U kakvim učionicama uče vaša deca?

Sećam se, kao juče. Sedimo, poređani k’o kegle, u solidno izlizanim klupama, na tvrdim, neudobnim stolicama, koje mestimično imaju neravnine i cepaju grilon čarape koje smo mi, devojčice obavezno nosile uz haljinice.

Tabla je olinjala, zelena, prevučena belom kredom (redar je bio mali Marko koji nije umeo da lepo obriše tablu). Sve je bezbojno, osim cvetova na veeelikim biljkama pored prozora učionice.

Imate svi ovakvu jednu sliku u glavi. Od pre tridesetak godina. Škole našeg detinjstva. U koje danas idu naša deca. U uglavnom iste klupe, na istim stolicama, istim zidovima i podovima. Osvane ponegde poneka e- tabla (čiji potencijal učitelji sigurna sam ne koriste koliko bi trebalo i moglo), malo šarenih ormarića za knjige, koji budu razvaljeni do kraja prvog tromesečja.

Zašto nam u drugoj deceniji 21. veka škole izledaju kao u azijskom selu između dva Svetska rata?

Zašto ne mogu, bar neke učionice da izgledaju ovako:

Pitanje koje muči nas roditelje posle svakog zvona za kraj časova. Svaki put kada uđemo na otvorena vrata ili roditeljski sastanak.

Kako izgledaju škole u svetu

Ta prijatno zamišljena druženja sa nastavnicima uglavnom se svedu na zavlačanje ruke u naše džepove kako bi finansirali: ekskurziju, izlet, užinu, predstave, kupovinu lopti, (neobavezni) obavezni đački dinar. A mi bi ipak voleli da naša deca vole da borave u školi. Neki od njih u školi provode i osam sati dnevno. To im je bukvalno druga kuća. Pogledajte kako izgledaju škole širom sveta. Svuda se uči. Ali nije svejedno kako i gde:

Doduše, možda su problem naša nerealna roditeljska očekivanja, jer u Srbiji, nezvanično, čak 70 odsto škola ne zadovoljava higijenski minimum – toalet koji nije poljski, čista voda, nešto za brisanje ruku a da nije trava ili list iz sveske…Nije ni čudo, kada je većina stara oko pola veka, a nije doživela nijedno sređivanje ni podmlađivanje. Ma, više od 200 školskih objekata nema ni vodu!

Da li vam je važno gde vam sede deca?

U takvom prostoru naša deca provode 5 do 8 sati svakog dana. Tu pišu, pričaju, druže se, zaljublju, jurcaju, jedu, tuku se, ćuškaju, vole. Škole su im druga kuća.

Da li je moguće da nam nije važno kako ta kuća izgleda? Na čemu naša deca sede, šta udišu, gde pišu, po čemu hodaju. Smeju li da sednu na pod, onako sa povrdnutim nogama, ili u “turski sed”? A ne samo ravno, u klupi, da ne mrdaju?

Sjajni primeri

Nekima nam je važno, nekima i nije. Zato se škole snalaze na razne načine:

• Negde roditelji uzmu stvar u svoje ruke i sami renoviraju, kao u Pajsijeviću kod Knića, gde su meštani sami renovirali školu. Ova me je vest oduševila, iako možda na prvi pogled deluje da su građani uradili posao koji nije njihov. Ali, hej važno nam je, hajde onda da zavrnemo rukave i uradimo nešto stvarno dobro za našu decu! Kada bi svako napravio po jedan mali korak, svima bi nam bilo mnogo bolje, garantujem!
• Poneke škole su isključivo zahvaljujući dobroj volji donatora, fondova i stranoj pomoći, koliko toliko umile svoj po pola veka netaknuti izgled.
• Neke su učestvovale u super osmišljenom projektu koji je tokom prošle godine organizovao Tarkett, kompanija koja između ostalog proizvodi podove za javne prostore – škole, sportske sale… Oni su napravili kul foto konkurs na Tarkett Facebook strani „Učionica iz snova”.   Najpre su hteli da jedno odeljenje, koje pošalje najlepšu sliku ili crtež učionice kakvu deca žele, nagrade renoviranjem učionice. A onda se desilo – malo čudo 🙂 svi su želeli da baš njihova učionica bude super lepa i renovinara.

