[box_light]Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj“ preporučuje knjigu:
„Trideset pet kila nade“ Ane Gavaldi (uzrast 11+, Paideia, 2006)[/box_light]
„Mrzim školu. Mrzim je najviše na svetu. I još više od toga. Ona mi kvari život.
Mogu reći da sam bio srećan sve do treće godine. Više se stvarno ni ne sećam, ali mislim da je nekako išlo. Igrao sam se, gledao Braon medu na video kaseti po deset puta zaredom, crtao i smišljao mali milion pustolovina za Veliku Mazu, mog plišanog psa koga sam obožavao. Majka mi je pričala da sam ostajao čitave sate u sobi, brbljajući i pričajući sam za sebe. Iz toga, dakle, zaključujem da sam bio srećan.
U to doba mog života voleo sam svakoga i verovao da se svi vole. A onda, kad sam napunio tri godine i pet meseci, tras! Škola.“
Gregorije mrzi školu, odbija da uči i odraste. Do šestog razreda već je dva puta ponavljao, a zatim biva izbačen iz škole.
Jedino mesto koje voli, njegovo utočište, jeste koliba njegovog dede Leona s kojim sate provodi u majstorisanju. Ali, deda Leon, koji uvek ima razumevanja za svog unuka, ovog puta je veoma ljut i odbija da uteši unuka.
A zatim se deka teško razboljeva…I Gregorije odlazi u internat.
Možda je vreme da odraste? I da li će u tome uspeti?
Pročitajte ovu toplu, humanu priču italijanske spisateljice Ane Gavaldi, koja piše dok su joj deca u školi, a ostatak vremena posmatra kako ljudi žive.
