Ako na trenutak probamo da posmatramo nas iz perspektive našeg deteta, videćemo da uopšte nismo divni – stalno govorimo nemoj ovo, nemoj ono, što si to tako, prestani da skačeš, isprljaćeš se nemoj tamo… Koliko puta treba da vam kažem? …
Iz perspektive deteta, strašno smo zamorni, dosadni, ne znamo da se igramo i prava smo gunđala! Mada tu ulogu moramo da igramo i da radimo neprijatne stvari jer su sastavni deo vaspitanja, možemo malom korekcijom našeg ponašanja da ipak popravimo sopstvenu sliku u očima deteta, a i da budemo efikasniji da bolje usvajaju ono što im pričamo.
- Budite kratki i jasni. Ako pravite kilometarske uvode i rečenice, dete vas već posle prve neće slušati. Sažeto i njemu raumljivo recite šta očekujete od njega.
- Nemojte da padate na suze i bes. Iako je nekada veoma teško ostati pribran, bolje je izbrojati do 100 i iskontrolisati svoje reakcije nego dozvoliti sebi izlive besa prema detetu. Ne deluju vaspitno i ne pomažu ni na kratke ni na duge staze. Ako dete vidi da ste vi izgubili kompas, još će burnije reagovati.
- Ne očekujte previše – nemojte se nadati da će tinejdžer imati uvek perfektno sređenu sobu, jer ono što je vama haos za njih je kreativni red.
- Pravite dogovore i kompromise – na primer soba mora da se sredi jednom nedeljno i igračke nisu problem ali prljav veš MORA da bude u korpi.
Kritikujte dečije ponašanje a ne njih kao osobe. Mada je ovo jedan od naječešće pominjanih postulata u vaspitanju dece, često ga je teško ispoštovati. Zato vežbajte i uvek to imajte na umu kad pričate s detetom.Prenosite im pozitivne i JA poruke – umesto da njima spočitavate da su ovakvi ili onakvi, recite im kako se vi osećate povodom njihovog ponašanja – recite im slobodno da ste vi umorni, ljuti i da vam treba njihova pomoć. Iznenadićete se kako će reagovati.
- Utvrdite svima prihvatljive rutine i rituale. Deca vole rutinu, napravite zajedničku rutinu u kojoj će svako imati svoj deo posla ili ulogu- od kućnih poslova, preko uživanja i druženja, nek neki mali rituali budu zajednička sigurna luka.
- Budite fleksibilni. Napravite i spisak nekoliko stvari oko kojih nema pregovora – na primer tuča između dece u porodici, laž, ružne reči, napadi besa. I to su stvari za koje se apslutno podrazumeva da moraju uvek da se poslušaju, oko ostalih, manje važnih, ponekad, radi mira u kući „zažmurite na jedno oko“.