Kako je bilo na „Baby friendly“ konferenciji

Na nedavno održanoj konferenciji „Baby friendly“, u organizaciji časopisa „Moja beba“, pokrenute su neke važne i interesante teme vezane za roditeljstvo i majčinstvo. O ovim temama se, dakako mnogo i pisalo i pričalo, država ih uvek koristi kada ispaljuje političke parole ili priča o natalitetu. Ali, je veoma zanimljivo čuti šta trudnice i mame, i neke žene iz raznih oblasti imaju da kažu na te teme.

Prvi panel bio je posvećen „omiljenoj“ temi – borbi protiv bele kuge.  Na panelu su govorile  Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, oblast – briga o porodici, Sonja Dakić, preduzetnica, dr Zorica Crnogorac, Genesis“, Novi Sad, dr Vesna Marinković Mičić, Vitalis, Beograd, mama koja se izborila protiv steriliteta Snežana Voštić, magistar farmacije i majka tromesečne bebe i Nadica Vujić Mitrović, direktorka marketinga kompanije „Metalac“.

Osim poražavajuće činjenice da je Srbija od prošlog popisa siromašnija za čak 262.000 stanovnika, više se govorilo o tome kako je pomeranje granice rađanja dovelo do rasta problema sa sterilitetom, a time i manje dece. Nekako se iz cele priče ispustilo da je ovaj problem veoma kompleksan i da na njegovom početku stoji činjenica da smo siromašna zemlja gde se ljudi teško odlučuju i na jedno dete, a kamoli na više od dvoje (što bi u smislu nataliteta moglo da da neki pozitivan efekat). Brankica Janković je istakla da ipak postoji trend većeg broja porođaja i da su napravljeni neki pomaci, na primer, da majke koje su zaposlene na određeno ne mogu ostati bez posla do isteka porodiljskog odsustva.

Bela kuga je veoma kompleksno pitanje, i ne sme da se svede samo na kasnije rađanje ili infertilitet

Dr Zorica Crnogorac i Vesna Marinković – Mićić su govorile o lečenju steriliteta i njegovim uzrocima, a mama Snežana je ispričala deo svoje borbe za potomstvo koja je trajala 12 godina. Direktorka marketinga „Metalca“ pokaala je kako kompanije na delu mogu da stimulišu natalitet-  osnovali su „Fond za bebe“ i od jedne bebe godišnje došli su do oko 40 (330 za sedam godina). Sonja Dakić je pričala o svom brendu „Daj daj“ pelene, za koju je inspiracija bilo rađanje prvog deteta, a njenu odluku da se oproba kao preduzetnica „poguralo“ je to što je pred kraj trudnoće ostala bez posla i morala da otvara firmu.

Posle ovog panela dr Mima Fazlagić je govorila o matičnim ćelijama. Cena čuvanja matičnih ćelija trenutno je oko1.900 evra. Mima je govorila i o mogućnost da se i kod nas konačno otvori javna banka matičnih ćelija.

Na drugom panelu pod nazivom „Da trudnoća bude blagosloveno stanje“, kako poboljšati položaj trudnice u društvu učestvovali su Jovana Ružičić, osnivačica „Centra za mame“, Ana Babović izvršna direktorka „Srbije u pokretu“, Angelina Radulović iz „Udruženja Roditelj“ to jest ja 🙂  dr Milica Ilić bolnica „Jevremova“, Tanja Lebović Zečević, profesorka sa iskustvom porođaja u Srbiji i inostranstvu, Vesna Zakonović Arežina, radio voditeljka, Milica Čalija, preduzetnica i trudnica pred trećim porođajem, dr Vesna Mandić Marković, ginekolog GAK „Narodni front“.

Ubeđenost momka iz publike kako porođaj ne boli, najbolje prikazuje koliko nekad nema razumevanja ka ženama

Kao glavne, isplivale su dve teme: porođaj u Srbiji i kako da mame prežive pre i posle porođaja, s obzirom na to da većina ne prima radovno trudničku i porodiljsku naknadu.  Doktorke su zastupale tezu da naši porođaji nisu baš tako loši kako se žene najčešće žale, kao i da su nam trudnice pomalo razmažene. Hit panela je bio momak iz publike, učenik medicinske škole, koji je vrlo samouvereno pitao: Zašto žene traže epidural kada se zna da porođaj ne boli? Salom su odjeknule salve smeha 🙂

Trudnica Milica Čalija se osvrnula na duhovito opisane dogadjaje iz trudnoće koje je Vesna Zakonović Arežina pročitala iz svoje knjige „Mama ipak zna najbolje“. Duhovita novinarka nasmejala je sve izjavom da Majka Jugovića sigurno ne bi izrodila toliko dece da je imala takvu birokratiju pred sobom.

“Moja prva trudnoća je bila pre pet godina, druga pre dve, a ubrzo bi trebalo da dobijem treće dete.Od prve trudnoće pa do danas promenile su se sitnic.

