Draga deco, čemu bismo voleli da vas naučimo

Ranije sam mnogo značaja pridavala vaspitanju.

Bila sam sjajan roditelj. Sve dok nisam dobila decu.

A onda sam malo na teži a malo na lakši način shvatila da deca nisu prazna knjiga u koja mi upisujemo slova po svom nahođenju. Nisu naš spisak lepih želja u koji dodajemo ono što MI želimo.

Deca su ljudi, karakteri, koje, ako imate sreće, mudrosti i upornosti, možete malo, sasvim malo da moderirate i usmerite.

Da im date snage i dovoljno će biti da im ne potkrešete krila. Znam, to je mnogo teže nego se šepuriti i govoriti da smo ih mi vaspitali, mi im usadili određene osobine i poglede na život.

A zapravo, znamo, od presecanja pupčane vrpce, oni su svoji. Ma, znala sam po tome kako su u porodilištu plakali, šta me kod kuće čeka.

Divno je praviti ljude

I na tom velikom i divnom, divljem i iscrpljujućem putovanju koje možete nazvati vaspitanje, odrastanje, formiranje Čoveka, ima mnogo uspona i padova, preispitivanja i shtrahova, strepnji i porstanja pod teretom odgovornosti. Jer, ma šta mi mislili o ulozi roditeljstva danas i koliko god „jahali“ na komformističkim floskulama savremenog društva da se ništa ne mora pa ni da se produži vrsta i da nam je posao je život nova mantra, ja duboko verujem da na ovom svetu nema važnije i odgovornijeg strmljenja od toga da pravite ljude.

I pod tim teretom svakodnevno se preispitujem i maštam kakve ja to ljude želim. Šta će od mene i oca pokupiti (dobro kao i loše). Kakve to osobine želim da im nas dvoje prenesemo i usadimo? Koje vrednosti da im budu najvažnije u životu, toliko, da ne gledaju njihovu cenu?

Draga moja deco, ako bih želela da sastavim „uputstvo za život“, ovo bih vam napisala:

Volite

Ništa na ovom svetu nije važno kao to. Nemojte samo čekati da budete voljeni, da budete hvaljeni, da budete obožavani, kako bi uzvratili istom merom. Volite, jer u pružanju ljubavi je ogromna sreća. Voleti ljude, bića, pojave, stvari nikada ništa nije loše donelo. Nedostatak ljubavi je s druge strane, naneo ovom svetu mnogo i previše zla.

I ne samo da je važno da volite, važno je da tu svoju ljubav pokažete. Nekada će to biti reči, nekada pogled, prijateljski zagrljaj, pružena ruka oprosta. Ljubav je najčvršće ikada stvoreno vezivno tkivo i nadam se vam vaš tata i ja to svaki dan na delu pokazujemo. Sve drugo, sve loše što može da se ispreči, sve je prolazno i rešivo, ako ljubav vlada.

Plašite se

Samo budale se ne plaše ničega. Uvek su me nervirali oni koji pričaju samo o tome kako se ne treba ničeg plašiti u životu. Verujem da su nam groblja puna onih koji se ničeg nisu plašili, a i da su oko nas mnogi ljudski primerci koji su olako pravili velike odluke i rezove.

Hrabrost je za mene kada se suočiš sa posledicama svojih odluka i kada možeš da se suprostaviš svom strahu. Pisala sam vam već koliko je meni kolebanja i razmišljanja bilo potrebno da donesem odluku i napravim korak da posle 12 godina promenim ušuškanu poziciju i promenim ne samo firmu u kojoj radim, već i profesiju. Uprkos strepnji da li ću biti dovoljno dobra, ta odluka je kao lavina pokrenula još mnogo dobrih stvari. Zato što sam se plašila i što sam se svom strahu suprostavila.

Obrazujte se

Mogla sam napisati, završite školu, završite fakultet… Ali, smatrala bih se neuspešnom ako učenje shvatite samo kao put do boljeg radnog mesta, veće plate i udobnijeg života.Učenje je samo po sebi tako lepo i divno, da ne vidim nijedan razlog zašto ne bi učili celog života. Pa, hej, život je tako lep i ima toliko toga da se vidi, istraži, oseti! Znanje je jedini „alat“ koji vam niko nikada neće moći da oduzme.

Zato tako uporno i tvrdoglavo, i majčinski dosadno pričam o tome da mi je najveći zadatak da ne zamrzite školu i da zavolite učenje. Onda kad prestanete da učite za mamu, tatu, učiteljicu, ocenu, onda će to biti prava stvar a ja ću biti jako ponosna.

Čuvajte ljude

U vašem životu će, nadam se biti mnogo različitih vrednosti, pokretnih i nepokretnih, ali samo je jedna vredna ogromnog napora i truda  – ljudi. Iz mora onih sa kojima ćete dolaziti u kontakt, treba polako i strpljivo da prosejete ono drago kamenje uz koje ćete vi rasti i biti bolji ljudi, koji će uvek biti sa vama i uz vas. Nadam se da ćete to biti jedno drugom.

