Pert, usamljena lepotica na obali Indijskog okeana

Ovaj tekst sam napisala za Original magazin, ali ga objavljujem i ovde, uz njihovu dozvolu.

Mada često za Pert, usamljenu dvomilionsku lepoticu na obali Indijskog okeana, sami starosedeoci kažu da je „malo dosadnjikav grad“, ni nalik bučnim i zakrčenim metropolama poput Sidneja i Melburna, posle dve godine naše australijske avanture, nepovratno smo zaljubljeni u Pert.

I nismo jedini. Na hiljade novih stanovnika Perta, koji se s nesmanjenim entuzijazmom slivaju sa svih kontinenata, tražeći ovde svoje parče sreće, oduševljeno je lepotom, širinom i „laid back“ životnim stilom koji prestonica Zapadne Australije pruža. 

Australijska širina i opuštenost na jednom mestu

Ljubitelji vode u Pertu će uživati bukvalno svakog dana, jer je ovaj grad ugnježđen oko velikog jezera nastalog od ušća Swan reke u Indijski okean. Na ovom  mestu je Aboridžinski Noongar narod obitavao 40.000 godina pre nego što se “beli čovek” naselio i prekrojio krajolik po svojoj meri. 

Reka, koja je dobila ime po crnim labudovima, simbolu Perta i Zapadne Australije, obavija čitav centar Perta. Ovde ljudi zaista žive „Pert na vodi“, na vama je samo da izaberete da li ćete da skoknete do neke od peščanih plaža ili na obale Swan rivera, ili Canning rivera, da li ćete da šetate, plivate, ronite, vozite kajak ili više volite aktivnosti na kopnu, poput vožnje bicikla na brojnim biciklističkim stazama koje opasuju reku, ali i šparataju bukvalno kroz čitav grad.

Najizolovanija prestonica

Sva ta svakodnevna lepota dobro dođe da se zaboravi da živiš u jednom od najizolovanijih gradova na svetu: bliže da je “skokneš” do Singapura nego do Sidneja, a najbliži veći grad, Adelaide je tričavih 2.200 km daleko. Dakle, ako vas ščepa nostalgija, teško da ćete moći da časkom odete u posetu nekom dragom. Do Srbije ćete morati da prevalite 13.000 kilometara i jezdite avionom najmanje 13 sati, i to ako imate sreće da ste uhvatili najpovoljniju kombinaciju letova. 

Osam sati sunca dnevno -cele godine!

S obrizom na to da Pert nosi titulu najsunčanijeg glavnog grada na svetu, sa prosekom od osam sati sunca dnevno tokom cele godine, nije čudo da stanovnici Perta bukvalno žive napolju. Imaju sreće da veći deo godine mogu da uživaju pa i da se kupaju na nekoj od predivnih plaža, prostrtih duž Perta (koji je izuzetno razuđen grad, i od severa do juga morate se voziti skoro 200 km!). 

Plaže – divlje i besplatne

Za razliku od onoga što turisti obično imaju na umu kada pomisle na gradske plaže, svih 19 plaža u samom Pertu su predivne oaze prirode, bez gužve, uglavnom bez komercijalnih sadržaja na samim plažama – samo Indijski okean, uglavnom sitni, beli pesak, talasi i priroda. I besplatan ulaz i parking, koliko to čudno zvuči! Kafići i restorani su naravno tu, ali ne na samim plažama, nema gužve i „preskakanja“ preko peškira da bi došao do vode.

I imate plaže za svačiji ukus – od onih usamljenih, skoro skrivenih, preko onih na koje možete da dođete s ljubimcem i plaža s velikim talasima, idealnih za surfere i vožnju zmajem, do predivnih peščanih plaža, sa igralištima i hladom u blizini, idealnih za porodice.

Ako ste pomislili da Pertom ljudi šetaju u bikinijima, još jedna pogrešna pretpostavka. Sunce u Pertu ne greje, već – prži, stoga je kupanje preporučljivo u majicama sa UV zaštitom, a zaštitna krema za sunčanje je najprodavaniji proizvod i to ne samo leti.

Ipak, zahvaljujući vetru koji stalno pirka, naročito onom iz Frimentla, lučkog gradića u okviru Perta, leti nemate osećaj da je napolju 40 stepeni. Australijanci, poznati po svojoj, nekada ekscentričnoj opuštenosti, znaju da za vreme pauze za ručak skoknu do plaže i rashlade se. Jedno je sigurno, kada živite u Pertu, u kolima uvek imate kupaći, peškir i kremu za sunčanje. 

Iako vrućine ne utiču povoljno na vegetaciju, pa već tokom proleća  travnjaci liče na prizore iz stepa i savana, gradski “oci” se svim silama trude da prirodu očuvaju što zelenijom, što netaknutijom i lepšom. Šokirao me je podatak da u gradu postoji služba za zalivanje drveća i da je svo drveće o kojem grad brine pažljivo popisano (a znajući ih, to je verovatno urađeno pedantnije od popisa stanovnika u nekim drugim zemljama). 

Ako se zanemare uređene gradske površine, kojih ima bukvalno u svakom parku, uređenih tako da su po meri porodice i dece (igrališta, aktiviti parkovi, skejt parkovi, mesta za roštiljanje, sportski tereni i pešačke staze), ono čime Pert osvaja su bukvalno divlji predeli usred grada – nije neobično da živite u predgrađu i da iz sopstvenog dvorišta gledate na močvaru, ili jezero opasano divljim rastinjem, takozvani “buš”. 

