Odnos prema bivšem posle razvoda

 Jasno je da partnerski odnos nastaje mesecima ili godinama pre braka. Ali, zabluda je da se završava isto kada i brak, odnosno kada se završi razvod. Razvod može da traje dugo. Mnogi računaju da se za to vreme i partneri „ohlade“ jedan od drugog (ako to već nisu učinili dok su živeli zajedno), tako da se komunikacija nastavlja isključivo zbog dece. Međutim , dešava se da prilikom preuzimanja deteta zapažamo promene u izgledu ili ponašanju onog drugog, zapitamo se da li ima li nekog , dešava se da započnemo komunikaciju o detetu a završimo o nama ili njemu. Svi znamo, najbolje je staviti bivšeg „u fioku“ i nastaviti dalje. Ali kako?

Foto: http://img.allw.mn

• Oprosti. Zarobljeni u partnerskom odnosu čak i decenijama nakon razilaženja su oni koji ne mogu ili neće da oproste, smatrajući da oprostom prihavataju ono što se dogodilo bez osude. Naučite da opraštate čak i kada je u pitanju nešto grozno i „ neoprostivo“, čak i kada drugu osobu baš briga da li ćete joj oprostiti, ne kaje se niti traži vaš oprost. Oprostite zbog sebe. Time nećete opravdati ono što se dogodilo, nećete učiniti štetu manjom nego što jeste, niti zaboraviti, ali ćete se osloboditi.

• Ne budi ljubomorna. Nema potrebe da budete ljubomorni na njegovu novu partnerku. Da je vaša veza mogla da bude bolja bila bi. Ako vam se čini da je njihov odnos bolji nego što je bio vaš ili da je on bolji nego kada je bio sa vama , to je još jedan znak da je dobro što više niste zajedno i da za vas sigurno postoji osoba sa kojom možete biti srećniji i bolji nego što ste bili.

• Nemoj da zavidiš. Kako deca uglavnom ostaju kod majki, najčešće se dešava da ona zavidi bivšem na njegovoj slobodi (dok ona tek sada ne može da mrdne) , a on njenom vremenu koje provodi sa detetom. Rešenje je vidljivo golim okom.

• Dozvoli sebi da ga i dalje voliš . Voleli smo se, mrzeli smo se, uradili šta smo uradili jednom          drugom, sada možemo da se potrudimo i objektivno sagledamo drugu osobu. Sigurno u njoj i dalje postoji i dobro i loše. Šta nas sprečava da sada ponovo prihavtimo tu sobu u celini? Mnogi misle da ljubav mora da prestane, pa se čak i trude da negiraju sva moguća osećanja prema bivšem. Međutim, kada dozvolimo sebi da opet zavolimo u osobi ono što je u njoj dobro, ali ovaj put oslobođeni od partnerskog odnosa, onda smo na dobrom putu da ga napokon „pustimo“ , a time „pustimo“ i sebe. Ako joj želimo dobro, želimo da bude zdrava, da ima uspeha u poslu i u nekom novom partnerskom odnosu, možda novoj porodici, onda je volimo. Uostalom, i za nas i našu decu je bolje da imaju oca koji je zadovoljan i ima kvalitetan i zdrav život.

• Izgradi svoj život bez njega. Jedan od razloga za predugo ostajanje u partnerskom odnosu nakon razvoda jeste teškoća u napuštanju uloga koje su činile naš identitet. Ne samo da više niste supruga tog-i-tog, da više ne odlazite na letovanje sa kumovima kao par, ni kao porodica , razmišljate da li opet da promenite prezime… nego vi više niste supruga uopšte, sad ste, kako naš narod kaže „raspuštenica“. Rekli bismo – imate više slobode, različite mogućnosti … Ali, ako žalite za onim delom svog identite koga više nema i ne znate kako ili ne želite da ga zamenite novim, ostajete u vakumu – ni tamo ni ‘vamo. Tu nema mnogo vazduha , a ni života. Nije se sve promenilo, prepoznajte šta je ostalo isto, a čega više nema. Prihvatite da je tako , a onda otvorite oči za nove mogućnosti. Naučite da živate u skladu sa novonastalom situacijom . Ako ste već dopustili sebi da volite „novog“ njega, dopustite i potrudite se da zavolite i „novu“ sebe. Foto