Za te ljude, vaše ljude, vredi i da podmetnete grbaču i da oprostite nepravdu i da se pomučite da investirate u taj odnos, da potrošite vreme, pređete kilometre. Jer, vredi.

Za ovih skoro četrdeset godina, upoznala sam jako, jako mnogo ljudi, vodila mnogo zanimljvih razgovora, pa i dalje ništa na svetu ne može da zameni zagrljaj vašeg oca, i sve rečeno uz neizgovorene reči. Moja srodna duša. Ne moram godinu dana da vidim moju kumu u Americi da bih znala da je moj čovek, za kojeg ću da odem na kraj sveta ako treba.  Zato i dalje, posle 16 godina imam nevidljive niti koje me vežu za voljenu sestru na najudaljenijem kontinentu. Takve ljude vam želim i takve ljude čuvajte, do kraja sveta.

Postavljajte ciljeve

Znate da svakog jutra kada ustanem, prvo napišem listu obaveza za taj dan. Šta moram, šta želim, čemu stremim? Mislite o tome, svakog dana, verbalizujte, zapišite. Gde ćete biti za dan, dva meseca, godinu dana, pet godina? Mislite o tome, svakog dana i bićete tamo. Kada sam  u četvrtom gimnazije rekla da želim da budem novinarka, razredna mi je otvoreno rekla da ja to ne mogu. Mogla sam, itekako, samo je trebalo da shvatim da mi je to cilj.

Sada, kada želim da na drugom kraju sveta učim vas i od vas, ja znam da ću to postići, pre ili kasnije. I to baš zbog vas, jer, ako me poslušate draga deco, moj dragi i ja zapravo ćemo „napraviti“ ljude koji su od sjajnog štofa ali nisu za ovu zemlju. Sve ovo što pričamo  – dobar, pošten prema sebi i drugima, vredan, uporan, sve se to ovde sistematski potcenjuje i devalvira. Ali, sve to ljudsko u nama sigurna sam, naći će način način da se probije i ispliva, ostali ovde ili ne, ne brinite. Nikad se za dobro nemojte kajati.

Dajte sve da ih ostvarite

Ciljevi ostaju samo lepa slova na papiru ako ne radite na tome da ih ostvarite. Ako ne gurate napred, ne zapnete jako, i ne borite se za ono što vam je važno. To važi za sve, od pojedinca, preko firmi do država. Nedavno sam čula podatak koji mi je prvo pao na pamet kada sam krenula o ovome da pišem:  Koka Kola je dala sebi u zadatak da do 2050. godine svu vodu koju uzmu od prirode da bi pravili svoje proizvode  njihove fabrike radile, vrati nazad – u prirodu. Ambiciozono, i korisno, za njih čak i neophodno, jer je voda sastavni deo njihovih proizvoda.  Dali su sve od sebe i naravno uspeli, ali mnogo pre roka, ove godine. Živeli su jedan od svojih (mnogih) ciljeva. Jer je važno. Neophodno.

Tako ćete, nadam se i vi, znati da proberete šta je ono za šta je mnogo važno da se borite. I da grizete i ne odustajete.

Nekada se nećete boriti za clj, već za ono što vam je važno. Nisam, ulazeći u Udruženje Roditelj imala nikakav svesno formiran cilj, ali sam znala da mi je jako važno da drugi roditelji znaju šta su njihova prava. I iz toga se izrodilo 10 sjajnih godina mog života. Na toj vrednosti.

Budite luckasti. Budite gladni (Stay hungry. Stay foolish)

Nije ni čudo što je ova filozofija Stiva Džobsa toliko prihvaćena i obožavana širom planete a „ajfon“ je filozofija i pristup životu mnogo više nego samo proizvod. On je prvi masovno uspeo da nam „proda“ priču o posebnosti, i to ne  onaj izlizani način da moramo da budemo posebni i drugačiji po svaku cenu. Već da svemu možemo da priđemo s druge strane i pogledamo iz drugog ugla. Da mislimo drugačije.

Mislite drugačije, i svet će za vas biti drugo mesto.

Neka vas ne vodi ni srce ni mozak, već – stomak

Niko vam više na svetu ne želi dobra nego mi, mama i tata.  Ali, znamo da ne možemo da živimo vaše živote. Ako bi svu mudrost i svu ljubav morali da sabijemo u jednu poruku, rekla bih, a tata bi se garant složio

  – Neka vas ne vodi ni srce ni mozak, već – stomak.

Jer, previše razmišljanja zna da izludi čoveka, srce je često varljivo i odvlači nas u pogrešnim pravcima. Ali, stomak, on je nepogrešiv. I kad imate „taj“ osećaj u stomaku, znajte da je to to 🙂

Ovo je sedmi tekst u okviru projekta CCBNA – Coca Cola Bloggers Network, društveno odgovornog projekta, kojim se blogeri motivišu da ojačaju svoje blogovanje i blog pretvore u posao. Preporučujem i da pročitate blogove mojih kolega uključenih u projekat.