Verujem da sam svim prijateljima i poznanicima dosadila s pričama o dojenju. 10 godina koliko postoji Udruženje Roditelj, koje sam osnovana sa grupom mama entuzijasta pre devet godina. Jedna od tema kojom se sve ove godine bavimo je dojenje. Najpre, zato što smo u vreme kada smo osnovale Udruženje, bile mame s malim bebama, koje su jelte, dojile. I onda skapiramo da smo u manjini, i da ni jedna jednostavna ni prirodna stvar kao što je dojenje ne može da prođe bez komplikacija.
Dojila sam sve troje dece, bez dohrane adaptiranim mlekom, i to je za mene bilo predivno iskustvo. Bolno i teško na početku, ali kasnije pravo uživanje. Dojila sam svuda gde su to moja deca tražila, naročito dok su bili mali i učestalost hranjenja veća. Namestimo se, udobno, i niko ni ne primećuje da se hranimo. A nekako tokom ovih 10 godina ozbiljnog bavljenja promocijom dojenja u Srbiji i pomaganjem mamama da istraju sa prirodnom ishranom beba, uvek se svi lepe za to dojenje u javnosti. Zašto?
Da bi mogli da ostavljaju komentare, poput ovih na tekst koji sam napisala za portal 24 časa. Novinarka Nina Gavrilović me je zamolila da umesto najave Svetske nedelje dojenja napišem tekst iz ličnog ugla, o dojenju (sa akcentom na, pogodićete dojenje na javnom mestu). Napisala sam, onako iz srca, nekoliko stvari koje me muče i zbog kojih se zapravo moje udruženje bavi dojenjem – iako je to nešto prirodno, šta je razlog što 12,9 odsto majki u Srbiji isključivo doji do 6. meseca?
Dotakla sam se važnih stvari poput nedostatka ikakve podrške u porodilištu, sistema u kojem zdravstveni radnici previše lako preporučuju adaptirano mleko (o tom šta su mogući motivi, govori činjenica da je industrija adaptiranog mleka ozbiljan biznis i najviše kriva za jako jako nisku stopu dojenja, a o tome sam pisala ovde), o tome kako mame i sverkve iz najbolje namere popločavaju novopečenim mamama „put do pakla“ i uništavaju im samopouzdanje, praveći problem s dojenjem i tamo gde ga nema.
Kako zapravo izgleda dojiti pisala sam već pa da citiram samu sebe:
„Grozne su te bebe. Rode se, i onako od tri kila mesa, kmeče, zahtevaju, plaču, sisaju, plaču. Onda ti vadiš tu, recimo politički korektno, dojku, na svaka dva božija sata i pitaš se zašto te niko nije upozorio da ćeš biti pokretna mlekara, da dojenje ne izgleda tako što beba sama nađe dojku, i zna šta treba da radi, što jede lepo i kulturno, i naredna tri sata je nit vidiš nit čuješ.I onda, tebi takvoj, izmučenoj, neispavanoj, nesigurnoj i prebrižnoj, koja skačeš dva metra u vis na svaki bebeći kmek, i kreneš u prodavnicu sa bebom, da bi joj kupila prvu zvečku, ili poklon za rođendan starijem detetu, ili samo da produvaš glavu zakrčenu svim mogućim majčinskim mislima koje nadiru, onda tebi neka nadobudna šmizla, koja je od majčinstva videla samo tablu na ulazu u bolnicu „Narodni front“ kaže da tu svoju jadnu, maltretiranu sisu, koja je zaboravila da može ičemu drugom u životu da služi, osim da se vadi 20 puta dnevno, i hrani, hrani, teši, hrani, da tu svoju sisu skloniš. Da ne vređa.“
Sve to nije bilo interesantno osobama koje čitaju novine online, koliko uvodna rečenica, koja je deo redakcijske opreme teksta, u kojoj stoji da je nedopustivo što drugima smeta ako mama želi da podoji svoje dete bilo gde, pa i u kafiću. Od 200 komentara na tekst, koji je prenela „Blicžena“, barem 140 se bavi famoznim kafićem i pitanjem „šta će mama u njemu“, predstavljajući današnje majke kao silikonske, napućene šiparice, koje nose sisu za pokazivanje (pardon s*isu) i paradiraju njome po kafićima da bi dokazale da su dobre majke.
Pogrešno na toliko mnogo nivoa, da sam, iako se inače ne uzbudjujem mnogo na komentare čitalaca, jer znam da uglavnom služe kao septička jama naših pojedinačnih i kolektivnih frustracija, se stvarno iznervirala. Vrhunac gluposti bili su predlozi da majke podoje dete u toaletu, kako ne bi iritirale osetljive oči omladine koja još ne zna da grudi imaju prvestveno ulogu da hrane a tek posle seksualnu ulogu, par koji je predložio da se razmnožava, u jelte, kafiću, jer je i to prirodno, kao i pametnjakovićke, koje su eto mame, ali su se uvek organizovale tako da svoje dete podoje isključivo u četiri zida. Politički korektno i nalik onim „savršenim domaćicama“ koje vidjamo na američkim reklamama iz pedesetih. Da je i svet pun licemernih i lažnih moralista, pokazuje i ova kampanja za promociju dojenja u javnosti , dakle, nismo izuzetak.
