara, a nije ni previše uspravno postavljena da bi glavica padala ka napred.

Ovo kaže moja dobra poznanica Ivana Mihajlović,  koja već nekoliko godina kao savetnica za auto-sedišta besplatno pregleda sedišta i daje roditeljima veoma korisne savete.  Dakle, nema nikakvog razloga da se zdravo novorođenče ne prevozi u auto-sedištu odmah po rođenju, praktično iz porodilišta.

O tome kako dete najbolje zaštititi od sudara ova brošura može pomoći.

Nema potrebe da dete vozimo unazad

Bebe se mogu prevoziti u auto-sedištima predviđenim za bebe i decu do 10, odnosno 13 kilograma. To su sedišta iz  0 i 0+ kategorije.  Za njih je izuzetno važno da se uvek postavljaju suprotno smeru vožnje . Jednostavno, pomislite kako će se kretati glava i telo deteta pri naglom kočenju, ako je ono u sedištu u smeru vožnje  (a pritom ima glavu značajno veliku u odnosu na telo i nedovoljno razvijen vrat) , a kako ako je u smeru suprotnom od vožnje.

Stručnjaci za bezbednost naglašavaju da dete što duže treba voziti  postavljeno unazad u odnosu na smer vožnje. Da bi dete bilo spremno da pređe u smer vožnje, njegova konstitucija mora biti dovoljno razvijena (da ima bar 10 kg, da je napunilo godinu dana i da samostalno hoda).  Ali, imajući na umu da je “vožnja unazad” sigurnija, u nekim zamljama, poput Švedske, deca se do težine 25 kilograma voze suprotno od smera voženje.Foto

Dovoljno je da je dete do treće godine u  auto – sedištu

Po Zakonu  dete mora da se vozi u auto- sedištu od rođenja pa do treće godine.  Ali, preporuka svih koji se bave bezbednošću u saobraćaju, a ja sam na tu temu više puta pričaka sa Damirom Okanovićem iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, uz to veoma verujem u kanadsko iskustvo Ane Daf, koja je prva u Srbiji obučila savetnice za auto – sedišta,  da  se dete prevozi u auto-sedištu koje odgovara njegovom uzrastu sve dok ne poraste dovoljno da se može pravilno vezati samo pojasom automobila.  Ovakva je zapravo i praksa i zakonska obaveza u EU i zemljama u okruženju. Pojasevi u automobilima predviđeni su za osobe više od 150 centimetara, pa bi trebalo da deca, dok ne dostignu tu visinu, imaju pomoćno sedište u skladu sa uzrastom i kilažom.

Nije važno šta piše na sedištu, i dalje mu je taman

Kod izbora auto sedišta važno je da auto sedište odgovara uzrastu deteta.  Da li je sedišta odgovarajuće, meri  se na nekoliko načina – da li će se dete voziti okrenuto u smeru vožnje, ili suprotno, za koju je težinu sedište predvidjeno i za koju visinu. Najčešći kriterijum za određivanje potrebne vrste auto sedišta je težina mališana. Ali nekada po težini sedište odgovara detetu, ono mu je tesno, ili mu pak glava viri iznad gornje granicfe sedišta. U tom slučaju, šta god da piše u deklaraciji, bira se veće sedište. Ipak,  preporuka je dete što duže voziti u auto sedištu niže grupe, sve dok to auto sedište ne preraste po težini ili visini.

Kakve veze ima vazdušni jastuk i vožnja deteta

 Džaba ste kupili super auto sedište ako dete stavite na mesto gde nije isključen vazdušni jastuk. Iako naš  zakon dozvoljava da se  auto sedišta grupe 0 i 0+ postave napred, na suvozačevo mesto,vazdušni jastuk  MORA da bude isključen. To je jako važno, jer prilikom aktivacije vazdušni jastuk može ozbiljno čak i smrtno da ugrozi dete. Zbog sigurnosti stručnjaci ipak predlažu da se dete vozi na bezbednijem mestu, a problem rasipanja mame ili tate u ulozi vozača može da se reši specijalnim srednjim ogledalima koja daju uvid u to šta beba radi. A na kraju krajeva, nema te žurbe koja može da vas spreči da stanete pet minuta ako vaše dete zbog nečeg počne da plače tokom vožnje.

Sedište nije zdravo za novorođenče

“Kako ću da stavim malu bebu u auto – sedište, skloz se sklupča, to nije zdravo za kičmu. Ovo sam čula mnogo puta.  Kao da se novorođenćčad inače voze po osam sati dnevno u kolima, pa će kratkotrajni boravak u savijenom, inače za njih fiziološkom položaju da im šteti.

Auto-sedišta su napravljena u saradnji sa pedijatrima, neonatolozima, ortopedima te ljudima koji se bave bezbednošću saobraćaja, i beba je u njemu u položaju koji joj pruža najbolju zaštitu prilikom sudara. I to je sva filozofija – poenta je da je u takvim sedištima dete višestruko i mnooogo zaštićenije u slučaju sudara nego u onim platnenim nosiljkama gde leži ravno kao daska ili nedajbože rukama taze majke.

