Evo, gazim 12. godinu roditeljstva a i dalje malo, malo pa komentarišem „zašto me ova deca ništa ne slušaju?“. Za klince mog uzrasta to sada nije ništa čudno, ulazimo opet u fazu ispitivanja granica, i pubertet. Ne mogu se iste roditeljske taktike primenjivati kada pričate sa detetom od 10 godina i sa dvogodišnjakom. Grešim, i grešila sam kao roditelj, ali za meke stvari mogu da izvučem dobre pouke.
Kako da nas deca bolje slušaju?
Ali, zato mogu da vam dam korisne savete ako su vaša deca još mala. Izučila sam tu problematiku, tri puta, i sada sam potpuno svesna gde sam grešila i gde sam mogla bolje i drugačije da postupim sa svojom decom. Naravno, moramo imati u vidu da su naša deca individue, sa izraženim osobinama i „samo svoji“, ali postoje elementi u generalnom pristupu deci koji mogu da vam olakšaju da se bolje razumete s njima.
Ne pričajte uopšteno
Šta uopšte znači „budi miran“! I zašto da dete bude mirno, kada je njegova prirodna potreba da skače i da bude nemirno, što duže tokomo budnog dela dana. Reći budi dobar detetu mlađem od 10 godina ne znači nimalo ili skoro nimalo.
Ako želite da vas dete posluša, držite se konkretnog. Pričajte kratko, njemu razumljivo i budite sigurni da vas je shvatilo pre nego što od njega zatražite da vas posluša.
Spustite se na nivo deteta, ne pričajte sa visine!
Na primer, idete kod lekara, po neku potvrdu. Dete je zdravo i teško da će sedeti mirno u čekaonici. Pre nego što stignete tamo, objasnite detetu da će verovatno biti gužva, da ćete morati malo da sačekate, da su tamo deca koja su bolesna i da nije lepo da trči okolo, da je pod prljav i da nije poželjno da puzi dok ste tamo. Nemojte detetu postavljati 100 zahteva, svedite se na ono najvažnije – nemoj puzati po podu (jer je prljav, i nemoj trčati po čekaoni, zbog druge decem, gužve).
Ograničite taj zahtev i objasnite detetu da to važi dok ste u čekaonici, a da ćete posle toga moći da se šetate, odete u park, ili bilo šta drugo da pustite dete da izbaci energiju.
Primer je banalan, ali stvari tako funkcionišu. Pre nego što uđete u prodavnicu, dogovorite se šta ćete kupiti, onda nećete dolaziti u situaciju da dete vrišti kako hoće i čokoladu, i sok i evo sad je videlo plišanog Sunđer Boba… A mi se ljutimo na dete što nešto želi, a nismo s njim dogovorili „pravila igre“. Što konkretnije, to bolje. Izbeći ćete verovatno i napade besa. Neke lepe primere imate na ovom infografiku Wall street jourunala.
Zadatke podelite na delove
Preveliki zadatak za dete je kad uletim u sobu i kažem: da ste sredili odmah ovaj haos 🙂 Prvo, njima tu uopšte nije haos, već se njihove igračke druže. Zato lepo, jedno po jedno – složi ove plišane mede, pokupi olovke u ovu kutiju, vrati kocke u njihovu kutiju. Ja često koristim i reč „na mesto“.
Trudimo se da svaka stvar u kući ima svoje mesto. Kada im kažem „na mesto“, pitam ih da li znaju koje je mesto za kutije, na primer. Tako učimo dve stvari, da slažemo, i gde šta stoji.
Napravite vezu između ponašanja i posledica
Kada učite decu pojmovima poput odgovornosti i posledica, morate imati na umu da dete ne uviđa vezu između njegovog ponašanja i nagrade ili posledica. Nagradite odmah, i pohvalite. Ako kažnjavate, jasno to dovedite u vezu sa ponašanjem:“nisi želela da daš ovu igračku bratu, zato ću je sada ostaviti neko vreme da se niko ne igra s njom“. Takođe, trudite se da posledice imaju veze s ponašanjem, ukoliko je to moguće.
Urazumite svoja očekivanja
Previše očekujemo od dece, i stalno moramo toga da se podsećamo. Naročito nekada nismo u stanju da uskladimo očekivanja i uzrast našeg deteta. Još ako ono izgleda starije ili je vešto na rečima, ili je prvo dete u porodici, mi večito gradimo naša očekivanja iznad realnog za to dete. Zato se podsećajte i s vremena na vreme revidirajte svoja očekivanja.