Akcija Tarketta

U Tarkettu su na kraju izabrali tri učionice kojima će potpuno promeniti opis. Jedna je već renovirana, OŠ „Milan Rakić“ iz Mionice i možete pogledati kako sada izgleda:

Zašto su kvalitetni podovi u učionicama važni?

I ne mislim samo u školama. U vrtićima naša deca provedu mnogo vremena na podu, igrajući se i učeći nove stvari. Zapravo, tako bi trebalo da bude “floor time” je važan deo dečijeg odrastanja i učenja novih stvari. Zato je vrlo važno gde mališani provode po nekoliko sati dnevno.

Koje uslove treba da zadovolji kvalitetan pod, na kojem deca mogu da se igraju i provode vreme?

• Pod treba da bude bezbedan pre svega. Dobar pod je dovoljno mek pod nogama i ublažava posledice pada (ah, a deca su to, padova bude svakodnevno:)
• Lako se čiste i održavaju – ne znam, ali meni je još u nozdrvama onaj miris nekakve sone kiseline koji se širio školom. Jeste to bilo čisto, ali kako je bilo tetkicama, to samo one znaju.
• Ne samo sredstva za čišćenje, ni podovi ne bi smeli da izazivaju alergije kod osetljive dece. Zato je važno da nijedan sastojak nije alergen.
• Da su napravljeni od prirodnih materijala – jer na taj način će deci biti prijatnije, a priroda će nam biti zahvalnija.
• Ne klizaju se – ovo je vrlo važno, imajući u obzir koliko se deca često povređuju i koliko padaju.
• Da održavanje podova nije skupo – jeftino i lako održavanje je veoma bitna stavka i u našem domu, u javnim prostorima je još važnija.
• Da su trajni i otporni na habanje. Ništa nam ne vredi jeftin pod koji će morati da se menja u kratkom roku. Ovo je naročito važno tamo gde je frekvencija velika, a školske učionice, hale i hodnici su mesta gde stalno trčkara mnogo nemirnih dečijih nogu. Dakle, izdržljivost je veoma, veoma važna 🙂

Kako želite da izgledaju naše učionice?

Tarkett, kompanija koja postoji već 130 godina svetski je poznata po kvalitetnim podovima za veoma različite namene. Uz to, ova kompanija se bavi proizvodnjom predivno dizajniranih podova za javne prostore, koji izgledaju sjajno i razbijaju monotoniju i strogost koju nekada takvi prostori nameću.

Tarkett je ponudio optimalno rešenje za  podove, kao veoma važan segment izgleda učionica u kojima naša deca provode veći deo dana. Kako u Tarkettu kažu, njihova rešenja mogu da budu dobitna kombinacija za učionice, koja ne mora da bude skupa, a potpuno menja izgled učionica i boravak dece u njima.

[su_frame]Konkurs za opremanje učionice po meni je pun pogodak. Daje priliku da cela zajednica – đaci, učitelji, nastavnici, pa i lokalna zajednica učestvuje u nečem lepom – oplemenjivanju podova učionica koji su godinama potpuno zanemareni. S druge strane, najbolji način da se korisnici uvere u kvalitet Tarkett-a je da – isprobaju njihove proizvode i sami se uvere da je to to :)[/su_frame]

Nadam se da će takvih akcija biti još i snažno podržavam svaku ideju koja će doprineti tome da nam škole budu lepše, umivenije, da našoj deci u tom prostoru, drugoj kući bude lepše, prijatniije i sigurnije. Kada bih sabrala koliko su sati moja dva osnovca proveli u školi (a provešće još mnogo) a koliko u vrtiću – koji treće, mezimče još pohađa, ispalo bi da to kako su prostori u vrtiću i školi opremljeni je makar isto toliko važno koliko i njihova dečija soba.

Napomena: Tekst je realizovan u saradnji sa kompanijom Tarkett