Mesec dana nakon što sam rodila svoju ćerkicu, ostala sam u drugom stanju. Na sveopšte zaprepašćenje i negodovanje većine. Za mog supruga i mene dileme nije bilo i nakon devet meseci dobili smo novog člana porodice. Naše drugo dete, malog dečaka.
Ako ste u dilemi ili strahu, jer ste i vi napravili malu razliku između trudnoća, pročitajte moje savete zašto je dobro roditi ‘edno za drugim“
1. NISTE IZAŠLI IZ FORME
Možda na prvu loptu deluje prenaporno, ali ja sam bila iznenadjena uigranošću i formom u kojoj sam bila. Sve mi je išlo od ruke i nije bilo one nespretnosti oko dojenja, pelena, kupanja, pupka, preko toga kad se koja namirnica uvodi pa sve do one negativne strane, prehlada – sve to kao da sam, a i jesam, juče radila. Rutina je i dalje tu i nema potrebe ni za kakvim podsećanjem. O strahu da ne govorim!
2. NEMA LJUBOMORE
Ovo je najveća prednost, bar što se mene tiče. Kada je bata došao u naš dom, seka je bila isuviše mala da bi osetila i zrno ljubomore. Tačnije, ona nije ni bila svesna šta se dešava, ko je to i šta je, a kamo li da se oseti ljubomornom. Dalje, to je idealan period da naučite starije dete da prema mlađem iskazuje samo ljubav, pažnju i pruža nežnost. Pri svakom susretu sa njim, a u početku ga nije non stop primećivala, učili smo je da ga mazi, ljubi govorili joj samo lepe reči za njega. Ono što je mene iznenadilo jeste da je ona nakon par meseci od toga, u parku bila jako socijalizovana za svoje doba. Nije se plašila dece, nije ih izbegavala, šta više, trčala je ka njima, grlila ih, bila oduševljena i željna da sa njima učestvuje u interakciji. Za decu sa nešto preko godinu dana, koji se uglavnom u grupi igraju svako zasebno, ovo je za mene bio dupli dobitak!
3. DOBILI STE FREE BABY ALARM
Nekoliko meseci nakon batinog rodjenja kod seke se izrodila brižnost. Seka je počela da nam ukazuje na najmanji znak batinog negodovanja. U početku je to bilo u vidu dozivanja mame ili tate i pokazivanja na batu. Sada, kada ona ima godinu i po dana, ona mu donosi cuclu, daje mu da pije vodu i čini sve kako bi njen bata bio namiren. Po onome što već sada mogu zaključiti, vidno je da će ona biti jako brižna prema svom bati kog obožava. Nešto o čemu smo suprug i ja jako vodili računa jeste to da je ne učimo tome kako je ona starija i kako mora da pazi na brata, brine u njemu ili bude zapostavljenja zbog njega. Prvenstveno, ona jeste starija, ali je i dalje beba i malo dete i apsurdno je učiti je da je normalno da bude zapostavljena.
4. ZAJEDNO SE IGRAJU
Vrlo brzo, upoznavanje deteta sa predmetima i igračkama, počela je da obavlja naša starija ćerkica. Pored nje sam nekada ja sve vreme sedela i pokazivala joj šta koja igračka ume, slagala kockice, bacala loptice… A sada je tu ona, koja nije dovoljno porasla da preraste sve te igračke, a koja je sposobna da na neko vreme zaintrigira mladjeg batu i zabavi ga.
5. ‘KAD STE U PELENAMA – DA STE U PELENAMA’
U početku je bila gužva koje pelene su čije, hvatamo se (po Marfiju) uvek za pogrešne. Ali za tili čas, došao je period koji i dalje traje. Sada kupujemo isti broj pelena, a to je neverovatno olakšanje. Isto je i sa hranom. Već sa šest meseci (ili malo kasnije) kada je mlađe dete počelo da jede meso, ručak za moje mališane bio je isti.
6. PRVI DAN ŠKOLE ZA OBOJE
Po važećem Zakonu naša deca će krenuti u isto vreme u školu. Velika olakšica koju ja vidim u tome je što će se vežbanje nakon škole i pomaganje oko domaćih zadataka raditi grupno. Jednim udarcem-dve muve 😀 Ne smatram da od njih treba praviti blizance, kad već nisu i pobornik sam toga da i blizance treba postepeno razdvajati i nikako ih ne učiti da zavise jedan od drugog. Postoji rešenje i za to – deca će ići u različita odeljenja. Time izbegavamo i cinkarenja poput ‘Mama on je uradio ovo’ ili ‘Mama ona nije znala to i to’. A smanjujemo i rizik od pojave negativnih emocija nastalih razvijanjem rivaliteta i upoređivanja. Jednim udarcem opet dve muve.
Kako vreme odmiče, naša starija ćerkica je potpuno socijalizovana sa batom i smatra ga delom sebe, delom nas. Ona se ne seća perioda kada je bila sama. A njih dvoje su skoro kao blizanci, zajedno puze po podu, igraju se, a u isto vreme svako se bori za sebe i tu se javlja ona ključna stvar – kad je mala razlika u godinama (u ovom slučaju mesecima) medju decom, STARIJE DETE VUČE MLAĐE KA NAPRETKU U RAZVOJU.
Mi ne stignemo da shvatimo kada i kako naš mladji sin sve to zna i kako tako brzo napreduje.
Malo muke i pomoći sa strane u stvari nije ništa u poredjenju sa prizorom koji se svakodnevno dešava pred vašim očima: vaša deca rastu zajedno i upućeni jedno na drugo, nema onog mučnog jaza zbog razlike u godinama i kroz pola godine sve je isto samo duplirano.
1 comment
Potpuni sam protivnik radjanja dece „jedno za drugim“, ali moram priznati da je tekst odličan, kao i navedeni primeri! Smatram da je potrebno vreme posvećeno samo jednom detetu i da ponovljene muke sa drugim detetom nakon par godina, ustvari su „slatke muke“, koje na neki način „podmlade“ i mamu i porodicu. 🙂 Ipak, sve je stvar izbora i ne postoji greška kada je u pitanju razlika u godinama izmedju dece.