Bez obzira na pomalo pomeren smisao novogodišnje – božićnih proslava koji su se od porodičnog praznika pretvorili u paradu konzumerstva, meni su ovi praznici dragi i uživam u njima. Uglavnom su svi u mom okruženju uvek manje više imali isti stav, tako da uz sve novogodišnje pripreme, Deda Mrazove i ostale zimske čarolije, iako sam formalno bila upoznata sa činjenicom da je u doba praznika i depresija u porastu, nikada o tome nisam posebno razmišljala.
Praznična depresija i kako je prevazići
Sve do pre neke dve nedelje. Sedim ja tako sa jednim od profesora na fakultetu (klinički psiholog i terapeut sa četrdesetak godina iskustva), i započnemo priču oko Božića, planova za praznike, ovdašnje potrošačke groznice i toga koliko ko voli celu ovu novogodišnju gužvu. Na moj komentar kako volim svu tu frku oko praznika, on se nasmeje i ispriča mi da je on tokom godina rada sa klijentima u doba praznika, prestao da voli te praznike. Naime, tokom višedecenijskog terapeutskog iskustva, sezona Božićnih praznika uvek je bila period kada mu je najviše klijenata sa problemima depresije dolazilo. A posle godina i godina gledanja toga kako na ljude sve to deluje, prva asocijacija na Božićne praznike mu postala depresija i takozvani holiday blues koji veliki broj ljudi u tom periodu iskusi a svo šarenilo i nametnuto veselje u kombinaciji sa potrošačkom groznicom počelo da ga jako nervira.
Zašto je u ovom periodu loše raspoloženje u porastu?
Provodjenje Božića sa porodicom, pokloni, proslave, okupljanja, isl. su sasvim u redu ukoliko imate porodicu i bliske osobe sa kojima ćete provesti te praznike (i ukoliko se sa istima dobro slažete). Možete slaviti ili ne, voleti ili ne ali činjenica da imate nekoga pored sebe daje vam drugačiji pogled na sve što se oko vas dešava. Međutim, na one koji su sami, nemaju nikoga dragog pored sebe, porodica im je rasturena ko zna gde ili je nikada nisu ni imali i slično tome, sav taj praznični sjaj i nametanje činjenice da je ovo “season to be jolly”, najsrećniji dani u godini, prilika da uživate sa svojim najdražima isl, imaju pogubno delovanje. Prema Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje u USA, Božićni praznici su period u godini kada se najveći broj ljudi suočava sa depresijom.
Osim depresije veliki broj stručnjaka spominje i takozvani holiday blues, koji nema jačinu depresije ali se manifestuje generalnim lošim raspoloženjem u doba praznika. Pored usamljenosti, jedan od razloga ovakvog raspoloženja je taj što na kraju godine imamo tendenciju da sumiramo prethodnu godinu, gledamo gde smo, gde smo planirali da budemo,šta smo uradili a šta ne, i često su ta sumiranja godine ispod naših očekivanja. Tu je naravno i poređenje sa drugima, stres zbog pritiska da se potroši što više novca i kupe pokloni, očekivanja drugih, nemogućnost da se ta očekivanja ispune (organizovanje velikih Božićnih proslava sa prekomernim trošenjem novca, proslavljanje praznika sa gomilom rodbine koju ne podnosite) i sl. Sve u svemu, kada pogledamo iz drugog ugla čini se da najveseliji dani u godini i nisu tako veseli za sve veći broj ljudi.
Šta da radite ukoliko ste među onima koji su loše raspoloženi oko praznika?
- Pre svega ne dozvolite da popustite pred šablonima kako se od vas očekuje da provedete praznike. Nađite način da radite ono što vama prija, na način koji vam prija. Ukoliko imate dijagnozu depresije, obratite se svom psihologu ili terapeutu i potražite podršku ukoliko primetite da se u ovom periodu ne osećate dobro. Izbegavajte mnogo razmišljanja o tome šta ste radili i koliko ste uradili u ovoj godini, koliko ste zadovoljni životom.
- Naučnici sa Univerziteta u Merilendu daju još jedan savet za prevazilaženje lošeg raspoloženja: volontirajte negde, pomozite drugima koji su u lošoj situaciji da proslave praznike – pomeranje fokusa sa vas na druge osobe kojima je pomoć potrebna može učiniti da se mnogo bolje osećate i dati mnogo veći smisao praznicima.
- Ukoliko ste religiozni, uzmite učešća u verskim aktivnostima, kojima ćete pomeriti fokus sa potrošačkog modela proslavljanja (koji je koliko vidim sada prisutan i na našim prostorima) i dati neki drugačiji smisao proslavljanju ovih praznika.
- Takođe se ne preporučuje ni preterano jelo i piće (naročito) u ovom periodu. Ukoliko vam loše raspoloženje dolazi od gomile obaveza koju imate u ovom periodu, pokušajte da postavite realistična očekivanja. Ovo posebno važi za žene koje od kuvanja, spremanja, kupovine i svih ostalih priprema za praznike na kraju budu premorene, nervozne a najmanje vremena provedu sa svojom porodicom. Nekoliko sati igranja sa decom, zajedničkih novogodišnjih aktivnosti i uspomena koje im posle toga ostaju vrede mnogo više od 20 jela na novogodišnjoj trpezi i savršeno sređene kuće.
Season to be jolly
I na kraju, za sve one kojima je Nova godina istinski season to be jolly – da se podsetimo da je oko nas mnogo onih koji se tako ne osećaju. I da ih vidimo. Zaista VIDIMO. I razmislimo da li možemo da učinimo barem neku sitnicu i za njih. Tanjir kolača za usamljenu komšinicu. Čestitka za rođaka koji je u drugom gradu. Poziv na Božićni ručak za nekoga ko bi inače bio sam tog dana. Poklon za dete iz susedstva čija samohrana mama ne može da mu priušti ono što bi želelo. Opcija su brojne. A u vreme praznika treba da se setimo da je naše malo za nekoga – mnogo.
Tekst je uz dozvolu preuzet sa bloga Cyberpsihologija koji se bavi psihologijom, tehnologijom i medijima, autora Nikoline Ljepave, magistra cocijalne psihologije. Naša preporuka za ovaj sjajan blog, koji zaslužuje bookmarks!
Izvor fotografije
Izvor fotografije