Na primer, uput za ginekologa je važio mesec dana, sada važi šest. I nekada si stvarno morao da ustaneš u sedam da bi stigao ne red kod lekara, danas možeš da zakažeš.  Ali, trudnice se i danas posmatraju kao marginalizovana grupa,  a najveći problem je što su nam plate polulegalne. U jednog trudnoći poslodava mi u sedmom mesecu trudnoće nije produžio ugovor, a u drugoj mi je dao otkaz kad sam se vratila sa bolovanja“.

Ja sam govorila o razlozima zašto smo osnovale Udruženje Roditelj i šta su najveći problemi vezani za trudnice i porodilje i njihov položaj – a to su ranije ugovori na određeno i otkazi, i kašnjenje nadoknada. Neverovatno je koliko se državas i poslodavci zaklanjaju jedini iza drugih kada treba da daju mamama ono što im pripada – njihove naknade za trudničko i porodiljsko odsustvo.

Ana Babović iz Srbije u pokretu pričala je o kampanji koju je ova organizacija zajedno sa Centrom za mame i Udruženjem Roditelj pokrenula, a tiče se upravfo prava porodilja na nadoknadu:

Ana Babović

Ja nisam ni trudnica ni mama i uvek sam mislila da žene nisu diskriminisane, dok me jednom na razgovoru za posao nisu pitali da li planiram uskoro decu? Vremenom sam shvatila da položaj trudnica i mama u Srbiji nije naivan i zato smo rešili da pokrenemo kampanju: okupićemo 250 mama da pričaju sa 250 poslanika o tome zašto im je neophodno da dobijaju naknadu na vreme. To ćemo ostvariti ako ti poslanici glasaju za promenu Zakona o finansijskoj podršci porodici koja će omogućiti da se novac porodiljama isplaćuje direktno iz budžeta na račun a ne preko poslodavca.Svi koji žele da se priključe kampanji mogu da se jkave na pravozamame@srbijaupokretu.org

Zatim je Violeta Jerko Presečki pričala kako je usvojiti dete u Srbiji i koliko je težak put do toga.

Meni lično veoma je bio zanimljiv duel: Za i protiv invazivne dijagnostike u trudnoći, na kojem su pričali dr Aleksandar Ljubić iz „Genesisa“ i dr Aleklsandras Novakov Mikć. Oni su bili veoma duhoviti i predavanje je bilo interesantno a stručno, a glavna teza je ta da invazivne metode u trudnoći (poput amniocenteze i biopsije horionskih čupica ) ne treba raditi olako, jer je rizik da se beba izgubi relativno veliki, pas ako je verovatnoća za neki poremećaj dosta manja od toga rizika, bespredmetno je izlagati ženu mogućnosti da izgubi bebu. DR Ljubić je naglasio da su komplikacije kod nas i mnogo češće jer nam lekari nisu uvek stručni i nemamo dobru evidenciju. Kao dodatne metode koje mogu da pomognu da se na vreme prepozna koja je beba zdrava, lekari su preporučili skrining – kombinovani test „dabl“ i ultrazvuk u odrešenoj nedelji trudnoće, ali i nove testove koje na osnovu analize krvi majke sa priličnom sigurnošću daju rezultate poput onij koje da amniocenteza, a ne nose nikakav rizik. Mana im je što su za sada preskupi, gotovo 700 evra.

Treći panel : „Slatke muke, kako prebroditi prvih šest nedelja posle porođaja“ nisam pažljivo ispratila, jer sam tu materiju utvrdila tri puta pa mi je poznata 🙂 Na panelu su učestvovovale Psihičke i ostale poteškoće s kojima se žena suočava posle porođaja: Milana Vojvodić, psiholog i Aleksandra Stojanović Ružičić, psiholog i psihoterapeut, Ljubica Milošević, viša medicinska sestra,Mari Mari, pevačica, Dr Olivera Savić, pedijatar, Ksenija Horvat, instruktorka fitnesa,  Tereza Miljković,  savetnica za dojenje, dr Milica Marković, dermatolog.

Na ovom panelu najviše je bilo reči o strahovima i psihičkom stanju majke posle porođaja i prihvatanju svoje roditeljske uloge. Mari Mari je priznala koliko joj je bilo teško da se snađe i da prihvati novu situaciju kada je rodila prvo dete. Tereza Milljković je pričala o situacijama koje najviše „miniraju“ majke da doje.

Moj opšti utisak je da je sjajno što se o ovim temama priča, i da je bitno da mediji kojima su mame i trudnice ciljna grupa prepoznaju ove teme kao važne. Ali, potrebno je mnogo više od otvaranja tema, naročito imajući u vidu kako reaguju oni koji najviše mogu da doprinesu pozitivnim promenama – predstavnici države i lekari. Na primer, na panelu na kojem sam ja učestvovala nije ni spomenuta korupcija, koja je vrlo uznemirujuća za buduće roditelje, a žene su ispale sebične što žele da se porode uz neke „prednosti“ koje se u savremenom svetu podrazumevaju.