7 razloga zašto vaše dete treba da vežba karate

U vreme kada je „in“ da deca trče sa aktivnosti na aktivnost a roditelji izigravaju taksite, skoro da je sramota reći da deca ne idu ni na jednu aktivnost, da su „lenji roditelji“, koji zaboga zapuštaju sopstvenu decu. Naša mala velika porodica ima neke svoje principe kada su u pitanju dečije aktivnosti. Nije mi važno da mi mališani budu „vunderkindovi“, da sviraju Mocarta sa ti, tečno pričaju strani jezik sa pet, vežbaju tri sporta istovremeno. Poštujem ako je to nečiji izbor, ako iza tog izbora stoji dečija, a ne samo roditeljska želja. Ako im deca ne služe kao trofeji za nadmetanje sa drugim roditeljima.

Početak – zašto karate?

Ovako je počelo, u vrtiću, s 4 godine.

Naša deca idu samo na jednu aktivnost –dvoje starijih treniraju karate. I inicijativa da krenu u tu avanturu bila je naša. Jana je imala problem sa stopalima i preporučili su nam sport u kojem se vežba bos, najbolje karate. Poslušali smo ih i ona je još u vrtićkoj grupi u „Zvezdici“ naučila prve karate poteze.

Danas, posle 7 godina, Jana se takmiči u ovom sportu (uspešno),  državna je prvakinja u svojoj uzrasnoj kategoriji, uživa i druži se sa drugarima, a karate je bolje uticao na njena stopala i od uložaka i ortopedskih cipela koje smo probali (ovo je naravno moje, subjektivno mišljenje, ne tvrdim, niti sam lekar). Aleksa, koji je tri godine mlađi od sestre i tek je završio drugi razred, može da se pohvali smeđim pojasom. Oboje su svoje pojaseve zaslužili, vrednim i upornim radom i treniranjem, koje oni shvataju kao igru. Divnu i lepu igru.

Mnogo sam srećna što smo davnih dana, u vrtiću u Mirijevu nabasali na treninge karatea i rešili da probamo. Taj  divni drevni sport je mnogo doneo mojoj deci i nama. I napisaću vam razloge zašto mislim da svako dete treba bar malo da vežba karate (ili neki drugi bazični sport).

Karate razvija telo

Danas, oni uživaju do daske i svojim očima vidimo koliko im dobra donosi to što treniraju ovu drevnu veštinu. Karate je na fenomenalan način razvio njihova tela, mišići postaju vretenasti i čvrsti, a telo dobija lepo držanje i stav.

Beskrajno me raduju njihove anegdote sa treninga, pa je tako njima kondicioni trening „mama, samo smo se igrali“, a kada ih naš trener Slaviša Pušonja pita čega bi da se igraju oni traže  – plank! Jana već ima lepo razvijene mišiće za koje ja nisam sigurna ni da ih imam, a Aleksa je u stopu prati.

Karate je sjajan za njihova tela, i što je još bolje, radi divne stvari za njihovu psihu. I tek ćemo videti benefite od toga.

Karate podstiče takmičenje, ali na onaj lep način

Zahvaljujući karateu, oni danas imaju sjajne drugare, decu okupljenu oko igre u kojoj, u odnosu na ostale sportove ima tako malo sujete i loših vibracija, malo ili nimalo roditelja koji jure sopstvene neiživljene ambicije, jer nema novca, ni bogatstva. Od karatea se niko nije obogatio. I to me raduje, jer moja deca ne idu na te treninge da postanu novi Đokovići ili Đorđevići, već da uživaju u sportu.

Takmičenje je važno, i važno je naučiti da gubiš. Podjednako kao da naučiš da pobeđuješ i da se nosiš sa pobedama. To će odlično razumeti roditelji koji imaju preambiciozno dete, koje ne ume da gubi i koje sebi nameće strašno visoke stepenice. Ili oni koji imaju stidljivo i rezervisano dete, koje neće da se takmiči da ne bi bilo u centru pažnje.

Ja ih imam oba, i za oba je sjajan „lek“ bio karate. Potrajalo je dok je Jana pristala da ide na takmičenje a ne bude prva, i dok su se proredile suze kada izmakne medalja ili osvoji „samo“ bronzu.

Razvija samopouzdanje

Kao mama dve devojčice i jednog introvertnog dečaka,vrlo dobro znam koliko je samopouzdanje važno. Moj dragi i ja radimo na samopouzdanju kod dece, pažljivo je hranimo i zalivamo, ali nema ništa lepše od toga da oni sami, na delu vide da kada imaju cilj i fokusirani su na njega, korak po korak postaju bolji, brži, snažniji. Istraživanja pokazuju da je karate veoma visoko na listi sportova koji razvijaju samopoštovanje, samopouzdanje i fokusiranost na ciljeve.

Uči nenasilju

Karate je drevna veština (u nešto modernijem obliku)  razvijena kako bi se branili uljeza. U karateu nema ničeg nasilnog ni napadačkog. Karate majstori znaju da se odbrane, ali mirnoća duha i samokontrole koju steknu je neverovatna. Ja sam našeg karate trenera Slavišu za sve ove godine videla samo jednom ljutog, i to kada je pulen, pomoćni trener, slomio vilicu na takmičenju. Bio je ljut na sebe, jer tog dečka, iako je odavno punoletan, smatra svojim detetom i svojom odgovornošću.

Karate, kao i druge borilačke veštine, uči strpljenju. Svaki pokret se ponavlja mnogo, mnogo hiljada puta. Ne možeš postati majstor dok ne izvežbaš toliko, da tvoje telo samo radi, naučeno i izvežbano da misli i diše onako kako se kreće. Strpljenje je keva.

Razvija socijalne veštine

I to u dobrom društvu. Karate je sport gde nema prečica, nema brzog uspeha, nema ni novca, preambicionznih roditelja i uopšte te  troterovske „ekipe“  – sledeće godine moje dete će biti šampion i doneti nam brdo para.

I nekako i ekipa dece i roditelja u tom našem klubu „Junior“ u Batajnici, formirala se spontano i lepo. Kaže trener naš, oni kavgadžije, napucani, nafurani, otpadnu brzo, sami odu, ne snadju se. Deca lepa, snažna, vaspitana, sva takva da ih poželite za prijatelje deci. Druže se, neki i zaljubljuju, uživaju na takmičenjima, pripremama i putovanjima.

A moj dragi i ja imamo više poverenja u našeg trenera (zapravo mnogo više), nego u našu učiteljicu. Pokazao se ne samo kao dobar sportista, već i pedagog, i neko koga naša deca obožavaju.  I već godina, umesto na rekreativnu sa školom, šaljemo decu sa našim klubom na karate kamp. Znam da će jesti kvalitetno, da će po ceo dan biti napolju, da će trenirati napolju, da će biti zbrinuti i srećni.

Bonus  – Dete vam može biti zlatni olimpijac

Posle previše čekanja, od 2020. karate će biti olimpijski sport. Konačno! I nadamo se da će naši klubovi, koji tako lepo i marljivo rade sa decom, izroditi nekog olimpijskog šampiona, što da ne?

Ja sam veoma zahvalna našem treneru Slaviši i našem klubu Junior Batajnica  za sve divote svih ovih godina i radujem se svim budućim uspesima.

A vi, šta čekate, pravac karate klub 🙂

Fotografije: Privatna arhiva i Klub „Junior“ Batajnica