Da li i tvoja kćerka igra #KaoDevojka?

I zašto ne?

Ima li išta prirodnije za decu od kretanja, od skakanja i trčanja? Ima li išta lepše nego da devojčice i dečaci od malih nogu stiču naviku da vežbaju, da izgrade skladno telo, čtvrste mišiće i izvežbaju gipkost i stpljenje, bez obzira na to čime će se sutra baviti?

Zato te draga mama pitam: Da li i tvoja kćerka igra #KaoDevojka?

Ali, u pubertetu, čak pola devojčica iznenada odustaje i prestaje da se bavi sportom, pokazalo je istraživanje koje je u dužem vremenskom periodu sproveo Always. I podaci su slični za ceo svet.

U pubertetu, devojčice napuštaju sport. Masovno.

A sport je ključan za razvoj samopouzdanja, pokazuju podaci (brojke u PDF vidite OVDE).

Zašto devojčice napuštaju sport?

Always je uradio opsežno istraživanje pokušavajući da sazna zašto devojčice tako naglo u tinejdžerskim danima gube interesovanje za sport. Jer, to je velika šteta na tako mnogo nivoa… Rezultati su poražavajući, naše (a i svetske) devojčice i devojke zbog manjka podrške okoline počinju da se osećaju kao „višak“ u sportu. Govore im da su previše mišićave, da je sport koji vežbaju muški i da nije za devojke, da će imati prevelika leđa i muškobanjast izgled. Sve dok ih ne pokolebaju. Dok im ne utuve u glavu da nisu za sport.

I to me mnogo pogađa. Kao ženu. Koja se svim srcem bori za to da žene imaju ista prava i mogućnosti, kao muškarci. Da budu ravnopravne, ne jednake. Da mogu i hoće sve što požele, pa makar to bilo igranje ragbija, rukometa ili boksa, pikanje fudbala ili vožnja Formule. Ako ih to čini srećnima.

Kao majku.

Jer, gajim dve devojčice, od kojih jedna već sedam godina trenira karate.  Donosi zlatne medalje, i ispuni mi srce osmehom i pogled suzama kada god se nadje na pobedničkom postolju. I živi sport, i niže medalje i srećna je (još uvek) zbog toga. Koja obožava karate i svu tu smirenost, veštinu  i samopouzdanje koje on donosi. Ali koja je već doživela da joj „drugari“ iz razreda kažu da se pravi važna što je radost pobede i medalje podelila sa njima. Da joj tzv „drugarica“ spočita da je njen sport glup, jer se bori sa nevidljivim čovekom.

Sreća pa je pametnu je rodila majka, još nepokolebljiva. I čuvaću i gajiti tu njenu rešenost da nastavi, koliko god je u mojoj moći. Za sada uspevamo, videćemo šta će doneti pubertet i da li će moć ljubavi biti jača od želje za pripadanjem vršnjačkoj grupi.

Sve to sa sportom pogađa čak i onu devojicu u meni

Koja nikada nije bila sportki tip, ali je imala predispozicije za sport. Čiji tata nije imao strpljenja da me sa sela vodi u grad na treninge, pa sada „matora“ moram da se teram da vežbam jer znam da je zdravo i da mi je potrebno i da se osećam bolje, sampouzdanije, lepše i zadovoljnije kada sam aktivna.

Koja, poput mnogih žena, shvata da je vreme da jednom kažem „dosta“ i poslušam svoje telo i pružim mu pažnju kakvu zaslužuje. Da častim svoje srce i izazovem ga, na nove početke. Da takva budem motiv mojim tinejdžerkama, kao što su neke sjajne, hrabre žene motiv meni. One, koje, kao ni ja, nisu imale sigurnu ruku da ih pridrži kada padnu i poguraju da potrče brže.

I drugaricu, takođe

Krećem se u ženskom društvu, pričam sa ženama, mamama, i sve vreme one stalno pričaju o kilaži. I dijetama. O ishranama ovakvim ili onakvim. Nijedna i nikada o sportu. Zašto?

Da li nam je neko iščupao gen za bavljenje sportom. Ili smo naučene da pobogu nije za ozbiljne žene da  trčkaraju stazom, ili ne daj bože dižu tegove.

Hajde da za početak, promenimo pravila. Za sebe. I za naše kćerke. Učimo ih, na primeru. I uz puno podrške, koja im je potrebna čak i ako vam to tinedžerski i mušičavo nikada ne prizna.

U okviru svoje kampanje „Igraj i dalje #KaoDevojka“, Always ohrabruje sve devojke da nastave da se bave sportom. Kojim god požele.

A ja ohrabrujem vas, drage mame, da im date krila. Primerom.

Oduševljena sam načinom na koji su devojčice reagovale, i zahvalna na komentarima koje sam imala prilike da vidim. Prepoznale su hrabre, okretne, stamene žene i devojke da ih ova priča pogađa u samu srž, u njihovo PRAVO da budu sve što požele, pa makar igrale ragbi, što da ne?

Iza svake uspešne devojke, očito osim mnogo truda, rada, nespavanja, pokušaja i padanja, stoji barem jedna mama. Uvek i bez izuzetka. Verujem da je i mama Milice Mandić bila ta koja je uvek bila uz nju (naravno, uz fenomenalan klub i svu ostalu „logistiku“, i dala joj krila da poleti ka zlatnoj Olimpijskoj medalji – koju potajno priželjkujemo i na ovim igrama 😉

I Milica se pridružila kampanji poslušajte je i pridružite se svim ostalim devojakama. Jedna drugoj smo najbolja, često i jedina podrška.

[su_frame]Igrajte #KaoDevojka i na FB tabu stranice Mi devojke , postavite svoju sliku kako vežbate. Izgledaće ovako:[/su_frame]

I zatim je, kao znak podrške postavite kao profilnu, ili jednostavno podelite, uz #KaoDevojka poruku. Promenimo pravila, nemojmo čekati da se kao mi, u četrdesetima setimo da nam sport ne donosi samo lepo telo i vitku figuru, već i fokus, snagu, uživanje i jačinu volje potrebnu da uspemo, šta god da smo rešile.

Igrajmo i dalje #KaoDevojka!