Iako sam bila tipičan predstavnik “štrebera” tokom blagoslovenog stanja, i bez svih tih silnih informacija, saveta i istraživanja, nekako sam osećala šta treba da radim kada se prva beba rodila, Iako strašno nesigurna i nova u svemu tome, i sa vrlo krhkim samopouzdanjem mada potpuno spremna da budem mama, uvek kada bi neki tas na vagi trebalo da prevagne, bio je to moj instikt. A on mi je govorio da beba nije „stvar“ koja se drži poput ukrasa na polici, da je ne treba držati pod staklenim zvonom, da su iskustva koja deca doživljavaju od najranijeg uzrasta podjednako važna kao i potreba da budu nahranjena, sita i suva.
Kasnije sam tek shvatila da o tome postoji mnogo znanja koje se objedinjuje pod termin “rani razvoj”. Jer, deca su “tabula rasa” u koju mi svojim delovanjem, i ne samo mi već i okolina, upisujemo veoma važne stvari – utičemo na njihov fizički, intelektualni i emotivni razvoj. Ali, u tom upisivanju vreme je itekako važan faktor. Jer, naša deca imaju ceo život za učenje, nova saznanja, za razvoje svojih ličnosti i potencijala, ali period do polaska u školu je ključan kada je u pitanju razvoj nervnog sistema i mozga, emocija i razvoja jezika, poimanja sveta i njihovog mesta u njemu. Ako start nije dobar, deca će sve vreme životne trke kaskati za drugima, uz mnogo muke i napora.
Zašto su važni Centri za rani razvoj?
Koliko puta vas je grizla savest jer mislite da svom detetu ne posvećujete dovoljno “kvalitetnog” vemena? Čestitam, sama činjenica da se o tome brinete, znači da ste svesni koliko je vreme sa detetom, učenje kroz igru i vođenje mališana kroz proces upoznavanja sveta važno. Jer, to je suština kalitetnog vremena – da se, ako znamo kako, i najobičnija šetnja, ili igranje fudbala, obilazak ZOO vrta pretvori u priliku da se dete razvija. Dr Ranko Rajević, jedan od autora NTC sistema učenja, sjajno objašnjava na koji način se sinapse u dečijem mozgu razvijaju i zašto imamo tako malo vremena da postavimo sjajne osnove za razvoj naše dece.
Nauka o ranom razvoju kaže da interaktivni uticaji gena i iskustva oblikuju proces razvoja mozga, a taj proces možemo opisati kao “serviraj i vrati” (“serve and return”) priroda dečijeg odnosa sa roditeljima i drugim odraslima koji o njima brinu u okviru porodice i zajednice. Arhitektura mozga sastoji se od visoko integrisanih skupova neuronskih veza (na primer, veze između moždanih ćelija) koje su “povezane” (“wired”) pod stalnim i međusobnim uticajima genetike i okruženja.
Srećom, većina nas roditelja instiktivno zna šta treba da radi – ja sam po cenu suza i nespavanja odbijala da ostavljam decu da plaču, sate i sate provodila čitajući im dok su još bili bebe, imenovala im boje kada im je vidno polje bilo tek dvadesetak centimetara… Većina nas svojim ponašanjem manje ili više uspešno oseća šta treba da radi. Ako naučimo i osnovne principe kako da poboljšamo rani razvoj naše dece – tim bolje.
Ko ima vremena preporučujem da pročita ovu sjajnu brošuru, u kojoj su potanko objašnjeni principi nauke o ranom razvoju i razlozi zašto društva MORAJU da ulažu u stimulisanje ranog razvoja kod sve dece, naročito kod one koja takve impute ne dobijaju od roditelja ili staratelja. Mala deca dostižu svoj najveći potencijal u razvoju kada od samog starta uspostave jaku emotivnu vezu sa odraslima i kada odrastaju u uslovima koji su bezbedni i zdravi i pružaju im raznovrsne mogućnosti za učenje. Izvor – UNICEF. Rana iskustva određuju da li će razvoj arhitekture mozga deteta obezbediti ti snažnu ili slabu osnovu za celokupno buduće učenje, ponašanje i zdravlje.
