Svi mi obožavamo činjenicu da smo mame. Ali, osim toga što fenomenalno ljuljamo, pevamo, vodimo u školu, grlimo, hranimo, grdimo po potrebi, mi smo živa bića koja imaju i neke druge potrebe i život i izvan roditeljstva, ma koliko nam nekad bilo teško da to shvatimo i sprovedemo. Sve imamo loše momente, kada mislimo da smo ne baš tako dobre mame, kada povisimo ton, nervozu iskalimo na detetu, ili nam ništa ne ide od ruke.
Tokom ovih godina roditeljovanja shvatila sam da se takvi momenti najčešće dešavaju kada smo premorene, kada dan nije išao po planu i programu. Zato sam shvatila da je najbolje da uz niz manje više učvršćenih rituala preguram dan. U te rituale obavezno uvrstim i nešto što će meni prijati, napuniti baterije, smiriti me ili mi dati energiju. Ako je potrebno, otići ću u toalet i 10 minuta čitati knjigu, kako bih se svojoj deci vratila „normalna“ i bez tenzije i učim ih da shvate tu potrebu kao nešto normalno. Svakom treba malo vremena za sebe.
Zato su moji dani mnogo bolji kada se držim svojih rituala. Trenutno ih nema mnogo, jer sa troje male dece, zahtevnim poslom i raznim projektima i idejama, šanse da se nešto nepredviđeno desi su ogromne. A baš tada rituali mi daju sigurnost da nije baš sve otišlo dođavola i pomognu mi da ne počupam kosu sa glave.
- Najpre, obavezno ustajem pre dece. Situacija u kojoj deca uskaču u moj krevet ostavljena je uglavnom za vikend, jer tada zaista mogu da uživam u tako divnom početku dana. I ništa mi nema lepše nego popiti prvu jutarnju kafu na miru, dok kujem planove za taj dan.
- Još jedan od rituala koji mi daju veću šansu za normalan početak dana je da sve što mogu pripremim uveče. Od garderobe za decu, do važnih dokumenata koje treba da ponesem.
- Obavezno se bar jednom, a nekad i više puta čujem sa mužem. Dobro čujemo se kako bi se dogovorili ko stiže po decu, gde, kada, ali moramo se i čuti samo da bi jedno drugom rekli nešto lepo ili proverili kako je onaj drugi. Taj ritual mi jako znači, jer kod kuće često nemamo vremena za opušteno ćaskanje, jer bi morali da se nadvikujemo sa decom.
- Kad želim malo mira – zatvorim se u kupatilo i čitam knjigu 10 minuta. Ovo me poptuno oporavi, i do skora su deca upadala bar 4 do 5 puta da me nešto strašno važno pitaju. Sada su i oni odustali 🙂
- Obavezno, obavezno koristim to do liste. Ono što ne zapišem, ode iz moje glave, jer je nemoguće držati sve informacije sve vreme u glavil. Trenutno koristim todoist.com ima i mobilnu veziju i super mi je, čak i free verzija.
- Kada želim 5 minuta za sebe – nalakiram nokte. Zvuči banalno, ali meni tih nekoliko minuta brige o nečem tako prizemnom i svakodnevnom znači mnogo – često je zamena za odlazak kozmetičaru i višesatno posvećivanje sebi. Kako se trudim da se pridržavam onog da je svaki dan propao ako u njemu nisi uradila bar nešto za sebe, onda mi je lak na noktima poslednja i najbrža opcija da sebi ulepšam dan 🙂
- Ne mora uvek sve da bude kao po knjizi. Roditeljska pravila, doslednost imaju smisla, ali prosto nekada zarad dece, i zarad sopstvenih živaca, popustim i opustim se, i shvatim da im ništa neće biti ako večeraju hleba, džema i mleka, ako spremanje za krevet traje tri minuta, a ja ih podmitim nekim obećanjem da što pre utonu u san, kako bi meni ostalo vremena za omiljenu seriju. I, nikom ništa ne fali.
- Nađi nešto pozitivno u danu. Otkako sam postala majka, mnogo više uvidjam opasnosti od negativnih emocija, negativnih ljudi, energetskih vampira. Ima toliko stvari koje mogu da vas iznerviraju tokom dana, da vam oduzmu retke trenutke zaslužene nepomućene sreće. Ali, kad razmislite, stvari same po sebi menjaju oblik i značenje u zavisnosti od toga kako ih vi posmatrate. Dete koje je upalo u baru i iskaljalo se kao prase za neku mamu biće noćna mora jer će razmišljati o pranju i ribanju nastalog haosa, a za neku – čista sreća, njenog deteta koje uživa u šljapkanju baricama. Zato ja u poslednje vreme pokušavam da ako mi dan po sebi ne donese nešto lepo, sama nađem lepotu. Prekjuče sam uživala lutajući po obroncima Fruške gore i nebu savršenom za oblake, u sreći moje dece koja su istinski bila zadovoljna što se veru po planini. Juče sam, pošto je dan bio savršen za mrzovolju naletela na dve lepe vesti koje sam sa uživanjem pročitala do kraja i koje su me obradovale: Prva je da je RTS besplatno objavio na Youtube-u riznicu od 150.000 pesama (kanal RTS na Youtube), a druga da je Dečije selo dobilo super donaciju u solarnim ploćama.
1 comment
[…] Nekoliko dana sam se osećala jako loše i stara anksioznost je počela opet da se budi i da me jede i kljuca mi u glavu „nisi dovoljno dobra, ne stižeš ništa“. Činilo se da ceo sistem koji mi omogućava da postignem tako mnogo – ruši, jer na kraju svakog dana, iscrpljena i preumorna sam gomilu obaveza prebacivala za sledeći dan. Kako sam se svih ovih godina dobrano naučila na svojim greškama, trebalo mi je neko vreme da se pregrupišem i napravim novi sistem i rutine, koje su mi pomogle. Kako ih ja zovem – rituali za preživljavanje. […]