Osim što su u tekstu nalazili ono čega nema (nigde nisam napisala da je dojenje u javnosti izgledalo tako da se moja dojka vidi, ili da na bilo koji način izgledam neadekvatno, a nesrećni kafić ni spomenula nisam), ovakvi komentari oslikava zaista šta društvo i pojednci u njemu misli o roditeljstvu, majkama, ženi i porodici i tek na kraju o dojenju. jer, sve dok mediji ne budu smeli da napišu reč sisa, a bez blama stavljaju duplerice na svoje strane, a majke „čistunice“ se zgražavaju prirodnim ponašanjem drugih majki, morate drage mame biti svesne da od reči podrška nema ništa. Da ste dobre majke samo dok se uklapate u palanačka merila roditeljstva, dok sedite kući i čuvate decu pretvarajući jurenje prašine u smisao života, i ako ih hranite pasuljom sa tri meseca jer su i vaše majke tako, i ne drznete se da pomislite da imate pravo na život, uprkos tome što ste majka.
Ne osvrćite se na prethodni pasus, pun predrasuda,vođen istim merilima kao i komentari dokonih: uživajte u životu, volite svoju decu najviše i radite kako vam je volja – dojite ili nemojte dojiti, potražite savet ili pomoć ili odustanite, bez griže savesti, dojite u kafiću ili nemojte. Samo nemojte molim vas druge osuđivati zbog toga što su izabrali. Naročito ne ako ste prošli njihovim putem. Ako znate da roditeljtvo nije samo lepe slike na instagramu, mame manekenke koje poziraju, maštanje u trudnoći kako će sve biti idealno.
Roditeljstvo je i suze od nemoći jer ne znaš kako da protumačiš bebin plač, i višak od 10 kilograma godinu posle porođaja, i plačanje od umora jer nisi sastavila više od 3 sata sna poslednje 2 godine, i nervozno vikanje na decu iako znaš da to nije u radu i da ti ona nisu ništa kriva. Roditeljstvo je i vadjenje sise (pardon si*e) ispred lifta u zgradi jer beba neće da ćuti još pet minuta do stana, i spavanje bebe na siki jer ti nemaš više snage i jedino tako možete da odspavate, i griža savesti jer si dojila tr imeseca iako si htela duže i htela da kažeš svim onim brižnim koji su tvrdili da ti beba plače od gladi – da se nose, ali nisi smela.
Volite sebe i volite svoju decu, i učite ih da poštuju druge, da poštuju prirodu i učite ih čemu služe sise i da one nisu s*ise.
p.s. Gospodinu/gospodji sa predlogom da beba kad ogladni sisa u toaletu kafića, želim uskoro dobijanje odojčeta. Nervoznog i stalno gladnog.
6 comments
Ja tom gospodimu sto predlaze da mama ode dojiti u WC zelim da uzme rucak sto mu gospoja ili mama skuva pa lijepo ponese tanjir i pribor u wc – i krene sa obrokom. Bon apetit!
Kad bude gospodin jeo iz sise, naravno da treba da ode u wc ili neko prikladnije privatno mesto. Do tada – ne mesajte babe i zabe. Nije problem sto neko jede, vec odakle jede. Kao sto je problem i odakle vrsimo nuzdu, zato se i sklanjamo jer to radimo iz intimnih delova, kao sto je i dojenje. Odrastosmo svi i bez da su nas majke po ulici dojile.
Moram Vam skrenuti pažnju na jedan mali detalj, kao majka bebe koja je pokušala da podoji svoje dete u toaletu. Tamo stolice ne postoje. Od majke se očekuje da drži svoje dete na rukama i da ga doji 30 minuta (da, jedan podoj toliko traje otprilike) dok je neznanci udaraju kvakom u leđa, jer je korektnije da je vide u toaletu kako se muči dok u nekoj javnoj prostoriji to možda ne bi ni primetili. Tamo takođe miriše na sve što može da miriše u toaletu. Da li biste vi želeli da Vi ili Vaše dete jede u takvim uslovima? Nismo svi stacionirani u velegradima, niti su nam gradovi opremljeni „prostorima za dojenje“. Naše majke nekada nisu morale do Opštine da prijave dete, do SUP-a da registruju auto, do pošte da stoti put provere da li i je konačno legla nadoknada od države, a bebu nema ko kod kuće da čuva. Nije svakoj majci ćef da podoji dete na javnom mestu, stoga, molim Vas, ukoliko niste bili u situaciji, ne pričajte o nečemu o čemu pojma nemate, ne vređajte ni svoju majku, jer da ona gaji dete u ovom nenormalnom vremenu, verujem da bi zbog Vas gladnog i uplakanog uradila isto zbog čega Vi današnje mame osuđujete.
Javni WC kod nas je izvor zaraze ko predlaze da majka podoji dete u njemu taj nije normalan.
Pozdrav, to je više metafora, mada su neke mame dožive i to… na žalost.
Sigurno da jesu ali majke sa malom decom zasluzuju pristojniji svoj kutak na javnim mestima gde bi nahranile svoje bebe.