- Ne možete da očekujete od dvogodišnjaka da ne brlja po štekeru – učite da je to opasno, a štekere zaštitite.
- Ne možete da tražite od trogodišnjaka da sam ide da pere zube – kupite „tajmer“ u obliku peščanog sata, pa će mu pranje zuba biti zabava.
- Ne možete da očekujete da dete od četiri godine sedi mirno na javnim mestima – birajte gde i kako idete, obezbedite mu zanimaciju i unapred se dogovorite oko pravila ponašanja.
Ovo su neka moja ne, koja sam naučila s godinama, vi ćete se već sami snaći u odnosu na vaše dete i njegov karakter i mogućnosti.
Smanjite doživljaj sa rečju “ne”
Ukoliko je svet deteta prepun zabrana, dete će prestati da obraća pažnju na njih. Oni posle onog ne, uglavnom čuju samo bla,bla,bla….
Ne čuvajte sa one stvari koje su zaista važne, opasne, i mogu da ga ugrože – pretrčavanje ulice, otrzanje iz ruke, diranje vrelog šoreta. Za sve ostale situacije, preformulišite. Nemojte reći“nećeš dobiti slatkiše pre ručka, recite, stomačić će te boleti ako prvo jedeš slatko pa slano. Prvo ćemo da ručkamo, a onda možeš da uzmeš svoj kolač“. Pali (uglavnom), videćete.
Birajte vreme za disicplinovanje
Ovo sam učila na teži način – ne pokušavajte s disciplinom kada je vaše dete umorno, gladno, veoma uznemireno ili potrešeno. Imaćete više uspeha ako dete izolujete iz trenutne situacije, pružite mu ono što je tada neophodno (san, hranu, zagrljaj), i onda pokušajte ponovo.
A ako ste vi još ljuti, umorni, nervozni, od discipline nema ništa, doći će samo do tenzije i nepotrebnog nerviranja. Ja i danas praktikujem (kad ukapiram da je dernjava posledica premora a ne inaćenja sa mamom) da ih po skraćenom postupku strpam u krevet, da se svi mazimo i grlimo. Ostavim i veš, i sudove i sve, jer tad je momenat da budemo s njima i smanjimo tenziju. Sve ostalo je manje važno.
Disciplinovanje – kada su odmorni
Kada su odmorni, siti, naspavani, onda možemo da se bavimo onim što ima ružan naziv discipinovanje a u stvari su naši pokušaji da ih naučimo, da im pomognemo da porastu u odgovorne, zrele ličnosti.
A uslov za sve je da se naspavaju. Dok su bili mali, spas mi je bio da su suvi tokom cele noći (a pisala sam već koliko mi je značila njihova suva pozadina uz Pampers). Danas mame imaju na raspolaganju Novi Pampers Premium Care sa 5 zvezdica koju štiti usnule pozadine i do 12 sati od vlažnosti.
Drugi uslov je da su siti. Zato mi jedemo čim ustanemo, obavezno pre škole i vrtića. Trudimo se da to bude što kvalitetnije i zdravije. Popodne, čim završe sa školom/vrtićem, obavezna je užinica, upravo da bi sprečili naizgled ničim izazvanu nervozu. A onda možemo i da se „vaspitavamo“.
Ako imate dilemu, pitajte stručnjaka
Ovo su neke stvari iz mog iskustva, i učenja na sopstvenim greškama. Kao roditelji, vi ćete krčiti sami put, slušajući druge kojima verujete, i slušajući pre svega sebe.
[su_frame]Ako nekada niste sigurni kako i šta da radite, nemojte se ustručavati da pitate stručnjaka. Ja vam preporučujem da koristite i opciju da pitate stručnjaka na FB stranici Pampers Srbija – pitajte stručnjaka – oni već dugo sarađuju sa timom pedijatara, dermatologa, psihologa, i mogu vam možda pomoći da dobijete odgovore na pitanja koja vas muče. Sledeće online druženje je u sredu, 27. aprila 2016. godine, pridružite im se![/su_frame]
A ako imate neke dileme, možete pitati i mene, počastvovana sam ako sam ponekad „draga Saveta“.
Partner teksta je dugoročni partner bloga Mamin svet, Pampers Srbija
