Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj“ ovog leta „toplo“ preporučuje: „Brežuljak Voteršip“ Ričarda Adamsa (uzrast 11+)
Dragi ljubitelji knjige, ako poslušate naš savet i pročitate neverovatno uzbudljiv avanturistički roman „Brežuljak Voteršip“, uživaćete u svakoj njegovoj strani, bićete očarani i uvučeni u priču neverovatnom magnetičkom snagom! Ovaj roman napisao je engleski pisac Ričard Adams, a priča je nastala, zamislite, za vreme njegovih čestih vožnji automobilom, tokom kojih je zabavljao ćerke, izmišljajući na licu mesta maštovite, duhovite i neodoljive priče o divljim kunićima koji su živeli na brežuljku Voteršip.
Tako su nastali naši mali junaci: Petuljak, Leskar, Čupa, Rastavić…Oni su deo družine kunića koja udobno i spokojno živi u jazbinama na Voteršipu. Ali opasnost koja se nadvila nad njihove mirne živote, primorala ih je da napuste domove. …
[two_third]Kada se približiše kapiji, Leskar iznenađeno zastade. – Patuljče, šta je ovo? Pogledaj! Malo ispred njih videla se sveže iskopana zemlja. Na travi su bile dve gomilice zemlje. Teški stubovi, koji su smrdeli na kreozot i boju, uzdizali su se iznad žbunova zelenike, dok je tabla na njima bacala dugu senku preko vrha polja. Blizu jednog od stubova bili su ostavljeni čekić i nekoliko eksera. Dva kunića se trkom popeše do table i legoše u jedan žbun koprive, nabirući noseve na miris opuška negde u travi. Petuljak iznenada zadrhta i priljubi se uza zemlju.
– Oh, Leskare! Evo odakle dolazi! Sad znam…nešto veoma zlo! Nešto strašno…sve je bliže. On zacvile od straha. –Šta to govoriš? Pa, rekao si da nema opasnosti! – Ne znam kako da ti objasnim – potišteno odgovori Petuljak. – Nema nikakve opasnosti sada, ovog časa. Ali dolazi…dolazi. Oh, Leskare, pogledaj! Polje! Ogrezlo je u krvi! – Ne lupaj, to je samo odraz zalaska sunca. Hajde, molim te, Petuljče, nemoj više tako govoriti, plašiš me!
Petuljak je uplakan drhtao među koprivama, dok je Leskar pokušavao da ga razuveri i otkrije šta ga je tako iznenada raspametilo. Ako se prepao, zašto nije pobegao u zaklon, kao svaki pametan kunić? Ali Petuljak nije mogao da objasni, nego je sve dublje padao u očajanje. Najzad Leskar reče: – Petuljče, en možeš da sediš tu i plačeš. Evo, već se smrkava. Bolje da se vratimo u jazbinu. – U jazbinu! – procvili Petuljak. – Doći će i tamo…nemoj misliti da neće! Kažem ti, polje je puno krvi…
[/two_third]
Koja im to opasnost preti, šta ih sve čeka na putu punom neizvesnosti, opasnosti i neverovatnih iskušenja? Da li će istrajati, pobediti nevolju i pronaći novi dom? Dođite u našu biblioteku, pozajmite knjigu, pročitajte i saznaćete! Nećete se pokajati.
