Deca kao „naučnici“ na jedan dan
Svakog poslednjeg petka u mesecu septembru, sada već tradicionalno, možete razotkriti najrazličitije misterije nauke, a u tome će vam pomoći upravo mladi istraživači.
Noć istraživača je događaj koji se istovremeno odvija u 32 zemlje Evrope, a prvenstveno ima za cilj da nauku približi mlađoj populaciji, kroz niz predavanja i interaktivnih postavki. Na ovogodišnjoj manifestaciji koja se odvijala u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu, između ostalog, imali smo priliku da otkrijemo zašto je orhideja pametan cvet, kako se rekonstruišu vaze u arheologiji, kako izgleda ćelija i koliko je gravitacija nestašna.
I pored toga što je na ovoj manifestaciji koja se odvijala od Trga Republike do Biblioteke grada Beograda, bilo starosno najrazličitijih posetioca, moglo se uočiti da u njoj najviše uživaju upravo deca koja su i sama imala priliku da se oprobaju kao „naučnici“.
Teodora Radišić, studentkinja arheologije i jedna od organizatorki ukazala nam je značaj ovakvih postavki. „Manifestacije ovog tipa su bitne jer deci daju priliku da vide nauku sa „druge strane“ iz ugla samih naučnika, a ne samo rezultate do kojih se naučnim istraživanjima dolazi. Deca mogu da se oprobaju u brojnim poljima naučnih istraživanja i već u nekoj ranoj fazi shvate šta ih zanima“.
Ovakve manifestacije su takođe i jedinstvena prilika da deca kanališu znanje koje poseduju i da iz prve ruke otkriju kako se jedno istraživanje sprovodi.
„Deca su veoma kreativna i otvorena da isprobaju razne stvari, postavljaju različita pitanja i u najvećem broju odlaze kući sa osmesima na licima jer su se oprobali kao naučnici. Veoma su ushićena kada reše neki problem i nauče nešto novo, pa se svake godine ponovo vraćaju sa željom da vide nove stvari“, rekla je Teodora.
Sa druge strane, u okviru ovih radionica i studenti istraživači imaju priliku da primene i organizuju svoje znanje i otkriju šta je to široj publici najinteresantnije u nauci.
Teodora je koordinisala jednu od radionica pod nazivom „Ko je razbio vazu?“ u okviru koje su deca sklapala razbijene posude ne bi li shvatila kako se odvija restauracaja. Mališani su, takođe, oslikavali i ćupove i posude ne bi li shvatili kako se njihova proizvodnja menjala od doba Rimljana, do danas. „Deca su mogla sama da se oprobaju u konzervaciji i restauraciji keramike što im je zapravo bilo i najzanimljivije jer su brojne delove posuda morali da pronađu, odrede mesto i zalepe da bi videli kako je posuda izgledala. A to je kao slaganje „puzzle“ samo što pred sobom nemaju sliku izgleda već moraju da upotrebe svoje znanje”, zaključila je Teodora.
Ukoliko ove godine niste imali priliku da posetite Noć istraživača, mi vam prenosimo delić atmosfere.
