11 načina da umanjite svakodnevni stres

Kada mi neko spomene radni dan, nekako mi je prva asocijacija – haos. Ne zato što sam ja loše organizovana, naprotiv, nego što je dan najčešće pretrpan obavezama i što naročito ujutru, mnogo stvari treba da se uradi za ekstremno malo vremena. Tako se može desiti da na posao stignete prljave i izmoždene kao da ste upravo završile smenu u rudarskom oknu. Jer, kad mama ustaje, ona ne može, poput reklama na TV da uživa u mirisu prve kafe, tušira se dok ima vode i sveža i mirisna, savršeno popeglana uleti u korporativni dan.

Ona najčešće pre toga mora da probudi, da obuče, nahrani, povede, izvede, vrati se sa vrata kako bi neko kakio, piškio, uzeo omiljenog medu, vratio se po blok koji je zaboravio, ona  se šminka dok istovremeno drugom rukom oblači dete, i stalno razmišlja – šta je, ili još gore, koga je zaboravila? I kako naći ravnotežu i mir u svemu tome?

Da li ovako izgleda i vaš dan?

Za normalan dan sa što manje stresa nije dovoljno imati volju. Potrebna je – strategija. Ozbiljan plan, vojnička disciplinovanost i pomalo sreće. Evo nekih saveta koji vam možda mogu pomoći u tome:

• Ustanite rano.  „Sjajno je ako možete da ustanete bar 15 minuta pre dece“ kaže Dženifer Louden, autorka  „Žensko sklonište“. Ona predlaže da uradite nekoliko vežbi, pročitate malo, ili jednostavno samo ležite u krevetu i dišete duboko. Kad ugrabim da ustanem pre njih (a to je vrlo teško jer se bude s petlovima i imaju san zeca), iskoristim to vreme da se spremim, istuširam ili našminkam, sve ono što mi je teško da uradim i zbog čega mi na svakih 12 sekundi upadaju u kupatilo.

•  „Isključite se“. Prosečan dom je vrlo bučno mesto, gde se non stop čuje muzika, televizor, telefon zvoni. Ako se osećate“prebukirano“, probajte da isključite buku. Ako dođete preumorni i prepuni spoljnih nadražaja, probajte da malo uživate ili razgovarate u tišini.

• Pravite male korake. Mnogo puta sam se uveče osećala loše ako ne uradim sve što sam planirala za taj dan. Ali, kad pogledam svoju to do listu, shvatim da sam uradila jako mnogo toga dana, a da sam jednostavno loše procenila svoje vreme i sebi natovarila previše obaveza. Zato uvek odredite nekoliko stvari koje MORATE da uradite, sve ostalo nek bude, moglo bi ali nije baš obavezno. Kad vam dođe loš dan, uradite samo to što ne neophodno, a nećete se osećati loše i neispunjeno.

• Budite ovde i sada. Jedan od najvećih izvora stresa je naša anticipacija šta nas još čeka i šta će biti. Probajte da mislite samo o onom sada – nemojte se nervirati što ćete MOŽDA zakasniti, ili  što nećete detetu večeras pročitati priču. Možda hoćete, ali evo upravo sad šetate s njim, a priču ste pročitali prethodnih 300 puta.

• Izbegavajte zamku poređenja s drugim mamama.  Sve one super žene koje vedre i nasmejane vode buljuk dece, izgledaju perfektno sređeno i imaju uspešnu karijeru, nisu ništa ni bolje ni lošije od vas. Ne znate da  li imaju 16 pomoćnika, ili su u dubini duše nesrećne, ili ni izbliza ne posvećuju deci vremena koliko vi. To nije ni bitno, svaka od vas je mama i žena kakva želi i može, poređenja su besmislena.

•  Ispričajte se. Pričanje sa sobom pomaže nam da kontrolišemo svoje emocije, kaže Džordžija Vitkin, terapeut iz Njujorka. Kada stvari krenu loše, ona kaže sebi: to nije katastrofa, već neugodnost.  Taj unutrašnji glas, ako ga razvijamo može dosta da nam pomogne oko rešavanja svakodnevnih problema.
  

• Smejte se.  Smejanje ponovo očarava svakodnevni života, kaže autor knjige Kod srca.  Svakodnevna sitna nerviranja utiču i na psihičko i na fizičko zdravlje, a smeh pomaže da se ove posledice izbegnu ili makar ublaže.

• Stanite – pauza. Budimo realne, nikada ne ćemo završiti sve što smo planirale. Istraživači koji su pročuavali stres kod majki, utvrdili su da majke načešće nemaju vreme odmora, osim ako ga ne isplaniraju. Zato morate umeti i da stanete i planirate vreme za sebe, kako se ne bi „pregrejale“ i eksplodirale.

•  Idite u prirodu. Sunce, zelenilo, voda, elementi koji nas opuštaju više od svega. To može da bude opuštajuća kafa u dvorištu dok se deca igraju, šetnja po suncu, ili topla kupka. Najvažnije je da shvatite šta vas smiruje i da to primenite.

• Prepustite se.  Nekada prosto morate da priznate da je haos deo života. i prilagoditi se tome. A zanimljivo je da neke stvari koje se čine kao gubitak kontrole, poput prepuštanja nekih poslova drugima, u stvari nam pomaže da preuzmemo kontrolu nad svojim životom, ali u onim bitnim stvarima a da se manje zamaramo onim manje važnim.

Foto