Ko kaže da izlet mora da bude vikendom?(bonus recept za sok od zove)

Nedavno sam uspela da ostvarim jednu od svojih velikih roditeljskih maštarija, dobila sam novo, zanimljivo radno mesto i „part time“ posao. Koliko bi mi to značilo kada su deca bila mala, neću ni da pominjem, ali i sada sam neizmerno srećna što ću moći da im posvetim više vremena, da budem opuštenija, odmornija, i što moja deca neće poslednja izlaziti iz vrtića. Tako da sada sebi mogu da dozvolim luksuz da u sred radnog dana odemo na – izlet! Doduše, ideja je mog muža, koji je tog dana nenadano završio na vreme na svom poslu i predložio da „skoknemo“ do Avale, kako bi iskoristili poslednji lep dan pred najavu kiše, prošetali se i nabrali malo zove za ukusan sirup koji naša deca vole da piju.

Kakva je to uživancija biti na Avali kada nije vikend! Nema gužve, dima od roštilja i mešanja svakakvih muzičkih ukusa, nema prodavaca drangulija. Samo ptičice, priroda, svež vazduh i divan pogled koji puca s jedne strane ka Šumadiji, s druge ka Beogradu. Upijali smo mirise prirode, i uživali u tišini. Jurili smo po obodima šume gde ima Zove, i brali je sa što viših grana. Deca su bila presećna (i kaljava naravno). Nismo se čak setili ni da se slikamo, eto, toliko nam je lepo bilo.

Iako smo do Avale i nazad napravili stotinjak kilometara, po gužvi i popodnevnom špicu, uveče smo došli kući umorni i srećni. I zapitala sam se, zar nije to sto puta vrednije i važnije od svih onih obaveza koje smo nametnuli sebi i izmislili? Onih pasivnih večeri u kojima smo zadubljeni svako u svoj tv program, internet ili igricu, a koji nas samo čine umornijim na kraju dana (ne kažem da nema i tih dana kada prija biti lenj na taj način, ali osećaj posle avalske šetnje i posle večeri uz Tv – čak i ako je film odličan – je neuporediv).

Zato jedva čekam školski raspust. Deca neće imati dodatnih obaveza, a ja ću se truditi što češće da umesto ribanja, peglanja, čak i pisanja, idem sa njima u male avanture u prirodi. Makar to bila obližnja livada.

Od zove koju smo nabrali napravili smo brdo sirupa, u kojem svi porodično uživamo.  Evo recepta za sirup, koji nas sve podseća na detinjstvo i u kojem bez griže savesti uživamo.

Sirup  od zove

• 50 cvetova zove (ja stavim više, zbog intezivnijeg ukusa)
• 5 kg šećera
• limuntus
• 5 litara vode

Cvetovi zove se očiste i preliju sa 5 l vode. Smesa se ostavi 24 sata da odstoji. Procedi se i tome se doda 5 kg šećera, i 5 limuntusa i ostavi se još 24 sata. Smese sa povremeno meša, da se šećer otopi. Posle 24 sata, sirup je spreman. Ovaj sok je koncentrovan i meša se sa vodom, dovoljna je minimalna količina da bi se dobio osvežavajući napitak. Može se staviti i manja količina šećera, ali onda sok mora da se drži u frižideru, ili zamrzivaču.