Reč Keva nije mi nikada bila omiljena. Nekako suviše burazerska, gruba, bez one majčinske tanane niti. Nešto kao ortak, mama drugar. Ali, nedavno sam upoznala ženu koja je imenu keva dala neku drugu dimenziju. Mekšu, suptilniju. Ona je novinarka, pisac, DJ. A pre svega – Keva. Taj svoj čarobni put od „samo“ žene, koleginice, novinarke, drugarice do Keve, Vesna Zakonović Arežina opisala je u knjizi „Mama ipak zna najbolje“.
Uz njen glas možete da uživate u svakom danu sa Vesnom na Radiju S. A kako izgleda Verovati u ljubav i zašto Mama zna najbolje možete pročitati u njenim knjigama. A Vesna je ne samo novinarka, i pisac, ona je mama sa velikim M. Keva. Neko ko uživa u svakoj sekundi majčinstva, i ko je morao da svoju priču,sve one važnne sitnice u trudnoći. sve one emotivne bure i velike lične promene do kojih dođe maltene već na porođajnom stolu, da pretoči u – priču. Lepu, toplu, pitku, svakodnevnu.
Uživala sam čitajući „Mama ipak zna najbolje“. Očekivala sam još jedan priručnik o roditeljstvu, nešto poput „popovanja“, samo uvijenog u lepu, beletrističku mašnu. A sačekao me život. Ljubav, dogadjaji, onakvi kakvi jesu. Emocije. Različita lica istih žena. Onih pre – i posle. Jer, majčinstvo menja. Hteli mi to da vidimo ili ne.
Vesna kaže da nije sela da piše knjigu. Kroz trudnoću i prve dane roditeljstva, ona je samo – pisala.
“ Shvatila sam pisanje kao i rad na radiju – kao svoju terapiju. Uvek se posle pisanja, kaoi posle smene na poslu osećam mnogo bolje i ispunjenije. Ja stvarno mnogo volim svoj posao, – kaže mi ova sjajna i energična žena dok ispijamo kaficu na „Olimpu“, a naša deca (moje troje, njeno jedno) jurcaju okolo po parku. Ćaskamo, a svakoj po jedno oko „luta“. Pričamo, a u rečenice ubacujemo makar po jedno obraćanje „reci ljubavi, mami“, „kupićemo sada kokice samo“, „idi pitaj tatu molim te“. I to je o.k.
Tako izgleda kad pričaju keve. I one to razumeju. Zato će Vesninu knjigu iz prve da razumeju i u njoj da se pronađu najpre – keve.
“ Dnevnik pišem od drugo osnovne i toga mi je bilo dosta. Imamo danas tviter za te stvari. I sve se lepo skockalo, kako sam se porodila tek tada sam upozunala druge mame i sa njima počela da se družim. Pre nego što sam postala mama „bežala“ sam i od mama, baba, komšinica, sve što se maze kad me vide, pipkaju mi stomak. Nisam bila iz te priče“ – priseća se Vesna, dodajući da je mnoge stvari vezane za trudnoću i majčinstvo, radila drugačije od ostalih mama, a nekada netipično i za njen karaktet.
“ Na porođaj sam otišla da nisam pojma imala šta me u stvari čeka. To uopšte nije ličilo na mene, jer sam inače štreber u životu. Rešila sam – hajde da sve emocije doživim na licu mesta, ako krenem unapred da čitam, kako će sve izgledati i koliko će me opteretiti to što osetim. Tako je i bilo, i u knjizi ima deo gde detaljno opisujem kako je porođaj izgledao i zašto je baš takav trebalo da bude.
Pisala je lako, bez pretenzija, i „velikih namera“. Napisala, kontaktirala izdavača, njemu se dopalo i eto knjige „Mama ipak zna najbolje“ u izlozima „Vulkanovih“ knjižara. Ko bi rekao da će baš ona napisati knigu o tome kako roditeljstvo menja. Jer, njen san, kaže, nikada nije bio da postanem majka. 
“ Sa 20 sam već bila tetka, koja je prošla i pelene i vrtić, i stalno sam joj govorila da je preteško i niakd nisam mislila da ću ja biti mama. Kad sam rekla da me ne zanima ni veza ni brak, okrenuću se poslu, desila se „ta“ ljubav, zbog koje sam poželela da budem keva. Posle tri meseca, bili smo vereni, četvrti mesec – bila sam trudna – sijaju joj oči dok mi priča, a muž pazi na dete koje trčkara okolo.
„Sela sam i počela da pišem. Videla sam da ide. Ovo može da bude malo drugačija „lektira“ nekim novim mamama. Sva literatura za mame nekako mi deluje previše školski i van života. Ono što je najbitnije, niko nije pričalo kako se u Srbiji dešava. Zato sam pisala o stvarima koje mi mame sa ovim prostorima se borimo. Ali, mislim da treba da je čitaju i one žene koje još nisu mame, ili čak ne planiraju brak. Već mogu da ih vidim, poput sebe, koja sam imala razne ideje, a sada mi je prosto neverovatno da sam tako mislila i razmišlala pre nego što sam postala mama. Mislim da je o roditeljstvu relevantno pričati jedino iz iskustva, o onome što si kao mama proživela i prođšla a ne onom što ti je neko rekao.
Kada priča o onom divnom što od čitalaca dobija nazad, lice se razvuče u osmeh. Mame, trudnice, devojke koje kupuju drugaricama knjigu, uglavnom već znaju ko je pisao i kakvog su senzibiliteta ti redovi.
“ Jedna žena je pozajmila knjigu od prijateljice i da je ta knjiga izvukla iz depresije i da je došla na promociju po svoj primerak. Ja sam dugo bila pod utiskom tog susreta i njene reči su mi odzvanjale u glavi“ – ponosno mi prepričava „Keva Zakon“.
Njen Bole, koji ima već 4.5 godine, trčkara u blizini. Kaže, raste u „opasnog igrača“, već je snimio reklamu, ali „iver ne pada daleko od klade“. Vesnin suprug se bavi muzikom, ona i muzikom, novinarstvom, pisanjem, pa je i za očekivati da ovaj divni plavušan bude talentovan na mamu i tatu. A i „vukli smo ga svuda sa sobom, i pre nego je prohodao, on uvek ide sa nama, bake i deke ga nisu čuvali dok je bio mali, a ja nemam nešto baš poverenja u bebisiterke“, dodaje Vesna. – Naša porodica je netipična, ali bučna, vesela, i uživamo u životu, sve nam je baš potaman.
I mi moramo da joj verujemo, jer „Mama zna najbolje“.
„Kad su me kao malu pitali šta bih želela da budem kad porasetem, rekla sam: da pišem knjige i radim na radiju. Šta čovek više da poželi od života“!
