Početak godine je pravo vreme da se preispitamo. Gde smo, dokle smo stigle, šta ostavljamo a šta nas je sačekalo. Da napravimo predah, posle užurbanog ispraćanja decembra, i obaveza koje smo same nametnuli sebi, posle prokrčenog puta kroz „to do“ liste. Da se upitamo kakva je godina za nama da li ćemo je, po dobru ili zlu pamtiti dugo, dugo, ili želimo da je što pre zaboravimo. Da pravimo novogodišnje odluke od kojih često odustanemo pre kraja januara.
Ali, ne znam da li u tim premišljanjima postavljate jedno važno pitanje:
Da li ste prošle godine bile dobre prema sebi?
Šta ste uradile za sebe? Da napredujete kao bića, ličnosti, kao majke ?
Da li ste i dalje bile poslednje na spisku, i na kraju lepih želja?
Videla sam to, mnogo puta.
Čuj, videla, bila sam jedna od tih. Budem još uvek, ponekad, iskrena da budem.
Ona koja misli da ni u čemu nije dovoljno dobra, da je sve manje od savršenog loše, koja se iscrpljuje bez potrebe i bez očekivanja drugih, ali sa preteranim očekivanjima prema sebi.
Zato, u danima kada svi svesno ili nesvesno „podvlačimo crtu“ i osvrćemo se iza sebe, molim vas, napravite popis onoga što ste uradile za sebe. Između svih domaćih zadataka koji se nadgledaju jednim okom, zadataka koje postavljaju šefovi, dosadnih kućnih obaveza koje su najveći krivci što nam svakodnevica često izgleda kao „dan mrmota“, gde ste tu bile vi? Vaše potrebe, vaš san, vaš odmor, vaših „5 minuta“?
Sve je to lepo, ali gde ste tu vi?
Pritom, ne mislim da treba da budete sebični. Niti da samo vaše ppotrebe budu važne. Ali, žene i majke su ovde vekovima vaspitavane da je važno samo da ugađaju drugima, a ne sebi i da se ovo potonje smatra krunskim dokazom sebičlukla. Imati decu je definitivno odluka koja pokazuje našu nesebičnost, jer svesno donosimo odluku da barem u većini situacija i na vrlo dug vremenski rok tuđe potrebe stavljamo ispred svojih.
Dugotrajno stavljanje sopstvenih potreba po strani dovodi do nezadovoljstva
Ali, ako to radite stalno i bez izuzetka, ako u moru uloga koje imamo na prvo mesto stavljamo samo jednu – majčinsku, a ostale zanemarujemo, pre ili kasnije bićemo nezadovoljne, nesrećne, osećaćemo se kao da nam nešto strašno fali, čak i kada ne umemo da definišemo tačno šta.
Moje roditeljstvo je svih ovih godina put osvešćivanja sebe i učenje da prihvatim sebe, svoje vrline i mane, kao roditeljske tako i one ostale. Otkada sam shvatila da konstantim stavljanjem sebe na poslednje mesto trasiramo put ne samo za nezadovoljstvo već i lošije odnose sa voljenima, moj život ima mnogo bolji balans a ja se osećam mnogo bolje u svojoj koži. Uzelo mi je mnogo vremena da shvatim da je život i sve sa njim maraton, a ne sprint, i da uživam u toj laganoj trci.
Vredne lekcije iz 2017. godine
Prošla godina mi je nekako bila sva u znaku razvoja i rada na sebi. Uveliko sam zagazila u neke životne promene, za koje mi je bilo neophodno da usavršim engleski jezik. Nije me mrzelo da idem na časove, učim i vežbam kod kuće i izlazim na nimalo jednostavan ispit. Šalila sam se s decom da na nedeljnom nivou mama uči više nego oni.
Što se tiče njihove škole, prestala sam da se (toliko) nerviram oko sistema, lošeg školstva, njihove povremene nemotivisanosti, gledala da ispravim dotadašnje greške i promenila pristup – bila sam tu da nadgledam, ali nisam želela da ja snosim odgovornost za njihove dobre ili loše ocene.
