Izgradnja detetove ličnosti i način na koji će ono posmatrati svet zavisi ne samo od okolnosti u kojima odrasta, već i u načinu na koji ga mi svojim ponašanjem i ljubavlju oblikujemo.
Šta znači da je neko samopouzdan?
Takva osoba je duševno zrela, čvrsta i odlučna, zna šta hoće i kako to može da ostvari , pri tom poštujući i sebe i druge. Samopouzdane osobe nisu „pune sebe“, o sebi i drugim pojavama imaju pozitivnu, ali prilično realnu sliku.
Pomozite detetu da izgradi samopouzdanje
Kako kaže psiholog Vlajko Panović, u osnovi samopouzdanja je samopoštovanje i poštovanje prema drugima. Dete o sebi misli onako kako smatra da njemu najbliži ljudi misle o njemu. Zdravo samopouzdanje je realna procena sopstvenih mogućnosti, i postignuća uz zaslućeno poštovanje drugih ljudi.
U vaspitanju potrebno je da se rukovodite ponašanjem „kako da…“. Jer roditelji često samo govore o onom kako ne treba, bez dodatnih objašnjenja. A skoro nikad se ne bave onim kako dete treba nešto da radi, što je često ključno.
Tokom osetljivog perioda razvoja deteta, ako napravimo greške u usmeravanju, možemo dobiti dete koje ima manjak samopouzdanja, koje je obeshrabreno, slabo i inferiorno. Takve osobe se uvek se osećaju ranjivima i manje vrednima. U potrazi za potrvđivanjem od strane drugih osoba često neće birati načine, pa mnogo lakše mogu da potpadnu pod uticaj alkohola, droge.
Samopouzdano dete nije idealno
Sampouzdano dete nije ono koje misli da je savršeno ni bezgrešno, to je ono koje je uvereno u svoje vrednosti, prihvaćeno kao jedinstveno biće, sa svim pozitivnim osobinama, ali i manama, koje mu se ne uzimaju kao reper za manju vrednost.
Evo nekih saveta dr Panovića kako da utičete na dečije samopouzdanje:
- Bodrite dete, kako u igri, tako i u kreativnom stvaranju
- Nemojte izbegavati pohvale, one neće napraviti egocentrika od deteta
- Ali, pohvaljujte postupke, a ne osobine. (jako si to lepo nactrao, umesto crtaš najbolje na svetu)
- Nemojte samo kritikovati bez pohvale
- Ako kritikujete, neka to uvek bude kritika postupka a ne osobine ili deteta
- Kada god možete zagrlite dete i pružite mu nežnost
- Ne uskraćujte mu fizički kontakt i pažnju, to mu pruža veliku sigurnost
- Obraćajte mu se sa poštovanjem i pažnjom, izvinite se ako pogrešite
- Budite iskreni i realni, nemojte obećavati ono što ne možete da ispunite
- Ono što obećate morate nači način da ispunite
- Hrabrite decu da ispolje i dobra i loša osećanja i učite ih kako da ih obuzdavaju, a ne da ih potiskuju
- Uvek im stavite do znanja da kritikom neće izgubiti vašu ljubav, i da kritikujete postupke a ne dete
- Da bi razvili osećaj vašeg poverenja u njih, dajte im u skladu sa uzrastom mogućnost za samostalnost, i da nekim postupcima dokažu tu samostalnost
- Deca uče iz primera, više će im značiti pozitivan primer nego vaše reči
- Deca iz primera uče i ponašanje prema drugima, pa se trudite da pozitivinim stavom prema drugima učite dete
- Pohvaljujte i ohrabrujte ali nemojte biti preterano nerealni u tome. Lažne pohvalne ne donose dobro u sticanju samopoštovanja, jer će dete pre ili kasnije shvatiti da nisu bile realne
- Dajte im do znanja da na vas uvek mogu da se oslone i dobiju podršku. Čak i kada pogreše
- Pomozite im da nauče veštinu donošenja odluka, tako što ćete im u skladu sa uzrastom dati da sami donose neke odluke
S ljubavlju ne možete da preterate
S ljubavlju i nežnošću ne možete nikako da preterate, a prijatna atmosfera ispunjena brigom, nežnošću i razumevanjem, može samo pozitivno da utiče na dete. Nemojte detetu „na silu“ uterivati samopouzdanje, ako je stidljivo i povučeno, prihvatite to, pomozite mu da prevaziđe, ili ako je to deo njegovog karaktera, pomozite mu da se lakše uklopi u društvenu zajednicu.
