„Pijem i šijem“ rukotvorine

Imam utisak poslednjih meseci da gde god se „okrenem“ na internetu nailazim na vredne, kreativne i snalažljive mame, koje  umeju kreativno da se izraze, a podjednako dobro znaju da promovišu svoj rad  na Internetu. Jedna od takvih mama je Milena Blagojević, devojka koja obožava da „pije i šije“. Mene lično oduševljava ideja da se za isti novac za koji bi kupili „konfekciju“ možete obući i sebe i decu u unikatne i prelepe  stvari koje imaju „dušu“.

Videćemo kako će se zvati budući brend njenih unikatnih šivenih i vezenih kreacija, za sada se  radovi mogu naći na   Fejsbuk strani „Pijem i šijem“, na  kojoj Milena predstavlja svoje radove.

„Pijem i šijem“ rukotvorine

• Kada i kako si naučila da šiješ?

Samouka sam. Počela sam da učim pre osam meseci,  kad sam i kupila mašinu. Uglavnom sam učila iz knjiga ( udžbenika za srednju tekstilnu i „Burdinog“ priručnika iz  sedamdesetih) i sa interneta, blogova i tutorijala. Prvu mašinu, i jedinu koju imam, kupila sam u decembru 2010.  Počela sam sa keceljama i jednostavnim suknjama, pa sam prešla na pantalone sa džepovima. Posle nekoliko meseci ( i kilometara upropašćenih materijala) sam prešla na košulje i jakne.

• A ko ti je preneo umeće pletenja?

I pletem i heklam i radim makrame (specijalna tehnika pletenja od čvorova), trenutno učim da vezem. Samouka sam u svim tim stvarima. Imam pune dve police literature i časopisa. Snalazim se sa italijanskim jezikom, srećom, a oni imaju odlične magazine za ručne radove tako da sam dosta tu naučila…Za pletenje sam koristila knjigu „Savršeno pletenje“ a za heklanje neku hrvatsku „Kačkanje“. Osnove heklanja mi je pokazala bakina kućna pomoćnica još kad sam imala šest godina…Trenutno, kad radim kaputiće, spajam sve tehnike koje znam da bih postigla ono što sam zamislila. Veoma je korisno imati što više veština, tako su stvari unikatnije.

• Internet je nepresušni izvor znanja i inspiracije?

Naravno,  internet je nepresušni izvor mustri i tutorijala. Zimus sam sebi radila džemper od zlatiborske vune i, pošto mi je to bio prvi džemper u životu, a nisam ga radila po shemi, imala sam problem sa krojem i sve sam našla na internetu. Taj džemper mi je omiljeni i ne razdvajam se od njega. Kasnije sam mu prišila i zip i odličan je! Trenutno pratim nekoliko australijskih, britanskih i američkih sajtova za dizajn dečije garderobe. Mnogo od toga je meni nedostižno, zbog materijala do kojih ne mogu da dođem, ali mi je ta „estetika“ najbliža.

• Kada si počela da praviš za druge?

Oduvek pravim za druge…Još od osnovne škole sam ručno šila drugaricama pernice i heklala cvetiće…Ozbiljnije sam počela da pravim ( i prodajem) za druge kad sam se porodila i imala jako puno vremena kod kuće s bebom. U početku sam namenski pravila i poklanjala stvari a kasnije i pokušavala da prodajem…to je išlo traljavo, a i meni je ponestalo vremena da se posvetim tome kako valja…

• Svom detetu pretpostavljam najviše stvarčica praviš, da li ljudi primećuju na ulici da je ona drugačije obučena, da li ti je pokretna „reklama?

Zamisli, nije! Ona stara da „obućar uvek nosi pocepane cipele“ je potpuno tačna, makar u mom slučaju! Moja ćerka ima dve moje jaknice i jednu haljinicu…nekako smo uvek ona i ja „poslednje na redu“ da nešto napravim za nas. Potrudiću se da to promenim…Ja sam u blagoj prednosti, jer sam učeći da šijem, više stvari šila sebi nego njoj ili mužu.

• Gde nalaziš inspiraciju? Kakve materijale i stil odevanja voliš?

