Kada nije prerano da dete uči engleski jezik?

Jedna od velikih muka sa kojima se roditelji danas često sreću je kada i na koji način da u detetov život uvedu drugi jezik, najčešće engleski. Danas je rano učenje engleskog postalo toliko raširen koncept da roditelji često misle da strašno greše ako dete ima pet godina a još ne govori engleski. Gotovo da nema vrtića, škole pa i igraonice koja ne organizuje neki oblik učenja engleskog jezika, pa ne samo tog jezika, na koji su naše uši navikle, već i raznih drugih, daleko egzotičijih. S druge strane, mnogi roditelji smatraju da je to bacanje para i da dete zapravo ne može u tom uzrastu da nauči mnogo više od nekoliko pesmica i da broji do 10.

Kako imam sreću da često srećem  ljude koji su vrlo kvalifikovani da pričaju o mnogim roditeljskim brigama, iskoristila sam priliku da na temu ranog  savladavanja engleskog jezika pričam sa Gordanom Srnić, dečijim psihologom i osnivačem predškolske ustanove Dvorištance, u kojem ona  već 20 godina uspešno decu upoznaje sa engleskim jezikom. U njihovom vrtiću nema klasičnih časova engleskog, niti svako dete bez izuzetka rano uči strani jezik.

Učenje engleskog bez časova

• Zašto vi u vašem vrtiću  „Dvorištance“ nemate klasične časove engleskog?

Pre 20 godina, rano učenje stranog jezika bilo je ogromna novina i roditelji su, kako se čini imali pogrešno uverenje da se sa učenjem drugog jezika može početi tek na predškolskom uzrastu, te da  sticanje takvog znanja predstavlja veliko opterećenje za dete. Osnovni zadatak bio je razbiti predrasude i pogrešna uverenja i to smo zaista pokazali u praksi prethodnih 20 godina. Da deca mogu učiti  bez napora, naprotiv  sa puno radosti  i veselja, ako mi zajedno sa njima pevamo, plešemo, sviramo, glumimo,i gramo se, kuvamo, mesimo, crtamo, čitamo im i pričamo zaniljive pričice koje pokreću njihova osećanja i maštu; Uče spontano, intuitivno i interaktivno, a ne kroz nekakve lekcije iz udžbenika, kako zapravo uče odrasli .

• Kako se došlo do zaključka da deca tako rano mogu da uče strane jezike?

Dokazano je da su deca u ranom uzrastu veoma osetljiva na uticaje iz društvene sredine – čulne utiske, ponašanja, znanja, iskustva, te da je potpuno pogrešno početi sa edukacijom dece tek na školskom uzrastu. Poslovica koja kaže – Bolje ikad nego nikad, ali najbolje nikad kasno – savršeno govori u prilog ovim psihološkim saznanjima. U ranom detinjstvu stiče se mnogo više nego tokom čitavog kasnijeg života, a propušteno se teško nadoknađuje.

Kada nije prerano da dete uči engleski jezik?

• Da li deca uče engleski isto kao i maternji?

Da bi se objasnilo na koji način je najbolje da dete uči engleski ili neki drugi strani jezik, potrebno je najpre malo objasniti kako deca uče svoj, maternji jezik. Dete prve reči izgovara krajem prve godine, a da je najveća osetljivost za razvoj govora, tzv. jezički bum, u periodu od druge do treće godine.  Gledanje procesa u mozgu magnetnom rezonancom potvrdilo je da se uvek aktiviraju ista područja mozga kad se uči prvi, i svaki sledeći jezik. Kada ova govorna područja minimalno sazru (jedna i po do dve godine), deca su spremna za usvajanje svog, ali i bilo kog drugog jezika.  Tempo govornog razvoja, zavisiće u najvećoj meri od komunikacije sa odraslima, tj. od motivisanosti dece da slušaju i imitiraju govor odraslih. Od kvaliteta ove komunikacije, odnosno načina zadovoljavanja autentičnih razvojnih potreba dece ovog uzrasta (osećajnih, saznajnih, ekspresivnih, potreba za pokretom, igrom i stvaranjem) zavisiće ovladavanje govornom aktivnošću.

• Šta to znači?

Deca usvajaju maternji jezik onda kada su dovoljno zrela za to, i kroz interakciju sa odraslima. Zamislite kako bi naša deca  ovladala maternjim jezikom kada bi ga učila samo kroz nekakve lekcije (časove) dva puta nedeljno, bez prirodne, spontane i dinamične interakcije sa sredinom. Koliko bi mu vremena trebalo da savladaju svoj jezik?