Stani. Odmori. Diši
Iako bi stara ja verovatno vrištala od užasa kada bi videla kako ostavljam lom u dnevnoj sobi i idem da spavam, pravo da vam kažem, baš sam zadovoljna što sam sebe rešila tog užasa da budem rob prostora u kojem živimo. Da, potrebno je da kuća bude uredna i pre svega čista. Da, teško je to održavati kada imaš troje dece, petoro vas je i živite u kući. Ali, nekada bih padala od umora da održim sve u redu i stvorim privid kontrole, sada bez griže savesti ostavim nešto ako sam umorna za sutra. Ili bilo koji drugi dan. Više ne provodim vikende samo ribajući.
Aka ne možete sve da stignete, uvek možete da platite nekoga da vam pomogne u čišćenju kuće.
Svaki dan odvoji 10 minuta za sebe
Jedna moja drugarica, Dejana, takodje mama troje dece, uvek kaže – ako danas nisi posvetila sebi bar 10 minuta, smatraj taj dan izgubljenim. I ja je slušam 🙂
Nekada je to epizoda serije ili nekoliko strana knjige, kafa s drugaricom, nekada topla kupka sa eteričnim uljima koju obožavam. A nekada samo ćutim i gledam u plafon ili uživam u zagrljaju mog dragog, i to mi bude dovoljno.
Brini o telu, kao i o duši
Iako sam poslednjih meseci ovde malo zapostavila pisanje o vežbanju, u stvarnom životu sam po ovom pitanju bila veoma vredna. To smatram jednom od veoma važnih stvari koje sam činila za sebe tokom prošle godine. Uspela sam da posle jako dugo vremena spojim godinu dana redovnog vežbanja i osećam se sjajno (uprkos činjenici da sam pre neki dan ušla u petu deceniju ;).
Posle moje zaludjenosti Body pumpom o čemu sam već pisala, poslednjih meseci radim vežbe snage u teretani. Što je još bolje, trener mi je moj dragi, vežbamo zajedno i koristimo to vreme samo za nas 🙂 Za to vreme deca su sprat iznad, na treningu karatea. To je win win situacija.
Isprobaj nešto novo
Ne morate da imate „bucket list“ sa nekim velikim, teško ostvarivim stvarima, dovoljno je da se s vremena na vreme isprobate u nečem novom. Za mene je to prošle godine bilo porodično uživanje u planinarenju. O tome ću svakako pisati više, ali sam baš ponosna na naše istraživanje Tare, Ovčara, Kablara. To je sjajan način da nas petoro zajedno provedemo vreme u prirodi, ali i da ispitamo sopstvenu idrzžljivost i granice.
Najbolje poznajete sebe, šta je to što vam prija, što vam je izazov ili još neotkrivena pasija.
Znam jednu divnu mamu (takodje sa troje dece) koja je svoju ljubav prema dvadesetim godinama i muzici najbolje iskazala kroz mjuzikl. Tako sam i saznala za školu mjuzikla Eudven. U razgovoru sa Lidijom Vuletić, vlasnicom ove škole, saznala sam da je školu osnovala u februaru 2016. godine kao škola za odrasle amatere koji žele da se bave mjuziklima. Više o školi možete pogledati na njihovoj FB stranici.
Možda je baš nešto slično vaših „5 minuta za sebe“ koje ćete sebi pokloniti u 2018. godini?
Zato sam u dogovoru sa Lidijom rešila da dve mame obradujem mesečnom članarinom za Školu mjuzikla za odrasle.
Kako da poklona za sebe?
Sve ovo što sam napisala, vi u sebi znate. Možda i primenjujete nešto od toga. Ili sve (srećnice). Ali, ovo je samo mali podsetnik, jer niko ne može da vas nagovori, promeni vam navike ili vas same. Samo vi. Zato, vreme je drage moje da sebe popdignete sa poslednjeg mesta.Zaslužujete to.Voli vas Angelina
