Današnja deca ne znaju da se zabavljaju. Da, klinci samo „bulje“ u mobilne telefone, ne zanima ih priroda ni igra napolju.
Koliko puta ste čuli ove rečenice, možda i iz vlastitih usta?
A da li je baš tako? Da li mi našim klincima možda ne nudimo alternativu? Da može raspust da se provodi drugačije i lepše, govori neobičan Kamp Kambre, koji po drugi put organizuje Svetlana Milutinović na padinama Homolja. Već sam pisala o ovoj neobičnoj i divnoj mami, koja se sa suprugom vratila iz inostranstva kako bi sa svojom porodicom uživala u predivnom okruženju Homolja. Suprug je magistrirao urbanizam na Sorboni, ona je pejzažni arhitekta, ali su svoju ljubav prema prirodi pretvorili u način života i – posao. Još pre nekoliko godina osmislili su BioBre brend, domaće proizvode koje sami, s ljubavlju prave u toj netaknutoj prirodi.
Sedam dana u prirodi.
To je to
Svetlana je uz pomoć porodice i prijatelja prošle godine osmislila kamp kakav nie uobičajen za ove prostore. Zamislite decu koja se slože sa ovim pravilima:
NEMA: mobilnih telefona, kompjutera, televizora, tableta, fejsbuka, igrica, brze hrane, gaziranih sokova, asfalta, stresa i roditeljskog gunđanja, šminkanja i lickanja!
IMA: jurcanja po livadi, pevanja i sviranja uz logorsku vatru, zdrave hrane, streličarstva, brige o domaćim živuljkicama, muženje koza i pravljenje sireva, vađenje krompira i održavanje bašte, kuvanje pekmeza, upoznavanje biljčica, raznih obuka, radionica i kurseva: prva pomoć, samoodbrana, prevencija kod polnoprenosivih bolesti, fudbala, prskanja vodom, snalaženja u prirodi, smehotresa, psiholoskih radionica, učenja stranih jezika, recikliranja, kompostiranja, slikanja, potrage za blagom, pravljenja kućice na drvetu, druženje sa decom iz cele Srbije i sa drugih meridijana i jos tako mnogo toga!
I ne samo to, sve ovo im se dopadne, jako!
Ceo koncept mi se jako dopada, ja sam dete sa sela, mi porodično obožavamo prirodu i trudimo se da se „zavučemo“ u što više lepih kutaka širom Srbije. Popričala sam malo sa Svetlanom o kampu, kako bih vam približila kako sve to zapravo izgleda:
- Iza vas je prva godina kampa. Da li je to bila avantutra uskakanja u nepoznato, da li ste znali šta ćete tačno raditi i kako će deca reagovati i kako se ideja rodila, a vi je gajili i razvijali?
Svaka novina je korak u nepoznato. Ipak, s nekim stvarima smo imali dosta iskustva: i suprug i ja smo stručnjaci (pejzažna arhitektura, permakultura, rad sa decom), godinama unazad uzgajamo povrće i voće po principima organske proizvodnje, a na primeru svoje dece smo se osvedočili o blagodetima boravka u prirodi i angažovanja u bašti za njihov rast i razvoj. Novo je bilo pitanje – kako to sve priuštiti velikom broju dece, kako se organizovati, gde pronaći sponzore. Iako je bilo sitnih početničkih grešaka, ti „prvi mačići“ nisu bačeni u vodu nego su odnegovani kako valja, na radost i posetilaca i organizatora kampa. Aktivnosti smo u početku smišljali stihijski, onako kako su nam padale na pamet, a kasnije se izdvojilo i iskristalisalo ono što je važno i, pre svega, izvodljivo. U svakom slučaju, deca su bila prezadovoljna, a mi smo saznali šta treba da usavršimo sledeće (to jest ove) godine.
- Na osnovu čega ste znali da će deca želeti da dodju na Homoljske planine i 7 dana provedu bez svih čuda tehnike, telefona i udobnog života na kakav su navikli?
