Kako da deca odu na vreme u krevet

Ovaj naslov je tu da pomislite kako ću vam dati neko instant rešenje. Ali ja ga – nemam.

Zapravo, borba za odlazak na spavanje jedna je od svakodnevnih koje vodim.

Kada si roditelj, onda ti se život ponekad čini kao niz bitaka – bitka da se porodiš, bitka da dojiš, bitka oko uspavljivanja, hranjenja, zdrave hrane umesto fast fuda… Odlazak na spavanje je jedna je od tih „bitaka“ u kojima uopšte nisam sigurna da li ih dobijam ili gubim i šta je zapravo dobro.

Znam šta preporučuju lekari i šta kaže nauka koliko je sna dovoljno. Znam i svoju decu, i to da ih nekada premalo viđamo i da prosto ne želim da im još dodatno kradem od momenata koje volimo. Ali, kada alarm ujutru zazvoni a porodica „zombija“ krene da se sudara po kući, po ko zna koji put proklinjem svoju bolećivost.

Čak ni kada su bili bebe, nisam moju decu uspavljivala pre osam – devet. Sa prvim detetom sam još i uspevala da zaspi pre devet, naročito zimi, ali kako je dolazilo koje dete, bilo je sve teže održavati neki strogo zacrtan ritam. Sportski treninzi, rođendani, letnje šetnje ili posete, sve to remeti naše planove  o tome da deca u devet budu u krevetu. Ali, bez obzira na sve, stvarno nisam u fazonu da mi deca u 19 sati idu u krevet i da propustimo mnogo toga divnog i sjajnog. Da propustimo život.

Više dečijeg sna, više majčinskih živaca

S vremena na vreme pojave se studije, koje nam, kao da već i sami ne znamo, nabijaju na nos činjenicu da naša deca možda spavaju premalo. Jedno Australijsko istraživanje, na primer, rađeno na 3.600 dece čak tri puita tokom njihovih prvih 9 godina pokazalo je da deca koja su na spavanje išla u 8 i 30 kasnije imaju bolji kvalitet života. I ne samo da deca imaju bolji kvalitet života, već više dečijeg sna donosi bolje mentalno zdravlje majkama!

Pa, ima logike. Jer, ako se do kasno bakćeš decom, i ne ostane ti skoro nimalo budnog vremena za sebe, tvog partnera, vaša interesovanja, s vremenom ćeš stvarno utrti put ka Lazi (bolnici za mentalne bolesti, prim. aut). Ne mislim nikako da su deca smetnja, daleko bilo, ali ovakav ubitačan ritam posvećenosti do kasnih sati vrlo je iscrpljujuć i s vremenom strašno frustira. Pisala sam vam već, kako sam u momentima kada moj mozak samo vrišti da mi treba 3 minuta mira, bežala u kupatilo da bih – čitala knjigu!

Gde grešim kada je odlazak u krevet moje dece u pitanju?

No, da ne skrećem sa teme, svakako da uravnotežen dan u kojem deca imaju manje više ustaljen raspored u velikoj meri olakšava roditeljima još od prvih dana. Ali, ono što hoću da podvučem (a možda i upozorim one mame koje imaju jedno dete a planiraju ih još), jeste da je sa uvećavanjem broja dece taj ritam sve teže održati. Toliko, da nekada svesno popuštam i prepuštamo se pomalo stihiji. Što bi rekli, da bi negde dobio, negde moraš i da izgubiš.

Nekada mi zaista nedostaju dani kada su svi bili mali, dakle nisu išli u školu, pa nije bilo kasnih sportskih treninga, ni tinejdžeraskih tuširanja od po 45 minuta, kada su bili toliko mali da sam mogla da ih sve na brzinu okupam u jednoj kadi, pročitam jednu pričicu za laku noć. Ali, deca rastu, rastu i njihove potrebe a i naše shvatanje dnevnih rutina i odlaska na spavanje.

Primetila sam kada uspem da „ispoštujem“ sama sebe i svoje ideje, da sve to ide lakše, i brže. Navešću vam neke od njih, možda vam pomognu. Namenjene su pre svega roditeljima koji imaju malo veću decu i više njih.

Kako da deca odu na vreme u krevet

Pripremi sve unapred

Često se desi da smo negde do večere i onda ulećem u kuću i spremam šta da jedu. To nam dodatno pojede vreme, a dok ja kuvam, oni se tako sporo spremaju za spavanje da to nije vidljivo golim okom.

Unapred odredi raspored spavanja

Naša deca imaju dve sobe – trenutno starija kćerka koristi jednu malu, a dvoje manjih veću. Ali, najčešće spavaju svi zajedno i kombinatorika ko je u krevetu sa kim donosi mnogo prepirke i odlaganja spavanja. Raspored zato mora i ovde da se pravi (avaj).

Ograniči dužinu tuširanja

Ako imate tinejdžera ili predtinejždera, ovo vam neće biti smešno. U stanju su da se kupaju čitav sat, potroše svu vodu i osujete spremanje ostalima. Zato je tajmer super taktika za dugokupače. Vikendom ih onda puštam da uživaju. Imam i ja dušu (nećete verovati).

Fokusiraj se na njihovo povečerje

Kako su mi deca sve veća a i pokušavajući da ohrabrim njihovu što veću samostalnost, puštam ih da se sami spreme za spavanje. Ali, dok se ja bavim nečim drugim, oni su u stanju da se zaigraju, i da se odlazak u krevet nepotrebno otegne, pa se još i razigraju i razbude. Ako sam ja tu, ipak to sve ide mnogo brže (iako ne volim da izigravam „momstera“ niti da po 100 puta pitam da li su oprali zube i obukli se). 

Skrati rutinu

Ne mora svako veče da se sprovede ful ritual – nekada je važnije da legnu ranijie nego da sve odradimo po pe esu. Ovo naročito važi ako su preumorni ili ih sutra čeka nešto važno u školi. Sa najmanjom princezom imam dogovor da kada omašimo određeno vreme, rutinu skraćujemo tako što izbacimo čitanje. To ne volimo ni ona ni ja, ali nekad je to jedini način da je požurim. Ili da jednostavno prepustim tati da ih spremi za spavanje, kod njega je to obično sve gotovo za 10 minuta 🙂

Ne nerviraj se

Oni će leći na kraju, ovako ili onako, a tvoje nerviranje neće ništa promeniti.  Traži im da naviju sat i sami se bude ujutru. Kad zakasne koji put u školu, shvatiće da moraju ranije da legnu.

Nije sve tako crno, naprotiv

S druge strane, male spavalice sada rade ono što smo do pre nekoliko meseci smatrali nezamislivim- vikendom ujutru nas puste da malo duže odspavamo. I nekad, samo nekad, moj dragi i ja ih slušamo kako u 10 uveče, kada bi trebalo već da spavaju, šapuću ispod ćebeta misleći da ih mi ne čujemo, i smeju se zvonko, i krišom se topimo. Vole se, nedostaju jedno drugom, pa neka ih još pet minuta. A onda na glas kažemo – ekipa, tišina, vreme je za spavanje 🙂