Može li Biciklijada i kod nas da traje svaki dan?

Nisam pristalica kada se neke novine ili dobre stvari promovišu jednom ili dva puta godišnje- noći muzeja, noći istraživača, dan bez automobila, biciklijada, nije nam dovoljan jedan dan godišnje takvih manifestacija. Za početak, možda, da ukažemo, podsetimo, skrenemo pažnju. Ali, da bi promenili navike ljudi i naveli ih da unesu neke promene u svoj život, da ga promene na bolje,  potrebno je da im to nešto lepo omilimo i omasovimo.

Vožnja bicikla je verovatno jedna od najlepših  i najzdravijih veština koje većina nas nauči u ranom detinjstvu. I osim retkih zaljubljenika u biciklizam, većina nas gotovo nikada ne vozi bicikl. A šta nas sprečava da uživamo u ovoj sjajnoj veštini koja se ne zaboravlja? U laganoj vežbi i mogućnosti da stignemo svuda kada poželimo?

U našoj porodici od nas petoro, samo najmlađa Sara još ne vozi bicikl. Svi ostali smo biciklisti, ja potpuno neaktivan (a muž me ubeđuje da se aktiviram  i obećava kuppovinu bicikla), klinci jurcaju po kraju na svojim biciklima, a moj dragi je u vožnji bicikla našao sjajan način da se tokom vikenda odmori od posla i reši nagomilanog stresa. Vozi rekreativno, a naše vikend ture obično spajaju lepo i korisno – odaberemo destinaciju – Sremske Karlovce, Avalu, Inđiju, Aranđelovac, Zrenjanin, do koje moj dragi muž vozi bicikl, a ja sa decom dođem kolima, na izlet. I svaki put se sjajno provedemo. Ovo za sada sjajno funkcioniše, ali bi voleli da uskoro pedalamo duže ture – zajedno!

15. maja u Beogradu se tradicionalno održava „Coca – Cola biciklijada“.  Simbolično, 15. maja, na Dan porodice, ovo će biti lepa prilika da se porodice druže i provozaju zajedno ulicama Beograda na biciklu. Ulice će, makar na taj jedan dan preplaviti biciklisti. Ali, da bi nam biciklizam zaista bio važan i postao svakodnevica, treba nam 100 Biciklijada godišnje. Ili mnogo promena u nama i oko nas.

Šta bi moglo i trebalo da uradimo kako bi i naš grad postao poput nekih evropskih, grad bicikala, zdravijih srca i manje zagađenog vazduha?

Može li Biciklijada i kod nas da traje svaki dan?

Šta nam je potrebno da postanemo biciklistički grad i nacija?

• Osnovni uslov kvalitetna biciklistička infrastruktura. Svi znamo kako izgledaju Beogradske ulice i kolaka su retkost uređene biciklističke staze. Odlasli se snalaze, voze kolovozom, često dovode sebe u opasnost (a nekrektni vozači automobila su tek posebna priča), ali da bi našu decu pustili na bicikle i na njima u svet, potrebno je da budu bezbedna i da imaju kuda da voze. „Da bi mogli da se da se koriste bicikle potrebne su nam staze i upravo radimo sa udruženjima da se broj biciklističkih staza poveća. U izradi je i studija čiji je cilj da se izgrade nove staze dužine 15 kilometara i koridori dugi 30 kilometara“, obećao je pre neki dan gradski menadžer. Nadamo se da ćemo se uskoro radovati novim stazama za bicikliste.
• Grad treba da pomogne omasovljenje vožnje i stvori uslove. U Beogradu već petu godinu postoji sjajna akcija „Parkiraj i bicikliraj“, i od 1. aprila počela je nova sezona. Bicikle možete iznajmjiti za sada na tri lokacije „Ada Ciganlija“, „Sava centar“ i „Milan Gale Muškatirović“. Svako ko dođe autobilom na parkiralište uz ličnu kartu dobija besplatno dva bicikla koja može da koristi dok se ne vrati po svoje vozilo.

• Deca treba što pre i što više da stvaraju naviku da svakodnevno voze bicikl. Iako moja deca voze bicikl, nisam videla da iko u njihovoj školi dolazi u školu biciklom. U nekim zemljama, poput Holandije sasvim je uobičajeno, da i mališani od 6,7 godina redovno voze  bicikl do škole. U Danskom gradu Odenzeu sa oko 200.000 stanovnika, četiri od petoro dece u školu ide peške, biciklom ili na skejtbordu. Čak se i na školske izlete umesto autobusom ide biciklom!
• Škole mogu mnogo da pomognu u razvoju ljubavi prema biciklu i stvaranju zdravih navika, kao što je što češća vožnja bicikla. U Sloveniji, na primer, sprovode se sjajni projekti  “Pešbus” i “Bicivoz” , koji omogućuju deci grupni odlazak u školu pešice ili biciklom u pratnji odrasle osobe, a deo su šireg programa „Zdrav školarac“. Time se i poslednja prepreka ka bicikliranju do škole, strah za sigurnost mališana, otklanja.

• Potrebno je da imamo jake promotere biciklizma. Ovde se javne ličnosti voze džipovima, i nema šanse da ih vidite na biciklu. Političari  uglavnom takođe nerado izlaze iz svojih limuzina. A negde čak i kraljevske porodice vole da što više koriste bicikl, poput Holandskog kralja Viljema Aleksandera i kraljice Maksima, koji biciklom obavljaju svakodnevne poslove i prevoze decu. Kraljevski par biciklira čak i kada su u poseti drugim državama i gradovima izvan „zemlje lala“.
• Neka se neko doseti da uvozi ili pravo kargo bicikle. Oni su po meni idealno rešenja za porodice u kojima su deca još mala da bi samostalno vozila bicikl na duže staze. Ima ih zaista fenomenalnih, i tako rado bih vozila jedan, ma, Beograd bi nam bio mali!

Imate li još neku ideju kako da omasovimo vožnju bicikala?

Imamo li šanse za to?

Ovogodišnja Biciklijada u Beogradu održava se 15. maja i prva je prilika da svako od nas napravi prvi korak ka promeni – ka tome da putuje lepše, jefitnije, lakše, i svakako zdravije.

[su_frame]Tradicionalna Beogradska Coca-Cola biciklijada održaće se u nedelju 15. maja 2016. godine u Beogradu, u organizaciji Asocijacije Sport za sve Beograda i Skupštine grada Beograda, a pod pokroviteljstvom kompanije Coca-Cola. Prijavljivanje zainteresovanih učesnika/ca za učešće na Beogradskoj Coca-Cola biciklijadi obavljaće se putem e-mail adrese sportaso@sbb.rs (ime, prezime, JMBG; mesto boravka). Pročitajte više o Coca – Cola Biciklijadi.[/su_frame] 

[su_highlight background=“#e6e8f9″]Napomena: Ovaj post je napisan kao deo  Coca -Cola Bloggers network Adria, regionalnog projekta kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove. [/su_highlight]