Deca su po prirodi avanturisti i istraživači. To je prosto izazov kome ne mogu da odole. Osim toga, česta je kod njih identifikacija sa junacima avanturističkih filmova i dečjih romana. Zelena brda i pitomi pašnjaci Homolja nalikuju na one na kojima su nastanjeni Hobiti, a deca su slobodna da se samoorganizuju na sličan način na koji to čini družina Petra Pana iz Nedođije.
Pa ima li nečeg primamljivijeg za slobodarski dečji duh 🙂
- Kako je izgledao kamp i kako sa ove vremenske distance doživljavaš tu avanturu? Sigurno da je bilo lepo, kada ponavljate opet isto 🙂
Jeste, bilo je prelepo. Svi smo uživali, i svi smo mnogo toga naučili. Spavali smo u šatorima, jeli domaću, tradicionalno gajenu hranu koju smo sami uzgajali u bašti. Veliku pomoć imali smo od
volontera iz WWOOF-a (World Wide Opportunities on Organic Farms), a deci je bilo zanimljivo da se sa gostima iz inostranstva sporazumevaju na raznim jezicima. Najveću radost je, ipak, pričinjavalo druženje s domaćim životinjama. Ili možda ipak pevanje kraj logorske vatre. Ili prskanje vodenim balonima, nisam sigurna (smeh).
- Kako će izgledati ovogodišnji kamp, šta ste sve lepo osmislili, kada se dešava i kakvi su vam kapaciteti?
Ove godine kamp vodi ista ekipa, pojačana novim stručnjacima – učiteljicom koja je realizator seminara za izvođenje integrisane ambijentalne nastave, sportskim instruktorima itd. Zadržaćemo
stare sadržaje u kojima su deca uživala: pravljenje indijanskih kućica, briga o domacim životinjama, baštovanstvo, igre bez granica, fudbal, gadjanje vodenim balonima i prskanje vodom u svakom obliku :D, gadjanje lukom i strelom, mačevanje, potragu za blagom, likovnu radionicu, ali ćemo ubaciti i mnoge nove: recikliraćemo hartiju, učiti da se orijentišemo pomoću karte, kompasa i prirodnih orijentira, pravicemo kućicu na drvetu, imati arheolšsku radionicu, praviti igračke od recikliranih materijala, imati origami radionicu, upoznati neke nove sportove i još svašta nešto 🙂
U poslednjoj smeni kampa koji je namenjen iskljucivo za tinejdžere biće sadrzaji potpuno prilagodjeni njihovom uzrastu, izmedju ostalog imaće kurs prve pomoci i kurs samoodbrane.
- Roditelje sigurno zanima i koja je cena kampa i šta je u tu cenu uključeno?
-smeštaj
-ishrana (sva hrana koja se konzumira u kampu je iz bašte u kojoj se uzgaja neprskano voće i povrće, mleko i sir iz domaćinstva u kome krave pasu travu, kiflice i proje od brašna neprskane pšenice i kukuruza)
-preko 50 različitih kreativnih, edukativnih, kulturno-zabavnih, sportsko-rekreativnih aktivnosti i radionica
-rad sa stručnim licima (realizatori seminara integrisane ambijentalne nastave, sportski treneri, umetnici, psiholozi, nastavnici)
-razna remek dela nastala u kampu (oslikana šolja, slika rađena na papiru koji će deca sama da recikliraju, krpene lutkice, i još more *hand-made* zavrzlamica koje ćemo praviti)
-majica sa logotipom kampa KamBre
-kapa sa logotipom
-bedž kampa
-CD sa svih fotografijama tokom kampa
-specijalni ručak za roditelje poslednjeg dana kampa
-džakče sa zdravim povrćkicama, voćkicama i aromatičnim biljkama iz kampa, kao i oslikane teglice dzemića i slatka i kojekakvih čudesa koja deca budu pravila u kampu.
[su_frame]Za sve informacije posetite sajt biobre.rs, nadjite nas n FB strani kampa ili pišite na brebiobre@gmail.com[/su_frame]
