Od mnogo glavobolja koje savremeni roditelji imaju, jedna od većih je kako decu hraniti iole zdravo u svetu gde nas industrijsko, nezdravo i lošeg kvaliteta vreba sa svih strana? Kada je vremena za „pravo“ kuvanje premalo, obaveza previše, a prerađena hrana nas mami sa svih rafova? Ako uporedimo kako smo se hranili mi kada smo bili mali (kada je jedan slatkiš nedeljno bio događaj koji se iščekivao, ishrana “kašikom” se podrazumevala, a od “fast fuda” smo čuli jedino za hot dog i to u retkim prilikama), a kako današnja deca, zapravo ne čudi epidemija gojaznosti, dijabetesa i užasno loših navika u ishrani.
Ništa manje muka nema i za nas, mame i tate, koji najčešće em patimo zbog pokojeg kilorama viška, podjednako kao i boreći se sa dilemama kako da se hranimo iole zdravije kada van kuće provodimo i više od osam sati dnevno, a slobodno vreme provodimo jurcajući sa jedne na drugu dečiju aktivnosti. Sa svakom godinom naš metabolizam nam naplaćuje svaki slatkiš viška, ili kasni obrok, svaki kilometar šetnje manje. Ako sednete na kafu sa prijateljicama mamama, gotovo da nema nijedne koja na neki način ne pokušava da smrša.
Male promene za zdraviju ishranu
Na internetu danas možete da pročitate mnogo informacija, često i neproverenih, o zdravijim načinima ishrane, raznim „sistemima“ ishrane, mršavljenju. Ne postoji onaj koji je savršen, a ono što svakoj mami možemo da preporučimo je da pažljivo iščita više izvora, upoređuje, napravi kombinacije ishrane kakve odgovaraju njenoj porodici, njihovom ukusu, navikama, vremenskim i finansijskim mogućnostima.
Naš porodični plan ishrane pokušavam da napravim tako da zadovoljim naš gatronomski ukus, neke osnovne postulate zdrave ishrane, ali i tradiciju kuća iz koji smo suprug i ja potekli. Imajući sve ovo u vidu, poslednjih godina počela sam da unosim neke promene, koje su možda naizgled male, ali mislim da mogu da prilično doprinesu zdravlju moje porodice, zdravijoj ishrani i boljim navikama u ishrani kako moje dece, tako i cele porodice.
Domaće, neprerađeno, bez industrije
- Najpre, i muž i ja smo pristalice – domaće hrane, na način kako su se hranili naše bake i deke. To podrazumeva što više domaćih i neprerađenih namirnica – domaće mleko, sir, domaće meso (ako uspemo da ga nabavimo), povrće koje je sezonsko.
- Trudimo se da u svakodnevnoj ishrani smanjimo unos ugljenih hidrata, naročito prostih
- Takođe, povećavamo unos mesa i povrća – a to nam sa decom ne ide uvek glatko – pa tako meso seckamo, meljemo kako bi ga deca lakše jela, a povrće često završi u raznim krem čorbama.
- Hleb odavno ne kupujemo u pekarama, a pokušavamo i da izbacimo belo brašno iz svakodnevne ishrane. Idealno je da sami mesite hleb, jer jedino tako imate kontrolu šta u njega stavljate. Mi već nekoliko godina koristimo mašinu za hleb, ali nam nije teško ni da ga “bacimo” u rernu.
- Umesto margarina i drugih hidrogenizovanih masti koristimo najčešće prirodne masnoće (maslac, životinjsku mast) i kvalitetne masnoće
- Naše bake i deke su jeli jako malo slatkiša, skoro na nivou incidenta. Naša nepca su navikla na više slatkog u ishrani, pa smo mi rešili da koristimo namirnice zaslađene na zdraviji način (jer svi volimo slatko i ne želimo/ne možemo tako lako da ga se odreknemo).
Stevia, kada se jede slatko
Poslednjih godina na našim prostorima mnogo se pričalo o raznim zaslađivačima u ishrani, o njihovoj bezbednosti i mogućnosti kupovine u Srbiji. Tokom poslednjih 30 godina, stalno se uvećava broj zaslađivača koji se koriste za hranu i piće. Stevia nam je posebno interesantna, jer oko nje postoji fama, vezana za otpor industrije da je koristi, iako se već stotinama godina koristi kao prirodni zaslađivač. Njena upotreba je počela u Južnoj Americi, čiji stanovnici su koristili njeno lišće za zaslađivanje napitaka ili za žvakanje, a u Japanu se stevija koristi već 40 godina.
