Kako zaista izgleda pedijatrija KBC „Zemun“?

A kako bi trebalo da izgleda?

Kako zaista izgleda pedijatrija KBC „Zemun“?

Oprane, upeglane, nameštene za slikanje, očito oronule prostorije pedijatrije KBC „Zemun“ predstavljene su juče novinarima na hitno sazvanoj konferenciji za štampu. Kao odgovor na fotografije koje su se najpre pojavile na društvenim mrežama, a potom i u medijima. Fotografije koje je sačinila očajna majka, verovatno posle treće noći prospavane na stolici, i u haosu koji može nastati kad četiri, pet žena sa isto toliko dece spava u sobi koja nije prilagođena njihovim potrebama.

Izvor fotografija: Večernje novosti

Gledam danas kako su naučili „lekciju iz kriznog PR-a“ i odmah sazvali medije pokušavajući da pokažu kako je u stvari tamo čisto, divno i prelepo, ali zle majke, u svojoj dokonosti dok su im deca na infuziji i pod temperaturom fotošopiraju slike i dele po društvenim mrežama.

Poskočili su da se umilostive ministarki zdravlja i pokažu kako je njihova ustanova u stvari divna, ne bi li ih ugurali u plan rekonstrukcije za 2015 ili 2025. svejedno. I možda mogu da slažu nekoliko novinara, možda mogu svi mediji da objave kako je u dečijim bolnicama divno. Ali ne mogu da slažu nijednu majku koja je provela makar jednu noć na stolici, koja je držala upaljeno svetlo da bubašvabe ne bi milele po krevetićima njihove dece, one majke koje očevi ne smeju da odmene dok one odu kući da se osveže i istuširaju u nečem što liči na kupatilo.

Niko ne spori da je zdravstvo siromašno, da u sirotinjskoj zemlji teško da možemo očekivati blistave bolnice sa savršenim uslovima, pojedinačnim sobama za svako dete.  Ali je bolnije od toga koliko lekare u stvari nije briga za pacijente. Zašto se čaršavi zatežu, podovi potiru i sve, onako neokrečeno i poderano uteže za novinare i ministarku, a ne za mališane i njihove roditelje? One za koje institucije poput ove  postoje?

Pre nekoliko meseci, slične fotografije sa dečijeg odeljena Instituta za očne bolesti dospele  su u javnost. I danas je to odeljenje u identičnom stanju, a od obećanja ministarstva da će to odeljenje renovirati nije bilo ništa.

Zašto niko od lekara, načelnika, direktora KBC „Zemun“ nema hrabrosti (da ne kažem nema muda) da izađe pred novinare i kaže – da patimo se, teško nam je, mame nemaju gde da spavaju, stolice su nam poderane a ministarstvo boli uvo za to?

Zato što su načelnička mesta nagrada za dobre partijske vojnike, a ministarska služe isključivo da se vode bitke za svoju stranku i za svoju partijsku vojsku.

I to ne radi samo ova vlast, to je radila i ona prethodna i ona pre nje…   Zato nemojte nam vređati inteligenciju ulepšanim slikama oronule bolnice na kojim nema pacijenata. Vređa nas, kao pacijente, roditelje pa ako baš hoćete i kao glasače. Džaba vam krizni PR, kao i Hipokratova zakleta, jasno nam je šta vam je najvažnije, a to svakako nisu naša deca.

EDIT:

Prenosim i sjajan komentar jedne moje prijateljice, takođe mame, koji veopma dobro oslikava zašto je „slikanje za medije“ pogrešno iz mnogo razloga:

Umesto da se pravdaju, bolje bi bilo da su iskoristili priliku i zakukali na sav glas da im hitno treba renoviranje – sa akcentom na to da čak ni ovakvi grozomorni uslovi ne sprečavaju osoblje da se maksimalno posvete. Ovako izgledaju maltene krivi, a onako bi bili maltene heroji…

Ne znam ko je rekao da je osoblje krivo za ovakvo stanje?! Pa oni u takvim uslovima moraju da rade svaki dan, naravno da bi voleli da im je okruženje lepše! Dok sam bila tamo, pričali su mi kako su neki od zaposlenih privatno prikupili parice za krečenje, a sestre su farbale raspadnute drvene stolice ne bi li ih nekako ulepšale. Krivo je rukovodstvo i igrarije… odeljenski lekari i sestre tu ne mogu ništa…