Kako da se izborite sa dečijim svađama?

U mojoj ne kratkoj i „teškoj“ roditeljskoj karijeri malo šta me toliko izluđuje do neprestanog koškanja i svađanja moje dece. Iako znam da je i to normalan deo odrastanja, u mom mikrokosmosu ekstremno je teško slušati kako se gospojica najpametnija jezičara i gospodin hoću da budem stariji a i jači sam, stalno glođu oko svega, uključujući i zajednićki vazduh koji dišu.

Ako ste očekivali da vam sad iz glave ispalim rešenje za ovaj problem prevarili ste se. Znam da je jedna od opcija da sedim i čekam da samo prođe, ali posle jednog razgovora u kojem mi je poznanica rekla da se poslednji put potukla sa sestrom na dan sopstvene svadbe, sve moje nade u kućevni mir bez svadja i „glodanja“ su potonule. A čak i da prestanu za koju godinu, ovo dvoje starijih, imamo mi i zeku iz rukava, sada preslatku petogodišnjakinju kojoj još tolerišu sve i svašta, ali koja će sasvim sigurno uskoro ući na svađalačku scenu.

Kako da se izborite sa dečijim svađama?

Zato ću vam pobrojati koje sve greške ja pravim u ovom procesu preživljavanja dečijih svađa. Možda nam pomogne da zajedno dođemo do nekog rešenja.

Kako da se izborite sa dečijim svađama?

Dakle, shvatila sam šta NE TREBA da radim:

• Da tražim krivca. To je jalov posao, jer osim ako ste inspektor BIE, ili imate kameru za nadzor, ne možete utvrditi ko je prvi počeo, ni ko je kriv. A i šta biste s tim?
• Da vičem. Vikanje je znak slabosti, i samo deci daje loš model kako da oni rešavaju svoje nesporazume.
• Da ih grdim zbog emocija, a ne ponašanja. Sve emocije su dozvoljene, Ne možete deci narediti kako da se osećaju. Ono što možete je da ih učite kako da se bore s svojim emocijama i kako da emocije ne prouzrokuju nepoželjno ponašanje.
• Da stajem na nečiju stranu, U ovu grešku često upadam. Moj sin je srednje dete, između dve sestre i uopšte mu nije lako. Pritom on najviše od njih troje ima problem sa obuzdavanjem emocija. Nije ni čudo, rečitije su od njega, i meni dođe da plačem kada čujem šta mu ponekad rade. I dobijem poriv da ga zaštitim, ali znam da to nije dobro, jer mora da nauči da se izbori sam, za sve one situacije kada mama ne bude tu.
• Ne sačekam da se situacija smiri, pa da onda „delim lekcije“. Ako pričam dok su još „vruće glave“, niko me ne sluša, a ja sam pod uticajem negativnih emocija. I šta mogu tada korisno da im kažem. Gotovo ništa. Pročitala sam i koristan savet, da umesto pridika i teranja da se izvinu jedno drugom, jednostavno ponovo prođem istu situaciju s njima, predlažući korisnije i bolje ponašanje. Tako će deca iz te situacije možda nešto i naučiti. Iz vikanja sigurno neće.

Paket za preživljavanje kada se deca svađaju

Ako ste i vi kao i ja svedok svakodnevnih čarki vaše dece  – a kod nas je ta situacija vrlo česta i bogata varijacijama: sestre protiv brata, starija sestra i brat, mlađa sestra i brat, mlađa sestra i starija sestra, svi protiv svih – napravite svoj „paket za preživljavanje“, kako ne biste stalno nasedali na iste fore i pravili iste greške.

• Stanite. Šta god da radiute, prekinite.
• Udahnite duboko i ne paničite. Niko ne umire, ništa se strašno ne dešava.
• Ponovite u sebi da ne morate da nađete krivca i rešite situaciju. Treba samo da im pomognete da se smire.
• Prekinite ih, a onda ih jedno po jedno saslušajte.
• Onda ponudite rešenje, bez grdnji, kažnjavanja i slično.
• Ako su suviše uznemireni, prvo ih razdvojite i dajte im vremena da se smire, pa onda razgovarajte.