Kings park je veći od Central parka

Ipak, najupečatljivije zelenilo u gradu je Kings park, jedan od najvećih gradskih parkova na svetu, koji se prostire na 400 hektara u samom srcu Perta. U Parku se nalazi više od 3.000 biljnih vrsta, a iz parka će vas zapljusnuti čitav centar i Swan reka kao na dlanu i to će verovatno biti ljubav na prvi pogled. Jedna od atrakcija parka je i drvo Baobaba, staro 750 godina, koje je prešlo put od 3.200 kilometara, pre nego što je ponovo posađeno i nastavilo da živi u Kings parku. 

Ukoliko pak želite još bliži kontakt s prirodom, širom Perta, a naročito idući na istok, u planine, naći ćete mesta za “bush walking” i planinarenje. Jezera, reke, vodopadi i nacionalni parkovi – Australijanci se zaista trude da svoju prirodu održe što netaknutijom, a ovde pišem samo o teritoriji grada Perta. 

To neizbežno povlači i pitanje koje se najčešće može čuti kada se pomene Australija –  svakojake opasne, otrovne i za ostatak strašne faune. I zaista, i Pert, kao i ostatak Australije obiluje raznim vrstama opasnih životinja, od paukova, zmija, smrtonosnih meduza do nezaobilaznih ajkula. Mada, ruku na srce, ni kenguri nisu naivni, naročito ako naletite na njih na auto putu dok veselo skakuću a vi vozite 100 na sat. 

Obavezni #Quokka selfie

Ali, ovde se deca od malih nogu uče da budu oprezna, kao i da žive u skladu s prirodom, što uglavnom znači da puste prirodu na miru. To je lekcija koju su sasvim izvesno mogli da nauče od starosedelaca, Aboridžina, koji su vekovima živeli posmatrajući sebe kao jedno s prirodom. To znači i da smo mi uljezi, koji životinjama čije stanište tako bezočno krademo, treba da se sklonimo s puta. Na kraju krajeva, sve je pitanje razumnog rizika, što moja kćerka stalno ponavlja, šansa da vas ubije krava daleko veća nego da vas ubije ajkula. Ali, ako odete na ostrvo Rotnes, da posetite neku od 60 plaža koje ga okružuju, velike su šanse da sretnete preslatku životinjicu quokka, marsupilamija koji živi samo u Zapadnoj Australiiji. Svet je poludeo za ovom preslatkom životinjom, tako je da Instagram prepun  #quokkaaselfie.

Još jedna stvar koju možete da zaboravite kada dođete u Pert je – ne možete nigde da “skoknete”. Iako ima približno isti broj stanovnika kao Beograd, Pert ima šest puta veću površinu nego srpska prestonica, što znači da je u ovom gradu sve daleko. Javni prevoz postoji, i ako koristite samo voz linije, preživećete, ali je autobuski prevoz samo za one koji imaju ceo dan za bacanje. Sjajna vest za turiste je da u celom centru Perta, kao i u centru Freemantla, lučkog gradića koji je sastavni deo Perta, kao i oko kampusa četiri Univerziteta u Pertu funkcioniše kružni prevoz autobusima, takozvani Cat (mačka), koji je potpuno besplatan.

Mi smo se već posle nekoliko meseci života ovde “naštelovali” da je do 15 minuta vožnje jako blizu, a pola sata uobičajena relacija. Ovde je sasvim normalno da napravite više od 100 kilometara u kolima dnevno, doduše to možda nećete ni osetiti jer ćete platiti benzin značajno jeftinije nego u Srbiji.

Osim Central business districta, u kojem su načičkane poslovne zgrade, u Pertu skoro da nema zgrada, pogotovo ne oblakodera. Ljudi žive u prostranim, uglavnom prizemnim kućama s dvorištima, lepo uređenim i divnim za oko – kao i svuda u Pertu, u dvorištima, na putevima u predgrađima uglavnom sve pršti od prostranosti. 

A takav je i duh Australijanaca – oni su prostrane duše, uvek spremni da pomognu, opušteni i nasmejani – za nas, odrasle u rigidnosti komunizma i istrenirane nikad završenom tranzicijom, stanovnici Perta su često neshvatljivo (pre) opušteni. Zato treba malo vremena da se čovek navikne da s njima nema žurbe, radno vreme nikad nije fiksno, nećete doživeti da vam neko svira u saobraćaju, a bukvalno ćete svuda, od ulice, preko restorana do javnih ustanova videte odrasle i decu kako idu bosi.

Hedonističke skolnosti najbolje se mogu uočiti po brojnim restoranima, kafeima posejanim bukvalno po celom gradu, sa odličnom ponudom najrazličitijih svetskih kuhinja. I tu se može naći za svačiju hedonističku dušu ponešto – od ekskluzivnih restorana u centru grada, preko hipsterskog Mount Lawleya do boemskih četvrti u Frimentlu (Fremantle), delu Perta koji nosi evropski šmek i svojom lukom, pomorskim muzejem, uličnom umetnošću, brojnim neobičnim kafeima, pa čak i zatvorom kao turističkom atrakcijom privlači ogroman broj ljudi. 

Ako tragate za mestom koje poseduje finu ravnotežu između grada dovoljno velikog da nudi raznovrsne uzbudljive sadržaje, a dovoljno malog da je ugodan za porodični život, Pert je odličan izbor, a to potvrđuju i “reke” ljudi koje se sa svih strana slivaju u prestonicu Zapadne Australije. 

NAPOMENA:

Ovaj tekst je pisan pre više od godinu dana, ali naše oduševljenje Pertom nije splaslo, naprotiv, i dalje smo zaljubljeni i ovaj grad, i razmaženi fenomenalnom klimom, opuštenim ljudima i prirodom koju obožavamo.