Izvor: http://blog.boodschapp.nl/wp-content/uploads/2013/06/stevia-leave.jpg
Za steviju sam se prvi put zainteresovala čitajući blogove Moosheme i Vitkog gurmana, a kao nekome ko se večito nada da će skinuti “onih 5 kg viška”, posebno mi je bilo interesantno što ima 0 kalorija, a intezivno je slatkog ukusa (svi poznavaoci stevije kažu da kada se stavlja u piće i jela uvek prvo treba ispitati njenu slatkoću da nas intezivan osećaj slatkog ne bi iznenadio, ili da ne bi stavili previše).
Iz nekog razloga (a mogu čak i da naslutim koji je), postojao je otpor masovnijem korišćenju stevije u industriji, ali je ipak 2011. godine zvanično odobrena, a Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i USFDA, zaključile su da nema dokaza koji bi ograničili upotrebu stevije, čak i među trudnicama i decom. Veoma je bitno da stevija ne povećava nivo insulina u krvi, što je važno ne samo za dijabetičare, već i sve nas.
S obzirom na to da imamo kuću sa dvorištem i polako pravimo našu „bašticu“, a stevija može da se uzgaja, razmišljam o tome da se upustimo u tu avanturu i da je pridružimo jagodama, kruškama, šljivama i jabukama , rukoli i čeri paradajzu u našem dvorištu.
Kako možete da koristite steviju u ishrani?
Najpre, u kolačima, ali i pićima, za “smutije” i zimnicu . Evo nekoliko recepata za poslastice koje će i deca rado jesti:
Tamni kolač sa stevijom
- brašno – 250g
- mleveni rogač – 200g
- kakao – 50g
- prašak za pecivo bez fosfata – 1 vrećica
- mleko – 1/2 l
- jaja – 2 kom.
- 0,5 dl tekućeg zaslađivača od stevije ili dve kašičice praha
Tekući zaslađivač
Sastojci
- 2 velike kašičice stevija praha (to je otprilike 10 g)
- voda
Za zaslađivanje čaja i napitaka: Prokuvati 1 l vode i kada se ohladi dodate dve kašičice stevia praha. Pustite da odstoji 24 h i procedite u bocu, koja treba da se drži na hladnom.
Za kolače: U ovom slučaju umesto 1 l vode koristi se 2 dl prokuvane. Za kolače je potrebna slađa tečnost, a da se opet s druge strane ne pokvari recept kolača zbog previše dodatne tečnosti.
Izrada kolača:
Pomešati brašno, prašak za pecivo, rogač i kakao. Prah stevije rastopiti u dvije kašičice vode i pomešati sa mlekom i umućenim jajima. Pomešati mokre i suve sastojke u homogenu smesu, izliti u namašćen pleh, i peći 20 minuta na 200°C.
Čupavci
a) testo
- 2 šoljice brašna tip 850
- 1 šoljice kukuruznog brašna
- 100 gr mlevenog badema)
- 2 kašičice praška za pecivo
- 1/2 kašičice soli
- 1/2 šoljice hladno ceđenog suncokretovog ulja
- 1 kašičica stevije
- 2 ½ šoljice mleka ( može da bude i sojino ili pirinčano)
- ½ šoljice vode
Pomešati sve suve sastojke. Posebno pomešati tekuće sastojke i to umešati u suve sastojke. Smesu staviti u nauljeni pleh, peći od pola sata do 45 minuta na 180’C.
b) preliv
- 4 kašičica kakao praha
- 1/3 kašičice stevije
- 2 ½ kašićice pirinčanog sladažlice rižinog slada
1½ šoljice mleka
¼ šoljice vode - Pomorandža – sok i naribana korica.
Pomešaju se prva tri sastojka, prokuvaju i na kraju doda pomorandžin sok. Patišpanj seći na kocke, umakati u preliv i valjati u kokosovo brašno.
NAPOMENA: Tekst nastao u saradnji sa stevija.rs
