Đakonije pozajmljene od prirode

Koliko ljudi znate koji mataju o tome da napuste gradsku vrevu i uživaju i prirodi? A koliko njih to zaista, bar privremeno, ostvari? Kada vidite proizvode „BioBre“ sa Homolja, pomislili biste da je to delo nekih baka i deka koji čuvaju porodičnu tajnu. A u pitanju je bračni par pejzažnih arhitekata,  Svetlana Milutinović Žerard i Aleksis Žerard. On, sorbonski đak iz Pariza, ona pejzažni arhitekta poreklom iz Žagubice. Podno Homolja stvorili su „Biobre“, porodičnu firmu koja pakuje najbolje iz prirode tog kraja – med i proizvode sa medom, voćne i biljne sirupe, kao i rakije.

Otkuda da se iz Francuske ti i porodica nađete u Žagubici? Tvoj muž je inicijator povratka u Srbiju?

Srca su nas tamo odvela 🙂  Moram da citiram priču sa našeg sajta koju je napisao naš prijatelj, književnik Ivan Savić. Ona sve govori.

„Jednom davno, sreli su se On i Ona, u čudesnom Berlinu našavši se. Među stotinak učesnika tamošnjeg seminara odmah se pronađoše. On i Ona. On je znao da je Ona ,,TA’’ i Ona je znala da je On ,,TAJ’’. On odrastaše u Parizu, pritisnut zgradama, stešnjem istorijom iz turistićkih vodiča i zaglušen vrevom višemilionskog mravinjaka. Ona je odrasla u mestašcu ušuškanom među homoljskim planinama, tamo gde se nebo sa zemljom spaja, gde drveće ima ime i gde se rođenje jagnjeta proslavlja kao dolazak novog člana porodice. Uživao je u pričama o njenom odrastanju u prirodi, opijen snom koji je oduvek sanjao.

Jedno su znali – vratiće se prirodi, kad – tad. Nakon postiplomskih studija, On i Ona i Ono od osamnaest meseci, nastaniše se u Homolju, ekološkoj oazi. Stiglo je i drugo Ono. Darivali su sebe prirodi, a ona im je nesebično uzvraćala. Eno ga On i sada, sa pčelama svojim zuji, a Ona po obroncima homoljskim razne biljčice i plodove sakuplja, dok Ono i Ono po beskrajnim livadama trče, jedno peva, drugo guguče. Sve što sakupe On i Ona u jedinstvene posude meću. Oslikane i šarene. Prave za sebe i uvek malo da pretekne. To što pretekne sa Vama dele.

• Šta ste po zanimanju i kakvi su vam bili prethodni poslovi?

Moj suprug je magistrirao urbanizam na Sorboni. Dve godine je radio kao urbanista, i u potrazi za kreativnošću, upisao je pejzažnu arhitekturu na Versaju, gde se nalazi jedan od najprestižnih fakulteta u Evropi koji se bavi ovom oblašću. 2008. godine  je magistrirao i na ovom fakultetu. Ja sam pejzažnu arhitekturu upisala u Beogradu. Kao apsolvent, odlazim u Beč, gde na ,,BOKU’’ univerzitetu završavam svoje studije iz oblasti pejzažne arhitekture. Po završetku studija u Beču, upisala sam magistarske studije na univerzitetu u Marseju, iz oblasti prostornog planiranja na mediteranskom području. Magistrirala sam 2008. godine. Odmah po završetku studija, spakovali smo sve stvarčice i prenatovareni seli u naš kamper i sa podmlatkom pod ruku, krenuli put Srbije 🙂

• Kako je tekla priča nastanka „Bio bre“?

Prvih nekoliko meseci po dolasku u Homolje smo bili prilično izgubljeni. Ali i neizmerno srećni 🙂 Trebalo nam je nekoliko meseci da nam se malo mozak „izluftira“ od silnih studiranja. Moj muž je otkrivao sve alatke i mašine, od sekire, preko srpa i motike, do traktora 🙂 Naravno, otkrivao je i životinje i cemu one služe. Muzao je kravu, muzao je koze i pravio francuske sireve kojima su se svi divili. Sin nam je uživao u patkama, teletu, jarićima… Ja sam, ve? dobro upoznata sa tim svetom, otkrivala neke nove svetove. Počela sam da se bavim vitražom, ponovo počela da crtam i slikam. Moj muž je lagano kročio u svet pčelarstva. Ideja za BioBre je relativno brzo naišla, sjedinjujući njegova i moja stvaralastva. Mnogo su nam pomogli virtuelni prijatelji sa foruma roditelj.com, pomažući nam nesebično u pronalaženju nas samih i time čime ćemo se baviti.

• Ko je za šta zaduzen u vašoj manufakturi?

Moj muz se bavi pčelama. Ja nemam želju ni da im priđem 🙂 Zajedno idemo po brdima i beremo zovu, nanu i koprivu. To su nam najlepši momenti… Posle je moj muž taj koji pravi sirupe (ipak tu treba muška ruka 🙂 ) Kada sve on to lepo smućka i napravi, ja oslikam flaše i tegle, koje posle zajedno punimo.

• Kakvo vam je tržište? Vasi proizvodi su prirodni, lepi, zdravi, prepoznatljivi, na koji način stižu do kupaca?

Imamo naše stalne kupce, ali sve je više stranaca koji kupuju od nas (ponajviše Francuza :)). Kupci nas nalaze i preko naše Facebook strane.

• Kako birate šta ide u asortiman koji ćete proizvoditi/prodavati?

Prve dve godine smo pokušavali da otkrijemo šta bi ljudi želeli da se u našem asortimanu nađu. Da li nešto što im nedostaje, ili nešto novo. Imali smo baš veliku ponudu sirupa – od zove, nane, koprive, belog bagrema, matičnjaka, kupine. Ostavili smo tri vrste sirupa koje su bile najtraženije –  zova, nana i kopriva. Što se meda tiče, svi se oduševe ukusom 🙂 I u med smo uneli malo novina, da bude zanimljivije (a i zdravije- imunobomba na primer). Imamo med sa orasima, brusnicama, tropskim voćem itd.

• Jesi li i ranije imala umetničku crtu? Odakle onakve predivne ideje za ambalažu?

Da, oduvek se, na neki način, bavim umetnošću. Ideju za ambalažu mi je dao sin kada je krenuo da crta po nekoj flaši 😀 Pakovanje igra veliku ulogu kod prodaje. Ali je kvalitet daleko bitniji.

• Kako se u celu ovu priču uklapaju deca? Imaš ih sad dvoje, kako sve postižeš?

Kada idemo u sakupljanje biljčica, često ih povedemo sa nama. Krenu tu, naravno, njihova neprikosnovena baka i moje babe, pa onda svi zajedno, udruženi, beremo i prlimo se 🙂 Kada oslikavam flaše i tegle, moj sin obožava da radi sa mnom. Ima gomilu svojih šoljica i teglica sa oslikanim kiklopima, džinovima i superherojima 🙂

Svetlana, njen suprug i dvoje dece trenutno su na „privremenom radu“ u Beogradu. On predaje u Francuskoj školi, ona oslikava flaše, pčele ih verno čekaju kad vikendom dolaze na Homolje.  Čekaju da vide da li će ovde da „puste korenje“. Ako ne, nema veze, njihova planina ih čeka 🙂