Pravila uspešne komunikacije jedan od najvć?ih ispita doživljavaju u „sudaru“ s decom. Deca su ranjiva, ne poznaju mnoge aspekte komunikacije, koji se nama podrazumevaju.
Poruke koje mogu da „upale“ uvek, kada komunikacija sa decom zapne
1. Iskažite osećanja, nije teško reći „volim te najviše“. Iako vaša deca sigurno znaju i osećaju da su voljena, ne ustručavajte se da to i kažete. U vezi s tim, preporučujemo sjajnu knjižicu koja će vam dati „101 ideju kako da pokažete deci da ih volite“, za slučaj da vam ponestane inspiracije.
2.Volim te, ali...Ako želite detetu da skrenete pažnju recite mu neku pozitivnu poruku, pa onda ono na šta mu skrenete pažnju – volim te najviše, i uvek ću te voleti, ali želim da znaš da je ovo što si uradio ružno… Cilj ovakve poruke je da dete shvati da kritikujući njegovo ponašanje ne znači da kritikujete njega kao osobu. Ipak, ne preterujte, jer ako uz svaku izjavu ljubavi vežete ono „ali“ dete neće verovati da ste iskreni!
3. Priznajte grešku – niko nije savršen. Iako vaše dete vama najviše veruje, nemojte ni zbog sebe ni zbog njegovih budućih grešaka da mu dajete sliku da ste savršeni i bezgrešni. Priznajte da ste pogrešili, i pričajte o tome, i ono samo će moći lakše da prihvati i proanalizira svoje greške.
4. Zagrljaj – Možete pričati šta god hoćete, ako vas telo odaje, neverbalne poruke – gestovi lica, stav, odaju vas više nego što mislite. Stanite nekad i ako dete ima napad besa na primer, umesto pridika mnogo je bolje da ga ponekad samo snažno – zagrlite!
5. Pustite ih da izraze osećanja. Bez obzira što vama dečiji plač ili ljutnja smeta, shvatite da i deca imaju podjednako pravo da izražavaju svoja osećanja. Štaviše, njima je teže, jer nisu još naučila da svojim osećanjima vladaju. Zato pustite dete da izražava osećanja a i da ih prepozna. Ako se dete ljuti oko vaše zabrane, recite mu slobodno da razumete što se ljuti, ali da vi ne možete promeniti svoju odluku. Takođe, kad dete padne nek plače ako mu se plače, a vi probajte da ga smirite i da pokažete interesovanje za njegova osećanja.
6. Molba umesto naređenja. „Skupi te igračke, samo ste razbacali, ništa ne radite“ – često nam u afektu izleti da naređujućim tonom saopštite deci da očekujete da sami srede haos koji su napravili. Ali, deca će mnogo bolje reagovati ako od njih tražizte pomoć i zamolite ih sda skupe igračke, ili urade nešto drugo. U sopstvenim očima biće vredniji i ovakav stav podupiraće njihovo samopouzdanje. Na vama je da osetite meru takvog ponašanja, jer ipak, nekada kao mama imate pravo da „pripretite“ i zahtevate da se nešto uradi.
7. Priznajte kad nešto ne znate. Mada ste u očima deteta veoma pametni, znate sve i glavni ste mu uzor, priznajte detetu da jednostavno nekad nemate odgovor. Objasnite mu da vaš roditeljski staž ne traje oduvek, već samo onoliko godina koliko ono ima, i da ste u tome ponekad ograničeni i da kao što dete raste i vi kao roditelj morate da „rastete“.
8. Da, tu sam za tebe! Mehaničko odgovaranje detetu dok radite nešto drugo, sigurno nije način kako ono zamišlja vreme s vama. Nekada je potrebno da ostavite SVE na stranu i posvetite se detetu, bilo da je to slaganje kocki ili piverljivo ćaskanje pred spavanje. Deca će znati to da cene. Naravno, to ne znači da ne treba da pričate s decom dok na primer spremate ručak, samo da ponekad morate imati vreme odvojeno samo za njih.
Ako mislite da je ovo još jedan od ispraznih savetodavnih tekstova, stanite i razmislite – koliko ovih metoda koristite? Probajte na neko vreme da ih se pridržavate i videćete razliku. Onda dođite ponovo, pročitajte tekst i kliknite na like 🙂 ako smo bili u pravu.
p.s. Tekst je baziran na knjizi pedagoga Jelene Holcer i sopstvenom roditeljskom iskustvu.
1 comment
[…] Izvor: Mamin svet […]