Škole roditeljstva za sve mame i tate u Srbiji

Škole roditeljstva koje su dostupne svim mamama i tatama u Srbiji.  Ili tako bi trebalo da bude. Jer, svaka beba ima pravo da raste zdravo i bude zdrava još u majčinom stomaku, da se što lakše rodi i što lepše bude dočekana pri dolasku na ovaj svet, da dobije svu ljubav ovog sveta i najbolju moguću negu.

Obradovala me je nova, super akcija Rose, koja pomaže otvaranje 5 novih škola roditeljstva u Srbiji, od maja naredne godine. Moju duboku naklonost Rosa je dobila još pre pet godina, kada su počeli sa osnivanjem prve banke humanog mleka u Srbiji, kojih danas u Srbiji ima tri – u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Sada su krenuli u još jednu veoma važnu temu, koja čini se i nije dovoljno prepoznata među budućim mamama i tatama.

 Čemu škole roditeljstva, pitaćete se

Za mene, pripreme za porođaj i škola roditeljstva bili su neizostavni deo, ne samo prve, već sve tri trudnoće.

Ja sam štreberka. Kako u životu, tako i tokom trudnoće. Morala sam i želela da znam šta se to čudesno dešava sa mojim telom, kako ono raste, i kako da mojoj bebi pomognem da raste zdrava i da se rodi što lakše. Zanimalo me je šta me čeka na porođaju, kakve me procedure očekuju i kako ćemo posle moja ljubav i ja snaći sa tim malenim zavežljajem.

Maltene čim sam ugledala dve crtice na testu, počela sam da “izučavam” tu veliku i za mene nepoznatu materiju- trudnoću i porođaj. Moj instikt je bio u pravu, nikada ništa veće, lepše ni zahtevnije nisam radila. Zato čvrsto verujem da za tako veliki događaj u životu, i tako suštinski bitan period treba valjano da se pripremite – mama da pripremi svoje telo, psihu, tata da za početak shvati šta ga je snašlo.

Moje prve pripreme za porođaj su bile u GAK “Narodni front”, dok je još ovo porodilište imalo pripreme za porođaj i školu roditeljstva. Tu se krajem aprila 2005. rodila naša Jana, a pripreme za porođaj su bile sjajno iskustvo koje nam je pomoglo da sve lakše prebrodimo!

Pre toga, čitala sam razna iskustva trudnica i mama na roditeljskim forumima, “pretresala” roditeljske portale, pratila kako moja trudnoća napreduje po nedeljama. Ali, ništa ne može bolje da deluje na zbunjenu trudnicu od smirenog glasa obučene medicinske sestre, od prilike da upoznate druge buduće mame, podjednako zbunjene i pomalo uplašene. Mi smo bili prvi par u našem društvu koji je “zatrudneo”, i ja prosto nisam imala drugarice koje bih pitala za iskustvo.

Na pripremama za porođaj smo učili jednu veoma važnu stvar – pravilno disanje. Oni koji su ikada vežbali jogu znaće o čemu pričam, a ja znam da zapravo su ti časovi često bili jedini periodi moje prave relaksacije tokom trudnoća, naročito dok sam još radila (a u prve dve trudnoće sam radila gotovo do porođaja). Sa distance gledano, najviše mogu da zahvalim upravo relaksaciji i pravilnom disanju što moje porođaje ne mogu nazvati bolnim, i što sam sa lakoćom uspevala da čavrljam sa dragim između kontrakcija.

“Đak ponavljač” na pripremama za porođaj

Slično je bilo i u narednim trudnoćama. Iako sam znala šta me čeka, vežbe su mi bile veoma važne, da bih stekla kondiciju, podsetila se kako sve to izgleda, i ojačala stomačne mišiće za što lakši porođaj. Drugi i treći put sam išla na pripreme u porodilište “Zvezdara” gde sam se i porodila. Tu sam bila “veteran”, koji je hrabrio trudnice koje čekaju prvu bebu i iz prve ruke im pričala ohrabrujuće priče o porođaju i periodu posle rođenja bebe.