Teško da bi i do škole bili sposobni da se tečno izražavaju na maternjem jeziku. Isto važi i za bilo koji strani jezik. Deca doista mogu drugi jezik da savlađuju na  na časovima, kroz lekcije, pitanja, odgovore, u školi stranog jezika…Međutim taj pristup nije najefikasniji, pogotovo za predškolce, a kod dece najmlađeg uzrasta gubi smisao, kaže Gordana, sublimirajući svoje dvadesetogodišnje iskustvo u radu sa decom predškolskog uzrasta.

 Efikasno usvajanje drugog jezika na ranom uzrastu je moguće

•  Na koji način onda vi učite engleski jezik sa decom?

 Kroz svakodnevnu komunikaciju sa decom, igru, različite radionice ili uobičajene radnje:  obuvanje, pranje ruku, užina, rešavanje nekog problema… mi deci možemo postepeno da uvedemo drugi jezik. Spontanost i neformalnost deo su veoma promišljenog procesa zasnovang na psiholingvistici ( psiholog kao neposredni edukator ). U protekle dve decenije u našem vrtiću „Dvorištance“  razvijen je, a potom i konstantno usavršavan metod All day long metod za usvajanje jezika, za koji je od strane edukatora, neophodan veliki stepen faktičke kompetencije, bazirane na osećaju i proceni prilikom primene, kaže Gordana.

• Kako izgleda spontano učenje engleskog?

Kako se, na stranom jeziku, obratiti grupi dece različitog uzrasta i različitog predznanja (neko se tek priključio grupi ), a da se ne stvori konfuzija kod jednih, ili frustracija kod drugih? Važno je najpre imati dobrog edukatora, koji poznaje psiholingvističke metode i provodi dovoljno vremena u interakciji s decom. Deca s lakoćom uče jedna od drugih, po modelu, npr. mlađi od starijih. Oni koji su jasno razumeli neko uputsvo ili zadatak na stranom jeziku, počinju da se ponašaju u skladu s tim, i tako daju primer drugima, koji u tom trnutku nisu baš sve razumeli.  Deca lako povezuju ono što su čula, sa onim što vide, pa brzo i efektivno usvajaju delove drugog jezika, koji se, vremenom, sklapaju u sve veću i funkcionalniju „slagalicu”.

Deca najlakše usvajaju jezik kroz svakodnevne situacije, role – play i spontano izlaganje, bez časova, ocena i pritisaka

Ceo “trik”  u pristupu i tome da se stvori vesela, dinamična, azigrana atmosfera u kojoj su deca aktivni akteri, prisutni celim svojim bićem, a inspirisana da otkrivaju puteve povezivanja sopstvenih misli, tela i osećaja.

Učenje kroz “role- play”

Tako se dobija  takozvani totalni psihički odgovor od dece, koja vođjena kroz različite vrste situacija na jeziku koji se uči (role-play, gluma, slušanje priča, pevanje, društvene i druge igre; prakticiranje veština crtanja, oblikovanja, pisanja, čitanja i druge vrste saznajnih delatnosti), sve to doživljavaju kao normalnu aktivnost pa su bez unutrašnjeg napora, i uvek iznova spremna da učestvuju u toj igri kao učenju i učenju kao igri. Stalno ponavljanje omiljenih pesama, priča i drugih sadržaja, posebno onih koji su emocionalno obojeni, uticaće na efikasnost pamćenja i usvajanja drugog jezika.

Deca s lakoćom uče jedna od drugih, po modelu, npr. mlađi od starijih. Oni koji su jasno razumeli neko uputsvo ili zadatak na stranom jeziku, počinju da se ponašaju u skladu s tim, i tako daju primer drugima, koji u tom trnutku nisu baš sve razumeli.  Deca lako povezuju ono što su čula, sa onim što vide, pa brzo i efektivno usvajaju delove drugog jezika, koji se, vremenom, sklapaju u sve veću i funkcionalniju „slagalicu“.

Dakle, nema časova, ocenjivanja, nema frustracije i reakcije, ustvari nema ni učenja u klasičnom smislu. Deca spontano usvajaju drugi jezik, bez potenciranja samog procesa.

