Nemojte biti „bacači“ hrane!

Dok na jednoj strani milioni ljudi gladuju, ostatak planete se rasipa  i baca hranu. I to u ogromnim količinama! – U SAD se, recimo baci više od 40 odsto ukupne godišnje proizvodnje hrane. A od viškova u pekarama i restoranima samo u Beogradu, moglo bi da se napravi više od 20.000 obroka dnevno!

Džonatan Blum je istraživao ovaj fenomen, i svoje viđenje dao u knjizi „Amerika, zemlja  rasipanja“, u kojoj daje i ideje na koji način da umanjite ili prestanete s bacanjem hrane:

• Kupujte pametnije: U kupovinu idite isključivo sa spiskom potrebnih namirnica. Pažljivo isplanirajte obroke i nemojte unositi mnogo hrane u kuću, jer sigurno nećete moći da je potrošite.
• Pravite manje porcije. Većini je teško da kuva i sprema male količine hrane, a ono što preostane najčešće bude bačeno. Probajte s manjim porcijama (upamtite količine koje su vam „taman“, pa primenite na druga jela).
• „Ignorišite“ rok trajanja –  dobro, ne morate baš da ignorišete, ali možete „razumno da sumnjate“.  Sasvim sigurno znaćete ako je neki proizvod pokvaren, i bez gledanja u rok trajanja.
• Zavolite ostatke – mnoge vrste jela mogu da se jedu i kasnije.
• Zavolite frižider, on odlaže uveliko bacanje.  Naučite pre toga kako da pravilno čuvate hranu u frižideru.

Ideje kako da iskorisite hranu, i što manje bacate, možete da nađete na blogu wastedfood.