Taj sićušni dečak je prvi put proslavio svoj rođendan i duvao svećice, a neki mališani su prvi put u životu videli lift i bazen. Njihove okice su sijale od iznenađenja kada su prvi put probali vrste voća za koje nisu znali da postoje – ananas i badem.
Ovo nisu deca iz nekog izolovanog plemena, već mališani iz raznih krajeva Srbije koji su se prethodnih godina družili na „Drugarijadi“, kampu prijateljstva koji od 2013. godine organizuje Fondacija „Novak Đoković“.
Obične stvari kao čudesa
Jedva sam suzdržavala majčinske suze, dok smo jednog popodneva moje blogodrugarice i ja bile gošće Fondacije „Novak Đoković“ i slušale od devojaka iz njihovog tima kako nadahnuto i s puno ljubavi pričaju o projektima Fondacije. Od svih aktivnosti, čini se da je Drugarijada najveselija i najviše im prirasla srcu. Upravo jer nekim mališanima koji rastu bez mnogo šansi u životu i bez prilike da uživaju u stvarima koje mnogi njihovi drugari doživljavaju kao obične i svakodnevne.
Početak školske godine u prosečnoj porodici osim učenja često je i u znaku planiranja ekskurzija, izleta i rekreativne nastave. Znam dobro iz svog iskustva koliko je „običnom“ roditelju teško da detetu ili deci priušti takvo, nesumnjivo lepo i korisno iskustvo. Ali, da li ste se nekada pitali šta je sa mališanima koji NIKADA nisu bili na izletu, ekskurziji, nikada nisu otišli iz svog rodnog mesta, posetili bioskop, muzej, videli more ili planinu?
Kako se promene dešavaju?
Da li smo nekada otišli dalje od „kruga dvojke“ i centara gradova i videli kako mnoga deca žive? Da li znate da polovina dece mlađe od 6 godina nikada nije išla u vrtić? Deca u manje razvijenim sredinama u Srbiji nemaju adekvatan pristup ranom obrazovanju, većina njih ne pohađa čak ni predškolske programe jer za to nema uslova.
Da ti se srce slomi. Da ti bude žao i da ne znaš šta da uradiš pa da nešto promeniš. I to nije sažaljenje, već prosto osećaj nemoći da neka deca ne mogu da ostvare ni blizu svoje potencijale jer, prosto, nemaju iste šanse kao druga.
Ali, od suza i cepanja srca nema ništa. Ljudi iz Fondacije pokazuju kako se dobrim delima zaista može napraviti pozitivna promena. Drugarijada je zaista sjajan način da se mališanima iz socijalno ugroženih porodica uzrasta od 7 do 10 godina otvore vrata sjajnih doživljaja, druženja i učenja novih veština. Na Facebook stranici Fondacije možete pratiti odbrojavanje do Drugarijade, ali i druge akcije i projekte Fondacije.
Pogledajte kako je bilo prošle godine:
Šta je Drugarijada?
Drugarijada je u stvari kamp prijateljstva, osmišljen kao jednonedeljni događaj u okviru Dečije nedelje koji se tradicionalno održava svake jeseni. Prva Drugarijada je održana oktobra 2013.godine. Kamp je nastao iz želje da se povežu deca iz različitih krajeva Srbije, da se tokom boravka u kampu druže, steknu nova prijateljstva, ovladaju novim veštinama, obiđu nova mesta i ponesu divna iskustva. Svi mališani će dobiti i Drugarijada brosuru.
Do sada su održane četiri Drugarijade i to na Kopaoniku 2013, u Beogradu 2014, na Zlatiboru 2015, i na Kopaoniku 2016. godine,kada je Fondacija ugostila više od 110 dece iz Šida, Pećinaca, Gornjeg Milanovca, Aleksandrovca i Žitorađe.
Ko su učesnici ovogodišnje Drugarijade?
Učesnici Drugarijade su učenici koja dolaze iz isturenih odeljenja osnovnih škola u opštinama koje spadaju među najugroženije u Srbiji, a u kojima Fondacija realizuje projekat “Školice života – zajedno za detinstvo” u saradnji sa CIP Centrom za interaktivnu pedagogiju iz Beograda.
- Ovogodišnja Drugarijada je jubilarna, peta poredu, u godini koja je jubilarna za Fondaciju, slave desetogodišnjicu
- Održava se na Kopaoniku uz učešće 160 dece iz 12 sela u Srbiji
- 50 ljudi učestvuje u organizaciji i realizaciji: volonteri, organizatori, saradnici, animatori
- Aktivnosti na ovogodišnjoj Drugarijadi: puštanje zmajeva, sport i „Igre bez granica“, dan nauke, kreativne i IT radionice, avantura park, pozorište, ples, radionica Crvenog Krsta, revija maski
Neizmerno mi je drago da postoje ljudi koji vide i prepoznaju važne stvari u zajednici. Koji svoje znanje i umeće ulažu u to da deci bude bolje i da što više njih ima iste ili bar slične šanse i početne tačke u životu.
Žao mi je što u našim medijima uglavnom nema mesta za ovakve priče i projekte. Ne donose klikove i lajkove. Zato ja, umesto onih suza s početka, činim bar ono malo što mogu – pišem o toj deci, o divnoj ideji Drugarijade, sa željom da im potraje dugo dugo, i da deci otvori nove, predivne vidike.