I zaista, zašto izmišljamo “toplu vodu”, kada već znamo kako smo naučili maternji jezik? Ili kako deca u bilingvalnoj sredini sa podjednakom lakoćom usvoje dva jezika skoro istovremeno? Za decu koja odrastaju u bilingvalnim porodicama, prirodno je usvajanje dva različita jezika istovremeno, bez mešanja, pri čemu je bitno da se svaki roditelj služi samo jednim jezikom, kako bi dete moglo identifikovati jedan jezik sa jednim,a drugi sa drugim roditeljem.

Roditelji i njihove sumnje i dileme

• Nažalost, roditelji danas često lutaju između intuitivnog osećaja da bi njihova deca trebala da uče strani jezik i pomodarstva, da se upisuju u razne skupe školice jezika, ili vrtiće gde gostuju profesori iz “škola na glasu”?

Kada govorimo o učenju drugog jezika u preškolskom periodu, pogotovo na mlađem uzrastu, iskustvo pokazuje da su roditeljski stavovi obično iskrivljeni, a očekivanja obojena sumnjom, negativizmom i racionalizacijama  poput onih “još je rano, ima za to vremena”; “kada pođe u školu,”ma nisam ni ja, pa šta mi fali”;”ionako neće ništa naučiti”, “to je samo bacanje para i pomodarstvo”…).

U osnovi često postoji iracionalan strah roditelja da bi se dete moglo izložiti preteranom naporu, stresu (verovatno je da su i oni sami imali loša iskustva i učili pod prinudom) da bi se učenje drugog jezika na ranom uzrastu moglo negativno odraziti na savladavanje maternjeg jezika, te da bi moglo izazvati opštu konfuziju u detinjoj glavici. Neke od tih primedbi stoje, ali samo ako se učenju jezika prilazi kao nekom teškom zadatku, umesto kao sastavnom delu života, gotovo igri.

Najčešće roditeljske dileme i pitanja vezana za rano učenje drugog jezika

Roditelje uglavnom muče iste dileme:

Na kom uzrastu je dete kognitivno spremno za učenje drugog jezika?

Koliko je ovakvo učenje svrsishodno?

Kako se rano učenje drugog jezika odražava na ovladavanje maternjim jezikom?

• Gde to onda roditelji greše?

Poenta je da deca sve uče drugačije, pa i drugi jezik, te da metode učenja moraju biti prilagodjene njihovim razvojnim potrebama,a ponekad i mogućnostima svakog deteta ponaosob. Ne razumejući bazične potrebe svoje dece,posebno osećajne i komunikacione,(  ne informišući se o metodama ranog učenja uopšte uzev ) , mnogi roditelji svoju decu satima drže ispred TV-a  ili kompjutera stimulišući tako mehaničko učenje, pa takva deca često“,papagajski“ ponavljaju nizove brojeva, boja i sl. bez razumevanja pravog značenja reči i pojmova .  Mehanizmi učenja drugog jezika su isti kao i učenja maternjeg a metode moraju biti interaktivne.

Izvor

Nemojte decu učiti engleski ako ne znaju maternji jezik

Svedoci smo da danas veliki broj dece ima poteškoće u razvoju govora i usvajanju maternjeg jezika, jer nisu uspela da zadovolje svoje osećajne potrebe i potrebu za komunikacijom na optimalan način,ako se još, pri tom izlažu, i drugom jeziku, na pomenuti način, mogu nastati ozbiljni problemi.Logopedi su bas zato veliki protivnici ranog učenja drugog jezika. Dakle, roditelji  moraju  znati kada je za njihovo dete pravi trenutak i šta su prave metode.

Deca imaju predispozicije za učenje stranog jezika

Deca, dakle, imaju prirodnu predispoziciju za usvajanje stranih jezika. Da bi učenje bilo uspešno, potrebno je da se ispune dva uslova: oni koji rade sa najmlađima moraju dobro poznavati autentične potrebe i mogućnosti svojih „učenika“ i maksimalno ih uvažavati, i deca treba da počnu sa učenjem na vreme i na adekvatan način.

Posle 20 godina rada sa decom uzrasta od 2 do 7 godina, Gordana je potpuno ubeđena da njihovi metodi daju odlične rezultate, a mnogi zadovoljni školarci koji sjajno pričaji engleski, a osnove su dobili u “Dvorištancetu”, najbolja su potvrda. Gordana dodaje da ukoliko se učenje odvija na manje formalan, spontan način, kako jedino odgovara dečjim trebama i sposobnostima, ona će sa lakoćom ovladati svojim, ali i svakim sledećim jezikom, tu ograničenja nema.

Napomena: post nije sponzorisan.