Puno srce – kako je biti trostruka mama

Pre nekog vremena kolege iz „Blica“ su me zamolile da napišem kratku kolumnicu – priču o tome kako je biti mama troje dece . Napisala sam tekst onako na prvu  loptu, iz srca, pa ga delim sa vama, možda nekom bude inspiracija. Ili uteha 🙂

Ima dana kada sigurno više stotina puta čujem „mama, mama, maaama”. Njima treba ljubav, pažnja, „samo da me nešto pitaju“ , da im postavim zadatak, obrišem guzu, da im pročitam priču, da me samo zagrle, da im dam novac za užinu a i onu roze majicu. Meni treba da ih volim.

Kada spomenem da imam troje dece, u Srbiji, neki kažu da sam hrabra, drugi ne kažu ali misle da sam – luda. Poneki se iznenade kada čuju da nismo „jurili sina“, jer je valjda ovde jedini legitiman razlog da se ima troje dece činjenica da imaš dve kćerke i želiš „naslednika“.

Dani su nam pretrpani, jer mama i tata su zaposleni, nemamo baka ni deka servis, a imamo jednog školarca, jednog predškolca i jedno dete u jaslicama. Tako da je moje roditeljstvo često put ljubavi posut grižom savesti, jer su mališani od osam ujutru do 18 popodne u vrtiću i školi.

Izazovi savremenog roditeljstva, koji nam nameću kratko ali “kvalitetno” vreme, jer drugog izbora ni nemamo. Trudimo se da to nadoknadimo vikendima i time što ćemo što više šetati, družiti se, učiti kroz igru. Mene čekaju i sve obaveze koje danas savremene žene je imaju na plećima bez obzira na karijeru, tako da na kraju najviše trpi moj san.

Ubedila sam sebe da mi je sasvim dovoljno da spavam nekoliko sati dnevno. Ali, često se zapitam kako bi izgledao moj dan da živim u zemlji gde je lakše biti roditelj, i gde nas gola egzistencija ne tera da radimo i više od jednog posla, i gde se u odluku o rađanju deteta debelo ne meša pitanje: a od čega ćemo ga izdržavati?

Zbog toga sam, a i ne samo zato, kada se rodila naša Jana, sa nekoliko mama osnovala Udruženje “RODITELJ”. Roditeljstvo je prevrnulo naglavačke naš svet, i na svojoj koži smo osetile koliko Srbija nije “bebi frendli” mesto. Zato pokušavamo da menjamo mesto gde rastu naša deca i borimo se za prava roditelja. Udruženje je moj odmor, i moje vreme za sebe i dug državi, i mesto za druženje i punjenje pozitivnom energijom.

Mi nismo obična nevladina organizacija, sastanke imamo po igraonicama, gde dok se mališani igraju, mi smišljamo akcije i projekte. Trenutno kampanjom P(B)ravo za mame hoćemo da promenimo Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom, tako da zaposlene mame koje su na porodiljskom odsustvu primaju porodiljsku nadoknadu direktno iz budžeta države, a ne preko poslodavca.

Mada delujem po malo neurotično, dok oko mene trčkara njih troje a ja non stop ispaljujem parole “gledaj pravo”, “pazi ulica”, “ ne čačkaj nos”,” ne guraj sestru”, večito u strahu da sam neku važnu obavezu zaboravila i stalno u tranziciji od jedne do druge “to do” liste, zapravo ja stižem najvažnije – imam puno srce, zdravu i srećnu decu i pregršt ljubavi. I više nego dovoljno za jedan život?

SAVET PLUS:

Često me nove mame pitaju za savete, često čak i neke nepoznate, kada vide da vodim troje mališana za ruku. Nezahvalno je pričati o stvari za koju ne postoji škola i u koju se svi najbolje razumeju – roditeljstvu. Ako bih baš morala, rekla bih im nekoliko koje su meni najvažnije.

–          Ne dajte da drugi budu roditelji vašoj deci. Vi ste ih želeli, rodili, vi preuzmite odgovornost za svoje odluke. I dobre, i loše.

–          Slušajte sebe. Lekari, mame, tetke, strine, žele vašem detetu najbolje, ali se materinski ( i očnski!) instikt pokazao kao najbolja stvar specijalno prilagođena baš vašem detetu.

–          Dojite dete. Budite jedno barem onoliko meseci koliko ste bili jedno dok ste ga nosili. Ljubite ga, mazite, ljuljajte, nosite, dojite ga kada poželi, pokažite mu da je svet zapravo lepo i sigurno mesto. Isplatiće se.

–          Možete u svemu da budete štedljivi, sem u ljubavi. Samo ona nikad nije višak.