Deca su najsigurnija napred

Statistika opet kaže da su auto – sedišta montirana na zadnjim sedištima su sigurnija od onih napred. Manja je verovatnoća da će sedište biti lansirano napred kod jakog kočenja. Kako kaže moja drugarica Ivana Mihajlović, najsigurnije mesto za decu u automobilu je na zadnjoj klupi na sedištu u sredini. Ali u mnogim automobilima na tom mestu je samo karlični pojas, pa se auto – sedište ne može pravilno montirati (neki modeli mogu).

Drugo najbolje mesto je iza suvozačkog sedišta, jer obično opremljeno pojasem u tri tačke. Takođe, ova strana je uz trotoar, što smanjuje opasnost pri ulasku i izlasku iz automobila u odnosnu na drugu stranu gde se odvija saobraćaj.

Nadam se da su vam ove činjenice bile zanimljive a saveti korisni. Trudim se da ne optužujem nikog, niti da ubeđujem, valjda smo svi dovoljno zreli da sto puta razmislimo pre nego što  odlučimo da li ćemo i po koju cenu našu decu da izlažemo nekom riziku. Jer, sasvim sigurno nema većeg ni važnijeg blaga koje nam je dato na raspolaganje  da dobro procenjujemo kako da ga sačuvamo. Za kraj,  još jedna korisna i jedna jako lepa informacija o auto – sedištima:

Kampanji „bezbednost nikada nije na odmoru“ priključio se i Dušan Borković, naš poznati automobilista

[su_frame]Velika akcija – 100 dinara od svakog sedišta za fiksatore za bebe u kolima Hitne

Kako se već drugu godinu za redom priključujem kampanji “Bezbednost nikada nije na odmoru”, želim da pohvalim ovu kampanju za jednu sjajnu akciju koju sprovode zajedno sa Komitetom za bezbednost saobraćaja: U periodu od 15.06. do 15.09. 2016. od prodaje svakog auto-sedišta brendova Chicco, Britax Römer i Cybex, biće izdvojeno 100 dinara. Sredstva prikupljena na ovaj način biće namenjena za kupovinu fiksatora za prevoz dece u kolima hitne pomoći. Fiksatore će dobiti službe hitne pomoći u gradovima: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Čačak, Niš, Šabac, Kruševac i Zrenjanin, i pored njih i Sremska Mitrovica. Komitet ce uraditi obuku zdravstvenih radnika kako pravilno da koriste te fiksatore. Ovi fiksatori služe za prevoz dete koja se prevoze kolima hitne pomoći a koja do sada nisu bila prevožena u auto – sedištima.[/su_frame]

Alfa i omega – pravilno vezivanje

 Sve ovo, nadam se korisno što ste pročitali do sada, pada u vodu ako ne znate kako da PRAVILNO postavite sedište i kako da PRAVILNO vežete dete u njemu.

Pravilno postavljanje auto  – sedišta:

Nedovoljno fiksirano sedište samo će dodatno povećati mogućnost povređivanja deteta.  Već na prvom koraku morate se ponašati kao netipični stanovnici Srbije i pražljivo, više puta pročitati uputstvo o montiranju.  Ako se sedište pričvršćuje pojasevima, njih treba zategnuti tako da se sedište ne pomera kada ga snažno vučete levo-desno.

Onda prelazimo na korak dva: pravilno postavljanje deteta u auto – sedište:

Ispod deteta se ne sme podmetati ništa što nije sastavni deo sedišta, nikakve pelene ili peškiri. Beba se postavlja tako da njena guza bude u najdubljoj  tački auto-sedišta, a leđa, vrat i glava u jednoj ravni, poduprti naslonom auto-sedišta. Još korisnih informacija na stranicama Udruženja RODITELJ.
– U auto-sedištima koja se postavljaju suprotno smeru vožnje pojasevi bi trebalo da izlaze iz proreza koji su u visini bebinih ramena ili malo ispod, te dovoljno čvrsto zategnuti da između pojasa i ramena stane samo jedan prst. Dete u sedištu nikako ne treba da bude u debeloj jakni ili skafanderu, jer se tada pojasevi ne mogu dovoljno zategnuti. Preporuka je da se beba zimi veže u sobnoj garderobi, a onda pokrije ćebetom ili jaknom – kaže Ivana Mihajlović.

U zavisnosti od modela, postoje pojasevi sa tri (po jedna na ramena i jedna u preponama), ili pet (po jedna na ramenima, po jedna na bedrima i jedna na preponama) kontaktnih tačaka. Ukoliko pojas autosedišta ima kopču na grudima, onda ona mora da bude postavljena na sredini grudnog koša, a nikako na vratu ili stomaku! Ova kopča ima ulogu da drži trake pojasa u pravilnom položaju, a ona sama ne pruža nikakvu zaštitu. Uvek pazite da se trake pojasa ne uvrnu, jer u tom slučaju ne pružaju stoprocentnu sigurnost.