Svetsko prvenstvo u rukometu za žene ove godine održava se u Srbiji i trajaće od 6. do 22. decembra. Naša reprezentacija je interesantna i bogata po tome što za nju igraju tri mame – Sanja Rajović, Ana Kačarević i Katarina Tomašević. O tome kakva su očekivanja od ovog prvenstva, zbog čega je podrška publike važna i koliko je teško biti mama i profesionalno se baviti sportom razgovarali smo sa Sanjom Rajović, reprezentativkom Srbije i mamom jedne Bojane (10).
- Kakvo je stanje ženskog rukometa u svetu i u Srbiji?
Rukomet u svetu je mnogo više popularizovan, dok je u Srbiji na dosta skromnijem nivou, i ja se iskreno nadam da će se to posle ovog Svetskog prvenstva promeniti.
- Da li veruješ u podelu na muške i ženske sportove?
Psihofizička spremnost osobe se ne meri po polu, a tako ni sport na muški i ženski. Devojčicama bi preporučila da se bave rukometom pre svega zbog prijateljstva i drugarstva. Bez obzira što se rukomet smatra grubim sportom on je jako zanimljiv. Kao kolekivni sport pruža psihofizički razvoj deteta, a to je jako bitno za dalji život.
- Koliko je teško uskladiti majčinstvo i profesionalno bavljenje sportom?
Jako je teško uskladiti majčinstvo sa profesionalnim sportom ali uz dobru potporu muža i porodice sve je onda mnogo lakše (HVALA IM PUNO). Samim tim je veći i uspeh u rukometu.
- Šta jedna mama koja je profesionalni sportista ne sme da zaboravi? Da li je teško ispuniti sva očekivanja deteta pored sportskih obaveza?
Pokretač mog uspeha je upravo moje dete koje je uvek prisutno u mojim mislima. Svaki moj uspeh, radost je zajedno sa njom. Očekivanja mog deteta su svi moji uspesi kome se ona raduje i oni su mnogo bolji kada je ona pored terena. Naravno da mi prija njeno prisustvo na terenu. Dodatno mi daje snagu i podsticaj.
- Uskoro počinje Svetsko prvenstvo u ženskom rukometu koje će se odigrati u Srbiji, kakva su tvoja očekivanja?
Iskustvo prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva mi daje podstrek da možemo ostvariti željeni cilj.
- Kakva je atmosfera u ekipi trenutno i da li na tebe utiče činjenica da ćete igrati u Nišu, a ne u Beogradu?
Trenutno je atmosfera u ekipi je na najvišem nivou. Drago mi je što se igra u Nišu, gradu rukometa gde su publika i pune tribine osmi igrač na terenu. A ja je ovom prilikom pozivam da završnicu odigramo u Beogradu.
- S obzirom na to da se drugu godinu za redom u Srbiji odvija veliko takmičenje u rukometu da li misliš da će sport dobiti na popularnosti i da li primećuješ neke promene?
Kao svako veliko takmičenje naravno da Svetsko prvenstvo donosi popularnost, s obzirom na to da je moj sport rukomet primetila sam da je veliki broj dece uzrasta mog deteta počelo da se bavi rukometom.
1 comment
[…] budu ravnopravne, ne jednake. Da mogu i hoće sve što požele, pa makar to bilo igranje ragbija, rukometa ili boksa, pikanje fudbala ili vožnja Formule. Ako ih to čini […]