Otrovi kojih nismo svesni

Na evropskom tržištu postoji najmanje 100.000 hemijskih sastojaka koji se koriste u proizvodnji roba široke potrošnje. Vreme je pokazalo da neki nisu bezopasni kako nam se činilo. Primer je inkriminisani teflon bez kojeg je život doskora bio nezamisliv. Sad je već izvesno: otrovi su među nama!

U nekim slučajevima, reč je o supstancama sa kojima smo svakodnevno u dodiru, budući da se kriju u kozmetici, igračkama, posuđu, sredstvima za čišćenje, daskama za peglanje, nameštaju, odevnim predmetima, podovima, lamperijama. Nekad su to hemijske materije, neophodne u proizvodnim procesima, koje se oslobađaju postepeno i truju okolinu na duže staze. Postoje i hemikalije čija toksičnost još nije dovoljno ispitana a one su se, ipak, na ovaj ili onaj način, našle u prehrambenom lancu. Vreme je, dakle, da saznamo kako hemijski elementi utiču na zdravlje i životnu sredinu.

• Politetrafluoretilen (Ptfe) – Osnovni sastojak teflona toliko je kancerogen da je američka vlada krajem januara zatražila da se svi proizvodi od teflona (posuđe, tepisi, odeća, pakovanja za hranu…) povuku iz upotrebe!
• Nedavna istraživanja su pokazala da se Ptfe, koji je izazivao rak i organske poremećaje kod laboratorijskih životinja i u čijoj blizini nijedna ptica nije bila sigurna, nalazi u krvi gotovo svih Amerikanaca, uključujući trudnice! Visoko otporan na toplotu, pa stoga „nelepljiv“, teflonski tiganj je bio kuhinjski san svake domaćice. Zar je iko mogao i pomisliti da mu je papagaj uginuo od svakodnevnog udisanja toksičnih teflonskih isparenja!
• Ftalati – Služe za omekšavanje plastike, a ima ih i u medicinskoj opremi (kese za krv, maske za spavanje), podnim materijalima, kablovima i žicama, lakovima, bojama, samolepljivim trakama, kozmetici. Pretpostavlja se da ftalati loše utiču na rad žlezda koje proizvode hormone.

• Fenoli – Najviše se koriste bifenol A (Bpa) i nonilfenol.Bpa se može na?i u plasti?nim bocama, kompjuterima, elektronskim školjkama, šlemovima, unutrašnjim delovima konzerve, zubnim plombama. Koristi se i za izradu providnih predmeta, na primer kutija za pakovanje prehrambenih proizvoda.
• Nonilfenole sre?emo u rastvorima za skidanje masno?a, antifrizu, lakovima, pesticidima, hemikalijama za obradu tekstila i kože, kozmetici. Smatraju ih krivcima za poreme?eni rad žlezda  koje lu?e hormone.    
  
• Polietilen glikol (Peg) – Koristi se u sredstvima za rastvaranje ulja i masno?a, sprejovima za ?iš?enje rerni, ali i pojedinim preparatima za negu tela. Sumnja se da je kancerogen i da slabi imunitet.
• Propilen glikol (Pg) – Ovaj mo?ni rastvara? nezaobilazni je sastojak dezodoransa, mleka za skidanje šminke, zubne paste, losiona za posle brijanja i kozmeti?kih proizvoda za kosu. Istraživa?i tragaju za dokazima da je pomenuti sastojak štetan za mozak, jetru, bubrege.
• Natrijum laurilsulfat (Nls) i natrijum laurileter (Nles) – Koriste se kao deterdženti i komponente u šamponima za automobile, sredstvima za ?iš?enje podova i motora, pastama za zube, balzamima za kosu i šamponima koji proizvode veliku penu.  Navodna toksi?nost ovih supstanci zasad je sporna. Optužuju ih da nadražuju o?i i slabe odbrambeni sistem.
• Monoetanolamini (Mea), dietanolamini (Dea) i trietanolamini (Tea) – Sastojci koji se mogu na?i u „penastim“ preparatima, kao što su sapuni, šamponi i mirišljave kupke.  Od njih nastaju nitrosamini, kancerogene supstance opasne za jetru. Triklosan – Sastojak s antibakterijskim dejstvom, ?est u deterdžentima za sudove i podove, sapunima, dezodoransima, losionima, kremama, pastama za zube.
• Njegova najve?a „krivica“ je u tome što je po molekularnoj strukturi i hemijskom sastavu sli?an ozloglašenom dioksinu, jednoj od najtoksi?nijih supstanci koje je proizveo ?ovek. Pored toga što je kancerogen, dioksin uzrokuje teška ošte?enja jetre i bubrega.
• Nitrosamini – Sastojci, koji se dobijaju vulkanizacijom gume, pove?avaju elasti?nost i otpornost proizvoda kao što su kondomi ili luftbaloni. Sumnja se da su kancerogeni i štetni za jetru.

Teskt je preuzet sa portala Farmaceuti