Sve me inspiriše. Bajke, vreme, muzika, knjige…volim da stvari koje napravim imaju priču, da daju neku poruku…Makar se trudim ( poslednjih par kaputića koje sam napravila su takvi) da bude tako. Unikatno i sa porukom. Nedavno sam radila, recimo, kaputić sa crnim ovčicama, onda jedan sa princ – žabcem, i upravo sam završila jedan sa princezom – sanjalicom…Taj sa princezom ima i moj prvi vez…izvezla sam frazu „…i živeli su dugo i srećno…“ na italijanskom, na leđima kaputića.  A oblačim se…kako stignem.  Volim da se obučem onako kako se trenutno osećam i konačno, prvi put u životu, to mogu! Sad, kad sama umem da napravim bilo šta od garderobe. Sve što vidim u gradu, zanimljivo i da mi se dopada – „skinem“ i prilagodim sebi.

• Koliko ti vremena oduzima kreativni rad, s obzirom da si zaposlena ?

Zapravo, pre malo više od mesec dana sam odlučila da se posvetim obrazovanju i da svoj život, dalji, nastavim da živim u skladu sa onim što mislim da je ispravno. Radila sam preko dve godine za jednu internacionalnu telekomunikacijsku kompaniju, sa ubitačnim tempom, obukama ( putovala sam na obuke u Švajcarsku), skoro bez radnog vremena, i imala premalo vremena ne za kreativni rad, nego za bilo šta osim posla. Pre dva meseca sam upisala Sociologiju na BU, odlučila da napustim posao ( koji je bio odlično plaćen) i posvetim se stvarima koje me ispunjuju ( porodica, stvaranje i knjige).  Ne želim da budem business woman ili „corporate bitch“ , i moram da priznam da sam se, već posle mesec dana potpuno regenerisala i oporavila od radnog vremena 24/7, klijenata, telefona…

• Neki tvoji unikatni komadi našli su se na Limundu, kako ide prodaja i da li prodaješ na neki drugi način stvari, da li si posećivala neki od kreativnih sajmova koji se organizuju u poslednje vreme?

Tek sam počela…preko Limunda sam prodala jednu jaknicu i preko foruma dva kaputića. To je tek početak…sad spremam stvari za sajmove, pokušaću da apliciram na „Modi za poneti“ i još nekim ( kape, kaputiće i broševe).

• Vidiš li ovo kao hobi ili možda način za dodatni posao ili jednog dana biznis?

Pomalo od svega. Prvo kao hobi koji mogu da unovčim. Sa druge strane ja ne plagiram nikoga, sve stvari su moja kreacija i nisu kopije nečega što može da se nađe negde…tako da i tu, ako budem nastavila da se usavršavam i učim nove tehnike, vidim kao priliku za npr. neke radionice, dizajn…

• Kakva je reakcija tvog muža i okoline na ono čime se baviš i da li bi nekada želela/htela da budeš mama koja radi od kuće ?
  

Muž me beskrajno podržava, za sad, i veoma je tolerantan što se tiče nereda u kući, koji je nastao od kako sam krenula da šijem i dovlačim materijale, dugmiće, trakice…Okolina i ljudi koji me poznaju nisu iznenađeni. Bio mi je rođendan u maju, ne slavim ga, spontano se okupilo nas par i svi su, svako za sebe, doneli nešto za šivenje ( rajsfešluse, konce…). Jednom sam izjavila da sam „navučena na igle“, u smislu da volim sve vrste ručnog rada sa iglama, i to su svi u okolini odavno prihvatili. Već dugo vremena mi drugarice donose recimo cipele da ih ukrasim, ili da nešto zašijemo, prepravimo, ovo sad je bio logičan nastavak.

Na pitanje da li sebe jednog dana vidi kao mamu koja radi od kuće, kreativan posao koji voli, umesto  celodnevnog odsustvovanja i stresnog posla, Milena nije sigurna da li  ima odgovor. Ali, dodaje da bi najviše volela da njena kćerka Helena se zainteresuje za ovakav rad jer je to jedna vrsta umetnosti i čuvanja tradicije.  Za sada se Helena igra s maminim krpicama i koncima, a neke njene crteže i ideje  Milena ubacuje u kreacije.