Zato sam bila veoma ljuta kada su krenuli da ukidaju škole roditeljstva pri porodilištima. Mislim da je to sjajan način da se buduće mame (a i tate) pripreme na sve ono što ih čeka, pa i da posete porodilište, vide kako ono izgleda i šta mogu da očekuju od uslova. Iako su pripreme za porođaj i škole roditeljstva nastavile svoj “život” pri domovima zdravlja, uvek bih se šokirala koliko malo trudnica zna za njihovo postojanje i koliko tek malo parova pohađa nešto od – trudničko – roditeljskih programa koji im se BESPLATNO nude.

A zapravo, mislim da im niko nije rekao šta im pohađanje takve školice može doneti, da sve ono što ne smeju ili nemaju prilike da pitaju lekara mogu da pitaju medicinsko osoblje u školici, da tate mogu već unapred da vide kako izgleda kupanje i povijanje bebe, i da budući roditelji se pripreme da dojenje nije tako lako kao na slici i da zahteva posvećenost i vreme. Ukratko, mnoge roditeljske glavobolje i nedoumice mogu se izbeći ako vam neko na vreme kaže koju rečenicu o tome- da znate šta vas čeka.

Posebno me je nerviralo što osim Beograda i nekoliko većih gradova u Srbiji, trudnice i budući očevi nemaju gde da idu u školice, sve i da žele. Rosa najavljuje da se neće zadržati na tih 5 škola, već im je u planu da u naredne tri godine otvore, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja 20 škola roditeljstva i priprema za porođaj širom Srbije. Ako uspeju u tome, svaka im čast!

Kupovinom Rosa vode od 1.5 litar pomažete škole roditeljstva

Ovu inicijativu Rosa vode će moći da podrže i građani, kupovinom pakovanja Rosa vode od 1.5 litar, od čije se prodaje odvaja po jedan dinar za razvoj škola. Nadam se da će biti pune srećnih budućih roditelja, jer duboko verujem da su korisne i da je to zapravo divno utrošeno vreme, koje će se uvek isplatiti.

• Šta da jedem ako mi je stalno muka, da li će mojoj bebi škoditi što povraćam, šta ako sam anemična, smem li da jedem slatkiše, koliko kilograma treba da se ugojim, da li je normalno da stalno menjam raspoloženja, koliko minimalno vode moram da popijem, da li je tačno da kontrakcije bole, da li epiziotomija mora da se radi, šta ako bebu budu morali da vade vakuumom, da li i na koji način disanje može da mi pomogne na porođaju, samo su neka od pitanja na koje buduće mame mogu da dobiju odgovore na pripremama za porođaj. A da ne pričam o onim ključnim pitanjima poput kako izgleda dobra spavaćica za porodilište, i gde da nađem trudničke pantalone a da nisu u radnji za “punije”.
• Slično je i sa školama roditeljstva: koja veličina pelene za našu najdražu pozadinu dok smo u porodilištu, da li stavljati puder ili kremu ispod pelena, da li se doji na tri sata ili kada beba traži, da li smem da izvodim bebu u šetnju ako je napolju kiša ili manje od 10 stepeni, šta ako pupak ne otpadne za 10 dana, kako da znam da je moja beba sita, kako da je nosim a da je ne povredim, u čemu da je izvodimo u šetnju, kada tata može da ostane sam sa bebom, koje su uobičajene reakcije na prve vakcine… spisak je beskonačan i dok pišem ova pitanja još se sećam svoje panike kada sam (uprkos obuci) po prvi put morala da presvučem svoju rođenu bebu.

Ovo su samo neka od pitanja na koje će budući roditelji mogu da dobiju odgovor u školama roditeljstva. I što je još važnije, čućete ih od ljudi koji su obučeni da ih daju, i bićete sigurni da ćete dobiti tačnu informaciju.

Jer, pohađamo škole i školice za mnogo manje bitne i vredne veštine od one koja će nam nepovratno izmeniti život – škole za roditelje. Pritom ne mislim da je neophodno da neko sutra izučava teorije vaspitanja da bi bio dobar roditelj, ali svakako će značiti da vam neko razreši bar neku od barem milion dilema koje ćete imati u vezi skoro svake božije sitnice oko vaše bebe.