To je slučaj kod većine dece u Srbiji uprkos tome što ne postoje sveobuhvatni programi za razvoj u ranom detinjstvu i što je stopa dojenja niska. Ali za
neku decu – najsiromašniju i najviše marginalizovanu – rano detinjstvo je period kada se uspostavlja dugogodišnji šablon siromaštva i isključenosti, i to mnogo pre nego što dođe vreme za polazak u školu (UNICEF). Period od rođenja do pet godina izuzetno je važan, a često i presudan za dečiji razvoj.
Čini vam se da u Srbiji nije tako?
Na žalost, statistika tvrdi suprotno.
- Samo 14 odsto beba u Srbiji je isključivo dojeno do šestog meseca, a i ta stopa opada.
- Zdravstvene usluge nisu povezane sa uslugama posebno namenjenim prodicama gde su bebe sa smetnjama u razvoj.
- Nema dovoljno razvijenih mehanizama da se deca zaštite od nasilja
- Samo 44 odsto dece u uzrastu od tri do pet godina je obuhvaćeno predškolskim ustanovama, a među siromašnima taj broj je 22 odsto, u Romskim porodicama samo 9 odsto!
Od moći države da u narednom periodu razvije odgovarajuće načine da se rani razvoj kod dece podrži, stimuliše i u vidu programa postane dostupan najvećem broju mališana, zavisi i kakvu ćemo decu gajiti i kakva će njihova budućnost biti.
Jedan od načina da se ovom procesu državi pomogne jer uključivanje organizacija civilnog sektora u programe podrške ranom razvoju. Jedan takav centar, Centar za rani razvoj otvoren je u Srbiji u avgustu 2012 godine u Udruženju Roditelj , u Beogradu i Nišu, sa osnovnim ciljem jačanja roditeljskih kompetencija dece predškolskog uzrasta, posebno dece koja nisu uključena ni u kakav predškolski program (vrtići, školice isl.). Program je uspostavljen uz podršku UNICEF Srbija i finansiran iz Fonda Novaka Đokovića i sredstava Ikee.
Centar za rani razvoj Udruženja RODITELJ
Suština kvalitetnog posvećenog vremena provedenog sa decom je stimulacija ranog razvoja, i njen značaj je naročito veliki pre škole. A ako dete nije obuhvaćeno nekim programom kolektivnog boravka – vrtićem, kreativnim školicama i slično, onda je potreba da se s njim adekvatno provodi vreme još veća. Obuhvat dece predškolskim boravkom u uzrastu od 3 do 5,5 godina je veoma mali.
Udruženje RODITELJ je, pretvarajući svoju dugogodišnju ideju u stvarnost kreiralo pilot program Centara za rani razvoj, čiji je cilj da roditelji i deca mogu potpuno besplatno da provedu vreme na kvalitetan način, istovremeno učestvujući u edukativno-razvojnim programima koji stimulišu sve aspekte razvoja dece, od njihovog najranijeg uzrasta, od 0 do 6 godina.
Oslanjajući se na iskustva sličnih centara, na primer, Ontario Early Years Centre koji se više od 10 godina sa izuzetnim uspehom sprovodi u Kanadi, Centar za rani razvoj omogućava roditeljima da sa svojom decom uživaju u radionicama i sadržajima namenjenim mališanima i prilagođenim njihovom uzrastu kao i stimulaciji kroz igru. Dok se edukovani volonteri posvećuju deci, roditelji mogu da učestvuju u radionicama koje su namenjene njima, a obrađuju se teme koje su im zanimljive i inspirativne a koji se organizuju sa defektolozima, psiholozima, pedagozima, medicinskim radnicima.
Ništa manje važne nisu ni grupe podrške, gde roditelji neformalno međusobno, ili uz pomoć vršnjačkog savetnika razmenjuju iskustva vezana za bitne roditeljske teme. Ono što je veoma važno za ovaj projekat je da svi roditelji mogu neograničeno puta da učestvuju u radu Centra, jer se za sve radionice prijave vrše pojedinačno, pred sam događaj. Ipak, cilj projekta je da obuhvati što više mališana koji pre toga nisu bili obuhvaćeni vrtićkim programima, da bi se radilo na njihovom ranom razvoju i socijalizaciji.
Centri za rani razvoj su mesta gde deca koja nisu u vrtićima mogu da dobiju podsticajnu sredinu za razvoj i gde i roditelji da se informišu i nauče nove stvari. Roditeljima u programu posvećujemo posebnu pažnju jer su oni kako modeli ponašanja za svoju decu i tako i najbitniji faktor za pravilan rast i razvoj. Program centara ima za cilj da informiše i edukuje roditelje kako bi oni mogli da stvore stimulišuću i podsticajnu atmosferu kod kuće. Podrška roditeljima i porodicama dece sa smetnjama u razvoju je u programu Centara za rani razvoj posebno istaknuta.
U čemu je razlika između vrtića i Centra za rani razvoj?
Za razliku od vrtića, centri za rani razvoj podrazumevaju zajedničko učešće dece i roditelja i fokusirani su na ulogu roditeljskih kompetencija u ranom razvoju dece. Vrtići se danas doživljavaju pre svega kao servisi za čuvanje dece. Centri za rani razvoj u prvi plan stavljaju potencijal za rani razvoj deteta u uzrastu do 6 godina, kako kroz stimulisanje detetovih sposobnosti i veština, tako i kroz jačanje roditeljskih veština. Želimo da osnažimo roditelje!
Centar nije alternativa za vrtiće i igraonice i ne obezbeđuje čuvanje dece bez prisustva roditelja. Za razliku od vrtića, centri za rani razvoj podrazumevaju zajedničko učešće dece i roditelja i fokusirani su na ulogu roditeljskih kompetencija u ranom razvoju dece. Vrtići se danas doživljavaju pre svega kao servisi za čuvanje dece – Centri za rani razvoj u prvi plan stavljaju potencijal za rani razvoj deteta u uzrastu do 6 godina, kako kroz stimulisanje detetovih sposobnosti i veština, tako i kroz jačanje roditeljskih veština.
U ovakvim centrima deci se obezbeđuje mogućnost rane socijalizacije i različitih oblika kognitivne i motoričke stimulacije kroz igru i njihovom uzrastu prilagođene aktivnosti. Istovremeno, njihovim roditeljima na raspolaganju je čitav spektar aktivnosti – savetovanja i predavanja stručnjaka – prilika da razgovaraju specijalnim edukatorima i rehabilitatorima različitih profila, psiholozima, pedagozima, pedijatrima, fizijatrima u cilju dodatnog informisanja o svim temama bitnim za razvoj njihove dece, ali i mogućnost da u okviru radionica za roditelje i savetovališta razmene iskustva i mišljenja i porazgovaraju o dilemama i problemima sa kojima se suočavaju prilikom odgajanja dece.
Korisni linkovi:
- http://www.unicef.rs/rani-razvoj-deteta.html
- http://developingchild.harvard.edu/
- Knjiga koja teorijski objašnjava standarde učenja i rano učenje kod dece
- Brošura UNICEF – ulaganje u rano obrazovanje u Srbiji
Rani razvoj je period velikih prilika, koje možemo da iskoristimo ili upropastimo. U prvih 5 godina stavljamo temelje dečije kuće . Možemo postaviti dobre temelje ili loše. Zato moramo biti svesni i kao društvo da su prve godine života deteta najvažnije. Zato vas pozivam da pomognete radu UNICEF, koji omogućava postojanje projekata ranog razvoja u Srbiji.
Podržimo rad UNICEF-a u Srbiji, slanjem SMS poruke na broj 9656. Ovaj inovativni servis omogućava korisnicima Telenor mreže da postanu članovi Kluba prijatelja UNICEF-a, zajednice koja svojim redovnim mesečnim donacijama učestvuju u stvaranju uslova da sva deca dobiju jednake šanse za srećno detinjstvo.
